2

Interfejs disketne jedinice

Disketne jedinice koriste signalni priključak sa 34 iglice i priključak napajanja sa četiri kontakta. Oba priključka su prikazana na slici 2.1.

Smernice za Windows 95/98/ME

Najveći deo svakodnevnog posla odvija se u Windowsu 95/98/ME. Zato se problemi sa disketnom jedinicom obično prvo i primete pod Windowsom. Kad on prijavi poteškoće u vezi rada s nekom disketnom jedinicom, pomoću sledećih postupaka pokušajte da otkrijete i otklonite kvar.

Proverite kontroler disketne jedinice u režimu Safe. Pokrenite Windows u režimu Safe i pokušajte da pristupite disketnoj jedinici. Da biste Windows 95 podigli u režimu Safe, pokrenite računar i pritisnite taster F8 čim ugledate poruku Starting Windows 95 . Zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Da biste podigli Windows 98 u režimu Safe, pokrenite računar, pritisnite i zadržite taster Ctrl pošto računar završi samotestiranje po uključenju (POST) i zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Ako možete da pristupite disketnoj jedinici u režimu Safe, sledite ovaj postupak:

1. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Computer na radnoj površini, a zatim stavku Properties u meniju koji će se pojaviti.
2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers.
3. Istaknite kontroler disketne jedinice s kojom imate poteškoća i pritisnite dugme Properties.
4. U Windowsu 95 pritisnite polje Original Configuration (Current) da biste uklonili kvačicu iz njega. U Windowsu 98 pritisnite polje za potvrdu Disable in This Hardware Profile, da biste ga izabrali. Time ste onemogućili Windowsov (32-bitni) upravljački program kontrolera disketne jedinice, koji radi u zaštićenom režimu.
5. Pritisnite dugme OK i ponovo pokrenite Windows.

Ako sada možete da pristupite disketnoj jedinici, mogli biste se suočiti s jednim od sledećih stanja:

• Kontroler disketne jedinice možda nije podržan u zaštićenom režimu.
• Za pristupanje u zaštićenom režimu neophodni su neki upravljački programi koji se učitavaju pomoću datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS.
• Treba onemogućiti upravljačke programe koji se učitavaju pomoću datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, a izazivaju sukob oko resursa u Windowsu.

Ukoliko još uvek ne možete da pristupite disketnoj jedinici, ponovite pokušaj da računar prepozna kontroler disketne jedinice pomoću sledećih koraka:

1. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Computer na radnoj površini, a zatim stavku Properties iz menija koji će se pojaviti.
2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers.
3. Istaknite kontroler disketne jedinice i pritisnite dugme Remove da ga uklonite, a zatim pritisnite dugme OK.
4. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Add New Hardware.
5. Pritisnite dugme Next, a zatim i dugme Yes da biste omogućili da Windows prepozna hardver računara.
6. Kada čarobnjak Add New Hardware završi s prepoznavanjem hardvera, pokrenite računar i ponovo pokušajte da pristupite disketnoj jedinici.

Ako otkrije ispravan adresni opseg, ponovno prepoznavanje kontrolera disketne jedinice trebalo bi da otkloni probleme sa adresiranjem. Ukoliko kontroler disketne jedinice ne bude dobro prepoznat, možda je neispravan. Ako kontroler disketne jedinice bude dobro prepoznat, a vi i dalje ne možete da pristupite disketnoj jedinici, možda je problem u disketi.

Posumnjajte na disketu. Možda je oštećena jedna od disketa ili čak više njih. Pomoću uslužnog programa za diskete (poput ScanDiska) proverite da li je disketa oštećena, ili upotrebite pouzdanu disketu visokog kvaliteta.

Napomena: Nemojte koristiti uslužne programe za diskete koji nisu kompatibilni sa Windowsom 95 ili 98. Nekompatibilni programi mogu da oštete komprimovane (DMF) diskete. ScanDisk prepoznaje DMF diskete i ne oštećuje ih.

Možete pokušati i sa sledećom komandom posle DOS-ovog odzivnika:

C:\> copy a:\*.* nul <Enter>

Na primer, ako imate problema s disketnom jedinicom A:, umetnite u nju "sumnjivu" disketu i otkucajte navedenu naredbu. Ona kopira datoteke sa diskete na (nepostojeći) "nul" ure?aj. Ako se pojavi problem prilikom kopiranja, na ekranu ćete videti poruke o grešci koje će vas upozoriti da je disketa verovatno oštećena.

Posumnjajte na rezervnu kopiju na traci. Poznato je da u Windowsu 95/98/ME dolazi do problema sa disketnom jedinicom ukoliko se za izradu rezervnih kopija koristi jedinica trake Irwin. Program za instaliranje Windowsa (Setup) trebalo bi da ukloni sledeći iskaz iz odeljka [386Enh] datoteke SYSTEM.INI:

device=<putanja>\VIRWT.386

Ako posle instaliranja Windowsa 95/98/ME ponovo instalirate softver za pravljenje rezervnih kopija pomoću jedinice trake Irwin, opet će ovaj iskaz biti smešten u datoteku SYSTEM.INI i opet će izazvati sukobe prilikom pristupanja disketnoj jedinici pod Windowsom. Ukoliko se to desi, moraćete ovaj iskaz u datoteci SYSTEM.INI da pretvorite u komentar (dodavanjem REM na početak reda).

Proverite parametre CMOS-a. Pokrenite računar i proverite da li su parametri disketne jedinice u CMOS-u ispravni, jer ako nisu, Windows ne može da prepozna hardver disketne jedinice. Ako stoga morate da izmenite parametre u CMOS-u, ne zaboravite da snimite novo stanje pre izlaska iz programa za njegovo podešavanje.

Proverite postoje li sukobi oko resursa. Sukobi oko resursa (koje prikazuje Device Manager) mogu izazvati probleme pri čitanju sa disketa i upisivanju na njih. Obično ih možete otkloniti korišćenjem drugih resursa ili uklanjanjem iz Device Managera onih koji izazivaju sukob. Sukobi se najčešće dešavaju s karticama kontrolera čvrstih diskova, grafičkim karticama ili COM priključcima.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica

Simptom 2.1. Kontroler disketne jedinice ne reaguje. Sistem se podiže, ali se disketa ne inicijalizuje posle umetanja. Razlog tome može biti nekoliko krupnih problema, pa razmislite dobro o svakom od njih pre nego što preduzmete bilo kakvu akciju:

• Proverite disketu. Proverite da li je disketa dobro umetnuta u disketnu jedinicu. Ako ne u?e pravilno i do kraja u disketnu jedinicu, ne može da joj se pristupi. Ako diskete ne leže lepo u disketnoj jedinici, zamenite disketnu jedinicu.
• Proverite napajanje jedinice. Labavi priključci i loši kablovi mogu da onesposobe disketnu jedinicu. Unimerom izmerite jednosmerne (DC) napone na priključku za napajanje. Sondu negativnog pola povežite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite +12 V. Zatim sondu negativnog pola povežite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4. Trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, pre?ite na defektažu izvora napajanja ili ga odmah zamenite.
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabl ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (možda je otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Proverite to tako što ćete je zameniti pouzdanom jedinicom iz drugog računara.
• Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije rešila problem, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom slučaju tokom podizanja računara možete dobiti i BIOS-ovu poruku o grešci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Pokušajte da onemogućite postojeći kontroler i instalirajte kontrolersku karticu proširenja (na kojoj je omogućen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.2. Disketa se vrti u disketnoj jedinici, ali ona ne može da prona?e potrebnu stazu. Ovaj tip simptoma obično ukazuje na to da je koračni motor za pozicioniranje glave blokiran ili oštećen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Zato učinite sledeće:

• Proverite ima li prepreka kretanju glava. Pažljivo pregledajte sklop za pozicioniranje glava da biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle da ukoče glave za čitanje i pisanje. Oprezno izvadite sve prepreke koje prona?ete. Povedite računa o tome da tokom uklanjanja prepreke slučajno ne poremetite neku spojnicu ili mehaničku komponentu.
• Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabl. Uključite računar i unimerom izmerite napone na priključnici napajanja disketne jedinice. Sondu negativnog pola povežite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite +12 V. Zatim sondu negativnog pola povežite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, kvar je u izvoru napajanja; otklonite ga ili zamenite izvor.
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabl ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica pokvarena (možda je otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Zamenite je pouzdanom jedinicom iz drugog računara.
• Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije rešila problem, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom slučaju, tokom podizanja mogu se pojaviti BIOS-ove poruke o grešci disketne jedinice ili njenog kontrolera. Onemogućite postojeći kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proširenja (na kojoj je omogućen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.3. Glave za čitanje i pisanje se dobro pozicioniraju, ali vratilo se ne obrće. Ovaj simptom navodi na pomisao da je motor vratila blokiran ili oštećen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Stoga proverite sledeće:

• Proverite ima li u ure?aju nekih prepreka obrtanju. Isključite računar i izvadite disketnu jedinicu. Pažljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukočiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne sme da proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu, kako biste proverili da umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem; proverite to sa više disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje prona?ete. Povedite računa o tome da tokom uklanjanja prepreke ne izazovete štetu. Nemojte podmazivati sklop, već oprezno usisajte ili obrišite nataloženu prašinu i prljavštinu.
• Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabl. Uključite računar i unimerom izmerite napone na priključku za napajanje disketne jedinice. Sondu negativnog pola povežite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite +12 V. Zatim sondu negativnog pola povežite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, pre?ite na otkrivanje i otklanjanje kvara u izvoru napajanja ili ga jednostavno zamenite.
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokušajte s drugim kablom ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (možda je otkazao upravljački sistem motora vratila). Proverite to tako što ćete je zameniti ispravnom disketnom jedinicom iz drugog računara.
• Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije rešila problem, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom slučaju tokom podizanja možete dobiti i BIOS-ovu poruku o grešci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemogućite postojeći kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proširenja (na kojoj je omogućen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.4. Disketna jedinica neće da čita sa diskete ili da upisuje na nju. Sve ostale operacije odvijaju se naizgled normalno. Ovakav problem može se ispoljiti na nekoliko načina, no obično vas operativni sistem upozorava na grešku čitanja sa diskete ili upisivanja na nju. Sledeće provere mogu pomoći da otkrijete problem:

• Proverite disketu. Pokušajte s propisno formatiranom disketom u sumnjivoj jedinici. Neispravna disketa može izazvati mnoge probleme sa čitanjem ili pisanjem.
• Očistite disketnu jedinicu. Ako ispravna disketa nije pomogla, temeljno očistite glave za čitanje i upisivanje. Nemojte koristiti disketu za čišćenje duže od 30 sekundi ođednom, jer ćete oštetiti glave prevelikim trenjem.
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokušajte s drugim kablom ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (možda je otkazao upravljački sistem motora vratila). Pokušajte da je zamenite pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog računara.
• Zamenite kontroler disketne jedinice. Ukoliko ni nova disketna jedinica nije rešila problem, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. Ako je tako, tokom podizanja može se pojaviti i BIOS-ova poruka o grešci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemogućite postojeći kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proširenja (na kojoj je omogućen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.5. Disketna jedinica može da piše po disketi na koju je upisivanje "onemogućeno". Kada do?e do ovakvog problema, najčešće je neispravna disketna jedinica. Preporučujem sledeći postupak:

• Proverite disketu. Izvadite i ispitajte disketu da biste proverili da li je upisivanje zaista onemogućeno. Ako nije bilo, onemogućite ga kako treba i ponovo pokušajte upisivanje. Proverite i s novom disketom.
• Očistite disketnu jedinicu. Očistite disketnu jedinicu čistim komprimovanim vazduhom (posebnu pažnju posvetite čišćenju senzora za dozvolu upisivanja).
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Možda je otkazao senzor za dozvolu upisivanja ili elektronika ugra?ena u jedinicu. Proverite to tako što ćete je zameniti pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog računara.

Simptom 2.6. Jedinica prepoznaje diskete visoke gustine ili dvostruke gustine, ali ne i obe vrste medijuma. Ovakav tip problema obično se pojavljuje u disketnim jedinicama od 3,5 inča tokom postupka formatiranja diskete, kada jedinica treba da proveri tip medijuma. Sledeće provere mogu pomoći pri otkrivanju problema:

• Proverite disketu. Proverite da li koristite ispravan tip diskete (to se često previ?a, pošto se mnoge generičke diskete isporučuju bez oznake gustine).
• Očistite disketnu jedinicu. Očistite disketnu jedinicu čistim komprimovanim vazduhom (posebnu pažnju posvetite čišćenju senzora za tip medijuma).
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabl ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Možda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugra?ena u jedinicu. Pokušajte da zamenite disketnu jedinicu nekom provereno ispravnom jedinicom (iz drugog računara).

Simptom 2.7. Posle umetanja nove diskete pojavljuje se direktorijum prethodne. Treba nanovo da pokrenete sistem da bi nova disketa bila prepoznata. Radi se o klasičnom problemu "fantomskog" direktorijuma, koji obično izaziva oštećen kabl ili neispravna disketna jedinica. To ćete saznati posle sledećih provera:

• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl s 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokušajte s drugim kablom ako treba.
• Proverite kratkospojnike na disketnoj jedinici. Ako ste instalirali novu disketnu jedinicu, proverite njene kratkospojnike. Neke disketne jedinice dopuštaju da se signal DISK CHANGE omogući ili onemogući. Proverite da li je taj signal omogućen.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ukoliko problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Možda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugra?ena u jedinicu. Proverite to zamenom disketne jedinice pouzdanom jedinicom iz drugog računara.

Napomena: Ako sumnjate da postoji problem fantomskog direktorijuma, nemojte pokušavati da bilo šta upišete na disketu, jer bi moglo doći do prepisivanja preko njegove tabele dodeljivanja datoteka (FAT) i direktorijuma. To bi onemogućilo pristup njenom sadržaju, ukoliko pažljivo ne sprovedete postupak obnavljanja podataka.

Simptom 2.8. Na disketnoj jedinici nema kratkospojnika, pa podešavanje nije moguće. Ovo je pre nezgoda nego kvar. Obično su disketne jedinice bez kratkospojnika podešene prema sledećem opisu:

• Aktiviran signal Drive Select 1 ("izbor jedinice 1" - odgovara slovnoj oznaci diska B:)
• Omogućen signal Disk Change ("disketa promenjena" - kontakt 34)
• Uzemljeno kućište disketne jedinice

Ovakva konfiguracija podržava uobičajene sisteme jedne disketne jedinice od 1,44 MB spojene pomoću uvrnutog kabla ili dveju takvih jedinica.

Simptom 2.9. DOS prijavljuje grešku poput "Cannot read from drive A:". Disketa je do kraja gurnuta u jedinicu, a signalna lampica (LED) disketne jedinice pokazuje da računar pokušava da pristupi disketi. Preduzmite sledeće korake:

• Proverite disketu. Počnite od provere sumnjive jedinice pomoću pouzdane, propisno formatirane diskete. Neispravna disketa može izazvati mnoge probleme u čitanju ili upisivanju.
• Proverite ima li u ure?aju nekih prepreka obrtanju. Pažljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukočiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne sme da proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu da biste proverili da li umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem. Proverite svoje opažanje s više disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje prona?ete. Povedite računa da tokom uklanjanja prepreke nehotično ne izazovete štetu.
• Očistite disketnu jedinicu. Ako pouzdana disketa nije rešila problem, pokušajte da temeljno očistite glave za čitanje i pisanje. Nemojte koristiti disketu za čišćenje duže od 30 sekundi, jer ćete oštetiti glave prevelikim trenjem.
• Proverite signalni kabl. Proverite da li je trakasti kabl sa 34 žice čvrsto nataknut na odgovarajući priključak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili priključite drugi kabl ako treba.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica neispravna. Možda je otkazao senzor za proveravanje tipa medijuma ili elektronika ugra?ena u jedinicu. Zamenite disketnu jedinicu pouzdanom jedinicom iz drugog računara.
• Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije pomogla, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom slučaju tokom podizanja može se pojaviti i BIOS-ova poruka o grešci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemogućite postojeći kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proširenja (na kojoj je omogućen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.10. Signalna lampica (LED) aktivnosti disketne jedinice pali se odmah po uključenju računara. Ovo je klasičan problem do kojeg dolazi posle zamene ili dodavanja disketne jedinice. U gotovo svim slučajevima uzrok je naopako priključen jedan kraj signalnog kabla. Proverite da li je kontakt 1 (na koji dolazi crvena ivica) 34-žilnog kabla ispravno priključen na disketnu jedinicu i kontroler. Ako problem i dalje postoji, možda je otkazao kontroler disketne jedinice. To se retko dešava, ali ipak pokušajte s novim kontrolerom.

Simptom 2.11. Nova disketna jedinica ne radi ili je sistem ne prepoznaje. Ovaj problem obično je posledica neodgovarajućih ili neizmenjenih podešavanja CMOS-a. Postupite ovako:

• Proverite parametre CMOS-a. Uključite računar i pokrenite rutinu za podešavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica slažu s podacima ugra?enih jedinica; ako se ne slažu, upišite odgovarajuće parametre u CMOS. Možda ste prethodno zaboravili da snimite parametre, pa ih snimite sada i ponovo isprobajte sistem.
• Proverite kablove. Proverite napojni i signalni kabl disketne jedinice. Labavi ili neispravno priključeni kablovi mogu onemogućiti njen rad. Pažljivo montirajte oba kabla i ponovo isprobajte sistem.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Zamenite je nekom pouzdanom jedinicom iz drugog računara da biste to proverili.

Simptom 2.12. Sistem ne može da se podigne s nove disketne jedinice. Ako je računar ispravno prepoznao disketnu jedinicu i ona dobro radi, neuspešno podizanje ne mora da znači kvar. Možda je u pitanju redosled ure?aja za podizanje ustanovljen u CMOS-u; često je taj redosled A: pa C:, ili C: pa A:. Ako ste novu disketnu jedinicu instalirali kao B:, sistem neće ni pokušati da se podigne s nje pošto nije uključena u redosled podizanja. Pre?ite u rutinu za podešavanje CMOS-a i podesite redosled podizanja tako da novi ure?aj bude prvi na redu (dakle, B:/C: ili A:/B:/C: itd.).

Simptom 2.13. Posle instaliranja druge disketne jedinice dolazi do mnogih signalnih problema, poput grešaka u čitanju ili pisanju. Verovatno ste zaboravili na otpornike za zaključenje linije (terminatore) na drugoj (srednjoj) disketnoj jedinici, što je dovelo do signalnih grešaka. Skup terminatora treba da bude na disketnoj jedinici koja je na kraju lanca ure?aja. Proverite da li je skup terminatora na jedinici A:, pa ih uklonite sa srednje jedinice (B:). Proverite i da li su signalni kablovi čvrsto priključeni na obe jedinice. Labavi ili oštećeni kablovi mogu izazvati signalne probleme.

Simptom 2.14. Ne možete da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/98/ME. Mnogi uzroci mogu sprečiti Windows da valjano napravi disketu za podizanje, pa ću u narednim tačkama navesti samo najčešće uzroke:

• Proverite disketu. Možda sama disketa ima deset ili više loših sektora, ili je pak njen prvi sektor oštećen. Isprobajte pouzdanu disketu (najbolje visokokvalitetnu disketu). Windows 95/98/ME po pravilu zahteva disketu velike gustine (1,44 MB) za podizanje.
• Proverite antivirusni softver. Mnoge antivirusne alatke utiču na rad disketne jedinice. Onemogućite ili deinstalirajte antivirusni softver prema uputstvima proizvo?ača.
• Proverite parametre CMOS-a. Pokrenite računar i u?ite u rutinu za podešavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica podudaraju s podacima ugra?enih ure?aja. Ako treba, upišite u CMOS ispravne podatke. Možda ste prethodno zaboravili da snimite upisane podatke, pa to učinite sada i ponovo isprobajte sistem.
• Onemogućite/uklonite ure?aje s trakom. Pojedini stariji ure?aji za izradu rezervnih kopija koriste kontroler disketne jedinice; možda neki od njih sprečava pristup disketnoj jedinici. Da biste otklonili ovaj problem, odvojite ure?aj s trakom od kontrolera disketne jedinice pre nego što pokušate da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/98/ME, ili onemogućite upravljački program ure?aja za izradu rezervnih kopija.
• Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Proverite to tako što ćete je zameniti proverenom jedinicom iz drugog računara.

Interfejsi čvrstih diskova

Moderni čvrsti diskovi koriste dva glavna interfejsa: IDE/EIDE i SCSI. Raspored signala IDE/EIDE priključka prikazan je na slici 2.2. IDE/EIDE diskovi (računajući i novije diskove UDMA/33, UDMA/66 i ATA 100) vrlo su rasprostranjeni - većina korisničkih sistema napravljenih posle 1989. godine ima neki tip IDE diska. SCSI diskovi su zastupljeni u serverskim sistemima i ističu se u istovremenom izvršavanju više poslova (engl. multitasking). Na slici 2.3 prikazan je raspored signala standardnog 50-žilnog SCSI priključka, a na slici 2.4 odgovarajući raspored 68-žilnog.

Ograničenja kapaciteta diskova

Do ograničenja kapaciteta dolazi uvek kad BIOS računara (i njegov operativni sistem) ne mogu da prepoznaju (ili adresiraju) neka mesta na čvrstom disku. To nije problem uzrokovan projektovanjem diska ili njegovom strukturom, već ograničenje BIOS-a ili operativnog sistema. Što se tiče BIOS-a, on ne može da translira adrese sektora više od izvesnog broja cilindara, čime ograničava upotrebljivi kapacitet čvrstog diska na manji iznos od njegovog fizičkog kapaciteta. Kada je reč o operativnom sistemu, njegova struktura datoteka, odnosno tabela dodeljivanja datoteka (FAT) može da primi ograničen broj adresa fizičkih lokacija. Proizvo?ači diskova prvi put su se suočili sa ograničenjem BIOS-a 1994. godine, kada se pojavio čvrsti disk od 540 MB (ATA-2/EIDE). Ograničenja OS-a otkrivena su s pojavom čvrstih diskova većih od 2,1 GB. Konkretna ograničenja na koja ćete naići zavise od verzije BIOS-a i od operativnog sistema. Danas još ima BIOS-a sa ograničenjima na 2,1 GB, 4,2 GB ili 8,4 GB. Operativni sistemi poput DOS-a i Windowsa 95 ograničavaju particije na 2,1 GB, a Windows NT na 4,2 GB, dok Windows 95 OSR2 i Windows 98 mogu da pristupaju mnogo većim diskovima koristeći sistem datoteka FAT32. Ovo poglavlje trebalo bi da vam pomogne da razumete i prevazi?ete ograničenja veličine diskova.

Ograničenja broja cilindara u BIOS-u

BIOS je ključ za adresiranje čvrstih diskova pomoću programa koji se pozivaju softverskim prekidom INT 13. Danas su najčešća tri ograničenja BIOS-a:

• Verzije BIOS-a starije od jula 1994. godine obično ograničavaju veličinu diska na 528 MB. Takav BIOS ne može da adresira disk s više od 1024 cilindra. Logičko adresiranje blokova diska (LBA) proširilo se tek posle ovog datuma.
• Verzije BIOS-a posle jula 1994. godine po pravilu ograničavaju veličinu diska na 2,1 GB. Takav BIOS ne može da adresira disk s više od 4093 cilindra (ponekad 4096). Mada se LBA u njima ispravno koristi, proizvo?ači BIOS-a veštački su nametnuli ograničenje broja cilindara koje je moguće adresirati.
• Verzije BIOS-a nastale posle 1996. godine obično mogu da adresiraju diskove veće od 528 MB, pa i one preko 2,1 GB, ali često ograničavaju veličinu diska na 4,2 GB ili 8,4 GB. Takav BIOS ne može da adresira disk s više od otprilike 8190 cilindara, mada ispravno koristi LBA.

Evo još nekih detalja s tim u vezi:

• S diskovima većim od 8,4 GB mogu da rade BIOS-i kompanije Phoenix Technologies (www.ptltd.com) verzija 4 i revizija 6 ili veća. BIOS-i verzije 5.12 ne podržavaju prošireni INT 13. Pošto su svi Phoenixovi BIOS-i verzije 4, to je 5.12 starije izdanje od revizije 6. Phoenix za nadogradnju svojih BIOS-a preporučuje kompaniju MicroFirmware (http://max.firmware.com).
• BIOS-i kompanije Award (www.award.com) datirani posle novembra 1997. godine podržavaju diskove veće od 8,4 GB. Award za nadogradnju preporučuje kompaniju Unicore (www.unicore.com).
• Diskove veće od 8,4 GB podržavaju BIOS-i kompanije American Megatrends (AMI; www.megatrends.com), datirani od 1. januara 1998. godine i kasnije.

Ograničenja veličine particija u operativnom sistemu

Veličinu diskova ograničavaju i sistemi datoteka koje koriste razni operativni sistemi. Operativni sistemi koji koriste FAT16 (DOS, komercijalna izdanja Windowsa 95, kao i neke instalacije Windowsa NT i OS/2) obično ograničavaju veličinu diska na 2,1 GB. Windows NT koji koristi NTFS (NT File System) ograničava veličinu diska na 4 GB. Ako koristite diskove veće od ovih ograničenja, moraćete da ih izdelite na više particija da biste iskoristili sav raspoloživ kapacitet. Uvo?enjem sistema FAT32 u Windows 95 OSR2 i Windows 98 omogućen je pristup diskovima veličine do dva terabajta (TB) kao jednoj particiji.

Kako prevazići ograničenja kapaciteta

Od 1994. godine industrija PC računara primetno se trudi da prevazi?e ograničenja veličine diskova koja nameću BIOS i operativni sistem. Nažalost, ta ograničenja još smetaju u starijim računarima, naročito kad im se dodaju ogromni diskovi koji su danas jeftini. Zato je najčešći problem prilikom nadogradnje diskova upravo njihova veličina, ali serviseri PC računara mogu da koriste nekoliko taktika da bi prevazišli taj problem.

Ograničenje na 528 MB. Podrška velikih EIDE diskova preko 528 MB očigledno zahteva nadogradnju sistema, a na raspolaganju su tri rešenja: nadogradnja BIOS-a matične ploče kako bi podržao LBA, nadogradnja kontrolera diska korišćenjem ugra?enog BIOS-a koji podržava LBA i deljenje diska na particije pomoću uslužnih programa poput Disk Managera ili EZ-Drivea. Ako je računar stariji od 1994. godine, novi kontroler diska i BIOS matične ploče verovatno će značajno poboljšati performanse diska. Ukoliko je cena glavna smetnja, uslužni programi za deljenje diska na particije su besplatni (i uračunati u cenu većine novih diskova), a ne zahtevaju ni nadogradnju hardvera.

Ograničenja na 2,1 GB, 4,2 GB, 8,4 GB i 32 GB. Poteškoća sa ovim ograničenjima jeste što ih prati nekoliko mogućih simptoma:

• Gubljenje cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS ograniči broj cilindara prijavljenih operativnom sistemu na 4095. Možda BIOS prikazuje na ekranu da disk ima i više od ovog broja cilindara, ali operativnom sistemu prijavljuje samo toliko.
• Zamrzavanje sistema tokom POST-a. Do "zamrzavanja" sistema tokom samotestiranja nakon uključenja računara (engl. power-on self-test, POST) dolazi ako BIOS ne zna šta da radi s viškom cilindara. To se najčešće dešava kad BIOS pokuša da automatski prepozna strukturu diska, što neki BIOS-i mogu da urade.
• Prijavljivanje preostalih cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS od stvarnog broja cilindara oduzme njihov maksimalan broj s kojim može da radi (4095), i razliku prijavi operativnom sistemu kao realni broj cilindara. Na primer, ako disk ima 4096 cilindara, BIOS bi prijavio da disk ima samo jedan cilindar.
• Zamrzavanje sistema tokom podizanja. Ovo se najčešće dešava s diskovima većim od 4,2 GB (koji imaju 8 ili 32 GB) tokom početnog učitavanja (sa diskete ili postojećih čvrstih diskova). To može da prouzrokuje BIOS, prijavljivanjem operativnom sistemu da je broj glava diska 256 (100h). Veličina registra koji DOS i Windows 95/98/ME koriste za broj glava omogućava smeštanje samo dveju heksadecimalnih cifara (što bi dalo maksimalno 255 glava).

Ovi simptomi gotovo uvek ukazuju na nekompatibilnost BIOS-a, a ona se otklanja njegovom nadogradnjom. Trebalo bi da se povežete s proizvo?ačem računara ili matične ploče i od njih saznate postoji li novija verzija BIOS-a. Ako ne možete da nadogradite BIOS matične ploče, instalirajte novi kontroler diska koji ima BIOS s režimom rada LBA za podršku dodatnim cilindrima.

Pokušajte da podesite i transliranje adresa diska da biste prevazišli BIOS-ovo ograničenje broja cilindara. Možda će automatsko prepoznavanje ogromnih novih čvrstih diskova biti naizgled uspešno, a problem će nastati kad pokušate da izdelite disk na particije. Particija dobro izgleda dok se pravi pomoću FDISK-a, ali se sistem ruši kad ga iznova pokrenete. Mada je to ograničenje operativnog sistema, izgleda da je odgovarajući način za njegovo prevazilaženje kompenzacija u sistemskom BIOS-u. Na sreću, postoji i privremeno rešenje problema (dok ne nadogradite BIOS).

Napomena: Najpre proverite da li postojeći BIOS može da radi sa diskovima većim od 2 GB, 4 GB, 8,1 GB ili 32 GB.

Da biste podesili disk veći od 4 GB (pod starijim BIOS-om), sprovedite sledeći postupak:

1. Uključite opciju za automatsko prepoznavanje diska u rutini CMOS Setup.
2. Ručno smanjite upisani broj glava sa 16 na 15.
3. Pomnožite broj cilindara sa 16/15 (i rezultat zaokružite na prvi manji ceo broj). Pošto 16/15 iznosi 1,06667, najjednostavnije je da množite sa 1,06667 (i zatim zaokružite na manji ceo broj).
4. Upišite ovaj veći broj kao broj cilindara.
5. Zapišite nove brojeve glava, cilindara i sektora.
6. Snimite izmene u CMOS-u, izdelite disk na particije i formatirajte ga.

Napomena: Vrednosti upotrebljenih brojeva za transliranje adresa treba da sačuvate, kako biste mogli da ih upotrebite ako se izgubi sadržaj CMOS-a ili ako disk premestite u drugi računar. Napišite te brojeve na flaster i zalepite ga na disk.

Ograničenja operativnog sistema. U osnovi, postoje dva načina za prevazilaženje ograničenja veličine diska koja nameće neki operativni sistem. Ako nastavite da koristite sistem datoteka FAT16, moraćete da napravite particije veličine do 2 GB. Ako je disk veći od 2 GB, napravite na njemu više particija. Tako će sistem imati više od jednog logičkog diska, ali će ceo kapacitet diska biti iskorišćen. Druga mogućnost je da nadogradite sistem na FAT32 pomoću Windowsa 95 OSR2, Windowsa 98 ili Windowsa ME, koji rade s particijama većim od 32 GB.

Moraju se uzeti u obzir još neke činjenice. Na primer, čvrsti diskovi (i drugi medijumi) veći od 32 GB nisu podržani ni u jednoj verziji Windowsa 95. U vreme kad se on razvijao, pa i njegova verzija OSR2, takvih medijuma nije ni bilo. Ako želite da koristite medijume veće od 32 GB, treba da nadogradite operativni sistem na Windows 98/ME ili Windows NT. Ukoliko izaberete Windows NT 4.0, instalirajte ga uz Service Pack 4 (ili noviji) kako biste prevazišli ograničenje veličine diska. Windows 2000 ne pati od ovih problema.

Isto tako, Windowsova verzija ScanDiska (koja radi u zaštićenom režimu) ponekad pogrešno prijavljuje veličinu klastera na IDE diskovima većim od 32 GB. Simptom može biti nemogućnost pristupanja ostatku diska (preko 32 GB). Ispravićete ovaj problem preuzimanjem datoteke 243450US8.EXE (datum izdavanja 12/10/99) s Microsoftove Web lokacije. (Detalje potražite u članku Q243450 Microsoftove baze znanja.) Ovaj problem se ne pojavljuje ukoliko BIOS koristi pravo LBA adresiranje pomoću Assista, a ne BitShifta.

Vodič za otkrivanje i otklanjanje kvarova čvrstih diskova

Na sreću, nisu svi problemi sa čvrstim diskovima fatalni. Istina je da možete izgubiti neke programe i podatke (stoga često pravite njihove rezervne kopije), ali mnogi problemi mogu se otkloniti i bez zamene diska. Umesto da pokušavate da popravite mehaniku ili elektroniku čvrstog diska, pokušajte danas uobičajenu popravku podataka na njemu. Obnavljanjem ili premeštanjem podataka s pokvarenog diska često je moguć njihov oporavak. Ako to ne uspe, disk (i/ili njegov kontroler) moraju da se zamene. Pre nego što počnete bilo kakvo otklanjanje kvarova čvrstih diskova, trebalo bi da obavite sledeće:

1. Na?ite DOS-ovu ili Windowsovu (95/98/ME) disketu za podizanje. Ako je nemate pri ruci, trebalo bi da je napravite sada, pre nego što nastavite postupak.
2. Prikupite diskete za instaliranje DOS-a, odnosno kompakt disk za instaliranje Windowsa 95/98/ME. Ako treba nanovo da instalirate operativni sistem ili neku njegovu komponentu, ove alatke su neophodne.
3. Prikupite sve dijagnostičke programe za disk i kontroler koji vam mogu zatrebati.
4. Pre bilo kakvog pokušaja popravke diska, napravite rezervnu kopiju što veće količine podataka s njega.

Napomena: Otklanjanje kvarova na diskovima može da dovede do uništenja podataka na njima. Zato pre bilo kakvog zahvata na disku, napravite rezervnu kopiju što veće količine njegovih podataka. Ako ne možete da napravite rezervnu kopiju, nemojte praviti nove particije na tom disku niti ga formatirati ukoliko to nije apsolutno neophodno i ako prethodno niste iscrpli sve ostale mogućnosti.

Opšte smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova. Mada instaliranje i zamena diskova najčešće prolazi dobro, ipak može doći do problema. Ako ste instalirali čvrsti disk koji ne radi ispravno, pre ispitivanja specifičnih simptoma proverite sledeće:

• Da li postoje problemi s napajanjem ili sa statičkim naelektrisanjem. Pre premeštanja kratkospojnika ili va?enja kablova i kartica obavezno isključite računar. Kada radite unutar računara ili rukujete diskom, nosite antistatičku narukvicu (ili koristite druge zaštitne mere protiv statičkog naelektrisanja).
• Kompatibilnost Proverite da li su kontroler diska i sam disk (kao i računar) kompatibilni. Na primer, disk napravljen za magistralu Ultra-DMA/66 ne može da radi maksimalnom brzinom s kontrolerom napravljenim za magistralu Ultra-DMA/33.
• Sve kartice Proverite da li sve kartice (uključujući i karticu kontrolera diska) dobro leže u svojim utičnicama na matičnoj ploči i da li su pričvršćene zavrtnjima. Prilikom otvaranja računara zbog popravke često se neka kartica pomeri.
• Sve priključke i kablove Proverite da li su svi trakasti kablovi, kao i kablovi napajanja, čvrsto priključeni. Trakasti kablovi se lako oštećuju (naročito neposredno do konektora). Pokušajte s novim kablom koji je sigurno ispravan. Proverite da nema savijenih iglica na priključku. Proverite da li je iglica 1 na konektoru kabla nataknuta na iglicu 1 priključka diska i kontrolera.
• Položaj kratkospojnika na disku Pročitajte uputstva u priručniku za disk (i u uputstvu za instaliranje kontrolera), i proverite da li su svi kratkospojnici na odgovarajućim mestima. Ako ima potrebe, izvadite kratkospojnike i promenite im položaj. Pogrešan položaj kratkospojnika ili njihovo udvajanje (dva nadre?ena diska na istom kanalu ili kablu) lako mogu dovesti do smetnji u radu.
• Snagu izvora napajanja Pre dodavanja novih ure?aja u računar proverite da li izvor napajanja može da obezbedi ukupnu planiranu potrošnju. Ako treba, instalirajte izvor napajanja veće snage.
• Parametre diska u CMOS-u Parametri diska u CMOS-u ne smeju premašiti fizičke karakteristike diska, niti ograničenja koja nameću BIOS i operativni sistem. Pokušajte sa automatskim prepoznavanjem diska u rutini za podešavanje CMOS-a ili razmislite o nadogradnji BIOS-a i (ili) kontrolera diska.
• Prisustvo virusa Pre nego što ćete prvi put upotrebiti nepoznatu disketu, proverite da li je zaražena virusima. Periodično proveravajte i računar.

Potencijalni problemi s Y-račvama. Ponekad (ali retko) se dešava da disk neće da radi ili se čak i ošteti nakon priključivanja na Y-račvu. Do toga dolazi zato što je izvestan broj Y-račvi na tržištu pogrešno ožičen. Y-račve se sastoje od providnog "muškog" konektora na jednom kraju (koji se priključuje na neki od postojećih konektora napajanja spojenih sa izvorom) i dva skupa žica koji vode do dva "ženska" konektora na drugom kraju (priključuju se na unutrašnje ure?aje poput čvrstih diskova, CD čitača itd.). Neke od novijih račvi na tržištu imaju pogrešno ožičen jedan od ženskih konektora.

Ispitajte oba ženska konektora. Okrenite ih jednako: iskošeni krajevi nagore, pravougaoni krajevi nadole. Trebalo bi da su žice na oba konektora priključene ovim redosledom (sleva nadesno):

žuta (12 V), crna (masa), crna (masa) i crvena (15 V).

Ako je ovaj redosled obrnut na jednom od konektora, onda je Y-račva neispravna i treba je baciti. Po pravilu, čvrsti disk nikada ne bi trebalo napajati pomoću Y-račve.

Potencijalni problemi s brzinom magistrale većom od 66 MHz. Mnoge matične ploče za procesore osnovne frekvencije od 66 MHz omogućuju podešavanje radne učestanosti sistemske magistrale, što se obavlja putem BIOS-a ili kratkospojnicima. Na taj način možete podići radnu učestanost magistrale iznad 66 MHz, obično na 75 MHz ili 83 MHz. Većina diskova radi i na većim učestanostima, ali do problema ipak može doći.

Na nekim matičnim pločama, s povišenjem radne učestanosti sistemske magistrale iznad 66 MHz povećava se i radna učestanost PCI magistrale (koja bi trebalo da radi na 33 MHz). Ovo povećanje skraćuje vreme U/I ciklusa na PCI magistrali. Kraće U/I vreme je protivno IDE standardu i može izazvati prekide u komunikaciji izme?u čvrstog diska i PCI magistrale, što nije posledica neispravnosti diska niti njegove loše izvedbe. Ako radna učestanost PCI magistrale premaši 33 MHz zbog ubrzane sistemske magistrale, može doći do gubitka ili oštećenja podataka, pa čak i do neuspešnog prepoznavanja diska tokom podizanja sistema. Veća brzina magistrale ne oštećuje disk trajno, pa vraćanje radne učestanosti sistemske magistrale na 66 MHz obično otklanja sve ove probleme. Najbolje rešenje i jeste vraćanje radne učestanosti sistemske magistrale na 66 MHz ili pak zamena matične ploče drugim modelom, kod kojeg brzina PCI magistrale nije povezana s brzinom sistemske magistrale ("asinhroni rad"). Tako možete podići brzinu sistemske magistrale, a da učestanost PCI magistrale ostane 33 MHz. Sličan problem može se javiti i kod povećanja radne učestanosti novijih matičnih ploča koje rade na 100 ili 133 MHz, ali ne uvek.

Napomena: Zbog razlika u izvedbi, neki diskovi nemaju nikakvih smetnji u radu na većoj brzini magistrale, dok drugi mogu izazvati ozbiljne probleme. Skoro je nemoguće unapred odrediti koji će modeli imati problema, a koji neće.

Matične ploče s procesorima Pentium II i Pentium III napravljene su tako da rade na učestanostima do 100 MHz i gotovo uvek su asinhrone, pa ne bi trebalo da izazovu probleme. Do njih bi moglo doći, me?utim, na nešto starijim matičnim pločama i računarima.

Otkrivanje i otklanjanje problema s radom diska u režimu DOS compatibility. Jedna od velikih prednosti Windowsa 95/98/ME jeste njegov rad u zaštićenom režimu. Upravljački programi i softver mogu se izvršavati i iznad tradicionalnog ograničenja zauzeća memorije u realnom režimu od 1 MB. DOS je, nasuprot tome, okruženje realnog režima. Njegove aplikacije i upravljački programi mogu se izvršavati samo u prvih 640 KB RAM-a ("konvencionalna memorija"). Ako Windows 95/98/ME ne može da obezbedi rad diska u zaštićenom režimu, preći će na realni režim rada, ili drugim rečima - rad u režimu DOS compatibility. Nažalost, rad u realnom režimu često umanjuje performanse sistema. Ako uočite da čvrsti disk (ili više njih) radi u režimu DOS compatibility (možda ćete dobiti i poruku Compatibility mode paging reduces overall system performance ), moraćete da otkrijete i otklonite uzrok problema. Windows 95/98/ME obično ulazi u režim DOS compatibility iz nekog od ovih razloga:

• Sumnjiv upravljački program, program koji stalno boravi u memoriji (TSR) ili neki računarski virus zauzeo je prekid 21h ili 13h pre nego što se Windows 95/98/ME učitao.
• Windows 95/98/ME nije prepoznao kontroler čvrstog diska.
• Kontroler čvrstog diska je uklonjen iz važeće konfiguracije u Device Manageru.
• Postoji sukob oko resursa izme?u kontrolera čvrstog diska i nekog drugog ure?aja.
• Ne postoji upravljački program Windowsa 95/98/ME za rad u zaštićenom režimu ili je on oštećen.
• Upravljački program Windowsa 95/98/ME za rad u zaštićenom režimu otkrio je nekompatibilan ili neodgovarajući hardver.

Da biste otkrili i otklonili problem, primenite sledeći postupak:

1. Otvorite Control Panel, dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Performance okvira za dijalog System Properties. Tu ćete utvrditi koji disk radi u DOS režimu i zašto.
2. Ako je MBRINT13.SYS navedeno kao ime upravljačkog programa koji uzrokuje rad u DOS-ovom režimu, možda je virusom zaražen sektor za podizanje ili radite sa softverom za mapiranje diska (za IDE disk s više od 1024 cilindra) koji nije kompatibilan sa upravljačkim programima Windowsa 95/98/ME za rad diska u zaštićenom režimu.
3. Pokrenite ažuran antivirusni program za otkrivanje i uklanjanje virusa koji napadaju sektor za podizanje, kao što je Nortonov AntiVirus (NAV). Možda ćete nekom DOS-ovom naredbom morati ponovo da upišete sadržaj sektora za podizanje, na primer naredbom FDISK/MBR .
4. Ako ne prona?ete bilo kakav trag aktivnosti virusa, proverite softver za mapiranje diska. Primera radi, ako koristite Disk Manager, postarajte se da to bude verzija 7.0 ili novija. (Ako koristite DriveSpace 3 koji je uključen u paket Microsoft Plus!, upotrebite Disk Manager 7.04.) Ažurirajte i druge programe za mapiranje diska.
5. Ako se ime upravljačkog programa navedenog u 2. koraku nalazi i u datoteci CONFIG.SYS, povežite se s njegovim proizvo?ačem kako biste saznali da li najnovija verzija tog programa podržava rad u zaštićenom režimu Windowsa 95/98/ME. Možda se poslednja verzija tog upravljačkog programa nalazi na Web lokaciji proizvo?ača.
6. Ukoliko na kartici Performance nije navedeno ime nekog upravljačkog programa, proverite da li je kontroler čvrstog diska prikazan u Device Manageru. Ako nije, instalirajte ga pomoću čarobnjaka Add New Hardware. Ukoliko čarobnjak ne može automatski da prepozna kontroler, ponovo ga pokrenite, ali mu nemojte dopustiti da ispituje hardver računara, već vi izaberite taj kontroler iz spiska hardvera. Ako baš tog kontrolera nema u spisku, povežite se s proizvo?ačem da biste dobili upravljački program za rad u zaštićenom režimu pod Windowsom 95/98/ME (ili upravljački program FastDisk za 32-bitni pristup disku pod Windowsom 3.1x, ako je dostupan).

Napomena: Ako je kontroler čvrstog diska prikazan u Device Manageru, ali je precrtan crvenim slovom X, on je uklonjen iz važećeg hardverskog profila. Pritisnite dugme Properties tog kontrolera u Device Manageru i polje za potvrdu koje odgovara aktuelnom hardverskom profilu pod naslovom Device Usage.

1. Ako je kontroler čvrstog diska prikazan u Device Manageru, ali je uz njega žuti uzvičnik, on je sukobljen s nekim drugim ure?ajem oko resursa (prekida, U/I adrese, DMA kanala ili adresnog opsega BIOS-a); upravljački program je oštećen ili ga uopšte nema, ili je polje za potvrdu Disable all 32-bit protected-mode disk drivers potvr?eno u okviru za dijalog File System. Stoga će pomoći neka od sledećih mera:
2. Dvaput pritisnite ikonicu System u Control Panelu, zatim jednom karticu Performance i potom dugme File System. Izaberite karticu Troubleshooting i uklonite znak za potvrdu iz polja Disable all 32-bit protected-mode disk drivers .
3. Razrešite sukob oko resursa s drugim ure?ajima u računaru.
4. Proverite da li se upravljački program za rad u zaštićenom režimu nalazi u direktorijumu \Windows\SYSTEM\IOSUBSYS i da li je propisno učitan. Da biste saznali koji upravljački program obezbe?uje 32-bitni pristup disku, pritisnite dugme Properties kontrolera diska u Device Manageru i zatim karticu Driver; tu su popisane upravljačke datoteke pridružene kontroleru. Za većinu IDE, EIDE i ESDI kontrolera 32-bitni pristup disku obezbe?uje upravljački program ESDI_506.PDR. Za SCSI kontrolere Windows 95 često koristi SCSIPORT.PDR i neki upravljački program za mini-priključak (s nastavkom imena .MPD). Ponovo pokrenite Windows 95/98/ME, pritisnite taster F8 kad se pojavi poruka Starting Windows 95/98/ME i izaberite opciju podizanja Logged (koja pravi datoteku BOOTLOG.TXT). Ako je 32-bitni upravljački program u toj datoteci obeležen kao uspešno podignut ("LoadSuccess"), završili ste posao. U protivnom, upravljački program je oštećen ili ne postoji, pa instalirajte odgovarajuće 32-bitne upravljačke programe.
5. Učitajte datoteku SYSTEM.INI u editor teksta i proverite da li se učitava upravljački program MH32BIT.386 (tražite red koji glasi: device= mh32bit.386 ). Ovaj program instalira softver EZ-Drive kompanije MicroHouse, a on nije kompatibilan sa upravljačkim programima za rad diska u zaštićenom režimu Windowsa 95/98/ME. Nažalost, program Setup Windowsa 95/98/ME ga ne uklanja, pa ćete morati ručno da onemogućite taj red, snimite novo stanje i iznova pokrenete PC.
6. Ako ništa drugo nije bilo uspešno, možda ćete rad kontrolera diska u zaštićenom režimu postići tako što ćete onemogućiti sve njegove napredne mogućnosti (keširanje i brzi ili turbo režim rada) ili usporiti prenos podataka. Možete pokušati i sa sistematskim onemogućivanjem naprednih mogućnosti IDE kontrolera u rutini za podešavanje CMOS-a.
7. Ukoliko problem i dalje postoji, možda ćete morati da zamenite kontroler diska nekim novijim modelom, koji bolje podržava rad u zaštićenom režimu.

Otkrivanje programa za mapiranje diska. Program za mapiranje diska (engl. dynamic drive overlay, DDO) koristi se za pristup velikom čvrstom disku ako sistemski BIOS ili kontroler diska to ne može. Pošto ovaj program ponekad pravi probleme u pristupanju disku i performansama sistema, treba ga ukloniti, ali pre toga valja ga otkriti. Otkrićete ga na osnovu sledećih znakova na Windowsu 95/98/ME:

• Poruka programa pri podizanju. Kad se računar podigne, na ekranu se prikazuje poruka koja navodi ime proizvo?ača programa za mapiranje (ili poziva da se pritisne neko dugme kako bi se sistem podigao sa diskete). Tekuće verzije ovog programa možda standardno ne prikazuju takvu poruku.
• Datum revizije BIOS-a. Računari napravljeni pre 1994. godine obično ne podržavaju LBA. Ako je BIOS ranijeg datuma, verovatno će mu biti potreban program za mapiranje kako bi radio sa diskom većim od 528 MB.
• Parametar FDISK/status. Podignite računar sa diskete Windows 95/98/ME Startup Disk i upišite fdisk/status posle komandnog odzivnika. Proverite da li je zbir postojećih particija veći od ukupnog kapaciteta čvrstih diskova. Ako je tako, neki program za mapiranje je aktivan.
• Disketa za podizanje Windowsa 95/98/ME. Pokrenite računar sa umetnutom disketom za podizanje Windowsa 95/98/ME (to će sprečiti program za mapiranje da se učita) i podignite sistem do komandnog odzivnika. Proverite da li su dostupne datoteke na disku C:. Ako nisu, disk je nedostupan pošto njegov program za mapiranje nije učitan.
• Proverite imena datoteka. Neke datoteke za mapiranje diska imaju nastavak .OVL ili .BIN. Posle komandnog odzivnika otkucajte dir /a *.bin ili dir /a *.ovl , da biste proverili postoje li na disku takve datoteke, a da se ne radi o DRVSPACE.BIN i DBLSPACE.BIN. Ako postoje, verovatno je instaliran neki program za mapiranje.
• Proverite datoteku CONFIG.SYS. Softver za mapiranje diska može biti učitan putem datoteke CONFIG.SYS da bi se pristupilo i drugim diskovima, a ne samo aktivnoj particiji za podizanje, kao delu nadre?enog diska na primarnom IDE kontroleru. Ako se program za mapiranje poziva iz pomenute datoteke, onemogućite ga ako je potrebno.

Uklanjanje programa za mapiranje. Možete doći u situaciju da treba da uklonite instaliran uslužni program za mapiranje diska poput EZ-Drivea ili MaxBlasta (i drugih sličnih programa), na primer posle nadogradnje BIOS-a i /ili kontrolera diska, kada takav softver postaje suvišan. Ukoliko postoji drugi način pristupanja disku (kao što je ažurirani BIOS ili kontroler diska), obično možete ukloniti program za mapiranje bez ikakvih posledica po podatke. Sledeći primer ilustruje uklanjanje Disk Managera, mada je postupak i sa ostalim uslužnim programima sličan:

Napomena: Pre uklanjanja programa za mapiranje s nekog diska, obavezno napravite kompletnu rezervnu kopiju svih podataka s njega. Uz to, pokrenite i CHKDSK ili ScanDisk (ili odgovarajući program drugog proizvo?ača) da biste otkrili i popravili sve oštećene datoteke. Ako program za uklanjanje softvera za mapiranje nai?e na ozbiljan problem s datotekama (ili ga prekine nestanak napajanja, odnosno kvar hardvera), uklanjanje neće uspeti, a možete ostati i bez podataka.

1. Podignite računar sa diska C: i zatim umetnite disketu (ili CD) DiscWizarda.
2. Upišite DM da biste pokrenuli Disk Manager i izaberite meni Select Installation Options.
3. Izaberite meni Maintenance.
4. Izaberite Migrate Dynamic Drive. Ova opcija premešta podatke na disku da bi im se moglo pristupiti i bez ovog programa za mapiranje. Računajte s tim da ovo premeštanje može potrajati i do sat vremena (zavisno od veličine diska).
5. Po završetku premeštanja podataka iza?ite iz Disk Managera, izvadite disketu i pokrenite računar.
6. U?ite u program za podešavanje CMOS-a i definišite čvrsti disk brojem cilindara, glava i sektora.
7. Snimite izmene u CMOS i ponovo pokrenite računar.
8. Kada se računar podigne, umetnite disketu DiscWizarda u jedinicu A:.
9. Upišite A:\DM da biste pokrenuli Disk Manager i u njemu izaberite meni Maintenance.
10. Izaberite Uninstall Disk Manager.
11. Izaberite čvrsti disk s kojeg treba ukloniti Disk Manager i sačekajte da se taj postupak završi.
12. Po završetku deinstaliranja iza?ite iz Disk Managera i pokrenite računar iznova.

Napomena: Disk Manager može da ukloni i program za mapiranje koji je na disk snimila aplikacija EZ-Drive: treba samo da izaberete opciju Convert Drive Format iz menija Maintenance.

Operativni sistem ne prepoznaje disk. Ponekad BIOS ispravno (automatski) prepozna čvrsti disk, ali to ne učini i operativni sistem. Gotovo u svim slučajevima problem nastaje zbog lošeg instaliranja ili lošeg upravljačkog softvera. Najpre proverite osnovne korake instaliranja:

1. Proverite u CMOS-u da li su ispravni parametri diska i načina transliranja adresa na disku.
2. Povežite se s proizvo?ačem računara ili matične ploče da biste proverili ograničenja BIOS-a u pogledu kapaciteta diska. Možda vam je potrebna nova verzija BIOS-a, koja podržava disk kakav sada koristite.
3. Proverite da li se novoinstalirana kartica IDE ili UDMA kontrolera sukobljava s postojećim BIOS-om. Možda u CMOS-u treba da onemogućite kanale postojećeg kontrolera diska kako bi operativni sistem prepoznao karticu novog kontrolera.
4. Sistematski snižavajte napredne mogućnosti BIOS-a (blokovsko adresiranje diska, višesektorski prenos, 32-bitni prenos, parametre PIO ili DMA režima itd.) na njihove minimalne vrednosti ili ih potpuno isključite. Možete pokušati i da podesite CMOS s podrazumevanim parametrima BIOS-a.
5. Ako na matičnoj ploči postoje i ISA utičnice, proverite da li je radna učestanost AT magistrale u CMOS-u zadata u opsegu od 8 do 10 MHz (idealna vrednost je 8,33 MHz).
6. Povećajte vreme podizanja u CMOS-u. U tu svrhu možete omogućiti opcije Floppy Seek at Boot, Test Memory Above 1 MB, i /ili zadajte redosled ure?aja za podizanje A: pa C:.
7. Postavite brzinu podizanja (engl. boot speed) u CMOS-u na najnižu vrednost, a vreme čekanja pre podizanja (engl. boot pre-delay), ako ta stavka uopšte postoji, na najvišu vrednost.
8. Ponovo proverite particije pomoću komande FDISK. Ako disk nije bio izdeljen na particije, napravite primarnu DOS particiju. Učinite tu particiju aktivnom pomoću opcije 2. Iza?ite iz FDISK-a i ponovo pokrenite računar. Sada formatirajte novu particiju i instalirajte na nju sistemske datoteke. Ako je disk bio izdeljen na particije, proverite da li je prva particija PRI DOS i da li je njen status A. Uporedite zbir veličina svih particija i ukupni prijavljeni kapacitet diska (engl. total disk space); trebalo bi da se razlikuju najviše za 1 MB. Ako je razlika veća, ispravite parametre diska ili način transliranja njegovih adresa u CMOS-u i ponovite deljenje diska na particije.

Napomena: Ako je disk već bio podeljen na particije, a FDISK ne vidi nijednu od njih, ne pokušavajte da napravite nove particije ukoliko želite da sačuvate podatke na disku.

1. Ponovo proverite sve kratkospojnike za status nadre?en/podre?en, na svim diskovima koji koriste primarni kontroler.
2. Podesite kratkospojnik za spremnost U/I kanala diska (engl. I/O channel ready), ako ta opcija postoji.
3. Ukoliko koristite SCSI disk, proverite da li je postavljen kratkospojnik za parnost (engl. parity).
4. Proverite sve kablovske veze diska i pokušajte s kraćim signalnim kablom (ili priključite disk na srednji konektor na tom kablu).
5. Zamenite karticu kontrolera diska.
6. Izvadite podre?eni disk (ako postoji) da biste utvrdili da li je u pitanju nekompatibilnost diskova.

Možda ćete morati da proverite i eventualnu oštećenost podataka, kao i ispravnost magnetnog sloja na površini diska:

1. "Č;isto" podignite sistem pomoću diskete za podizanje i zadajte naredbe FDISK/MBR i SYS C:. Pre korišćenja naredbe SYS proverite da li je verzija DOS-a na disketi ista kao ona na čvrstom disku.
2. Preskočite datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS kako biste proverili da li su one problematične. Ako to upali, pribegnite podizanju korak po korak iz Windowsovog menija Startup da biste prolaskom kroz svaku stavku ovih datoteka pronašli problem. Zatim učitajte obe datoteke u editor i pretvorite naredbe koje izazivaju probleme u komentare.
3. Proverite da li je disk komprimovan i ukoliko na njemu nema važnih podataka, uklonite upravljačke programe za kompresiju.
4. Obrišite particiju pomoću FDISK-a; zatim ponovo napravite particiju i formatirajte disk.
5. Zamenite čvrsti disk.

Utvr?ivanje tipa sistema datoteka (FAT16 i FAT32). Pre korišćenja uslužnih programa, softvera za izradu rezervnih kopija i drugih aplikacija, može zatrebati da utvrdite tip sistema datoteka, FAT16 ili FAT32, na particiji. Tako ćete sprečiti nenameran gubitak podataka kao posledicu korišćenja neke nekompatibilne verzije softvera (npr. verzije ScanDiska za FAT16 na particiji koja ima FAT32):

1. U Windowsu 98, dvaput pritisnite ikonicu My Computer na radnoj površini, a potom desnim tasterom miša pritisnite ikonicu diska koji ispitujete. Izaberite Properties iz padajućeg menija. Prona?ite red File system na kartici General. Za particiju sa sistemom datoteka FAT16 pisaće jednostavno FAT, dok će za onu sa sistemom datoteka FAT32 tako i biti napisano.
2. Upotrebite naredbu version posle DOS-ovog odzivnika:

Windows 95A. [Version 4.00.950]

Windows 95B. [Version 4.00.1111]

Windows 98 . [Version 4.10.1998]

Ako vam treba verzija programa FDISK za FAT32, proverite da li FDISK pita Do you wish to enable large disk support? (Y/N) . Ako ne postavlja to pitanje, verovatno se radi o verziji za FAT16.

Tip particije možete utvrditi i korišćenjem verzije FDISK-a za FAT32. Izaberite opciju 4 kako biste prikazali podatke o particijama. Polje System će glasiti "FAT32" ukoliko particija ima taj sistem datoteka, odnosno "FAT16" u drugom slučaju. Ako particija nije formatirana, u polju System pisaće Unknown .

Smanjivanje buke koju čvrsti disk stvara pri radu. Svi čvrsti diskovi prave izvesnu buku pri normalnom radu, čiji nivo zavisi od toga da li se ploče diska obrću ili im se pristupa. Ako disk mnogo galami ili se čuju neuobičajeni šumovi, to može ukazati na opasnost da će otkazati. Veština je u tome da se razlikuje normalna buka od prekomerne. Disk ispušta tri osnovna zvuka:

• Zavijajući ton pri ubrzavanju ploča diska (i blago zujanje dok se one okreću).
• Škljocanje ili kuckanje u pravilnim razmacima tokom pristupanja disku (kad U/I glave "koračaju" iznad ploča).
• Jako škljocanje kad se glave parkiraju pre isključenja napajanja diska.

Naročito bi trebalo da pripazite na sledeće neuobičajene zvuke:

• Visoki zavijajući zvuk (poput skvičanja) može ukazati na problem.
• Šumovi (vibracije) kućišta izazvani visokofrekventnim vibracijama montažnog pribora diska ili potencijalnim otkazom diska.
• Ponovljeno kuckanje, krckanje ili piskutanje u pravilnim razmacima. Ako sumnjate da će čvrsti disk otkazati, odmah napravite rezervnu kopiju podataka.

Napomena: Da biste otkrili uzrok pojačane buke, izvucite signalni kabl diska pre nego što uključite računar. Ukoliko se buka i dalje čuje, napravite rezervnu kopiju podataka i zamenite disk što je pre moguće. Ako je buka prestala, možda je oštećen signalni kabl diska ili njegov kontroler, što bi trebalo nadalje utvrditi.

Otklanjanje problema sa obrtanjem ploča diska. Ploče svih čvrstih diskova treba da se obrću konstantnom brzinom, pa će problemi sa obrtanjem učiniti disk nedostupnim. Oni se obično mogu podeliti na tri tipa:

• Ploče se uopšte ne obrću. Pri uključenju računara nema karakterističnih zvukova ubrzavanja ploča diska. Do toga dolazi i ako se ploče zaustave (bez razloga) nakon što su neko vreme radile.
• Ploče se ubrzaju i zatim ponovo uspore. Ovo se obično dešava nakon uključenja računara. Ploče počnu da se obrću i zatim uspore (ili ubrzaju do neke mere i potom ponovo uspore).
• Ploče se zaustave nakon izvesnog perioda neaktivnosti. Pri ponovnom pokušaju pristupanja disku, ploče neće da se ubrzaju.

Najpre treba da proverite da li je bilo grešaka pri instaliranju:

1. Proverite sve kratkospojnike na svim čvrstim diskovima priključenim na isti kabl. Na primer, proverite kratkospojnike za status nadre?en/podre?en na svakom disku, zatim one za upravljanje potrošnjom energije i odloženo ubrzavanje. Većina SCSI diskova (i poneki IDE disk) ima jedan takav kratkospojnik ili oba.
2. Proverite sve spojeve kablova za napajanje.
3. Proverite spojeve signalnih (trakastih) kablova.
4. Proverite da li postoji sistemski softver za upravljanje napajanjem i onemogućite ga ili deinstalirajte ako treba.

Zatim proverite da li su neke "zelene" funkcije (upravljanja napajanjem) nepropisno podešene:

1. Onemogućite sve funkcije upravljanja napajanjem diska u CMOS-u.
2. Onemogućite upravljanje napajanjem koje zadaje kratkospojnik na čvrstom disku (ako postoji).
3. Neki programi za mapiranje diska omogućuju upravljanje njegovim napajanjem. Na primer, to upravljanje možete onemogućiti uklanjanjem parametra /E u Maxtorovom softveru MaxBlast (verzije 7.04-7.12). Ako je neki drugi softver osumnjičen kao krivac, podignite sistem "čisto".
4. Windows 95 i Windows 98/ME omogućuju upravljanje napajanjem. Onemogućite ga pomoću ikonice Power Management u Control Panelu.

Konačno, proverite da li je otkazao hardver diska i/ili njegovog kontrolera:

1. Instalirajte disk u drugi računar. Tako ćete utvrditi da li je problem u disku ili u računaru.
2. Upotrebite drugi priključak za napajanje.
3. Upotrebite drugi signalni (trakasti) kabl.
4. Upotrebite drugi kontroler diska (pokušajte s PCI karticom kontrolera).
5. Odvojite trakasti kabl od diska.
6. Zamenite ceo disk.

Oporavak sistema datoteka

U ovom odeljku razmotriću probleme sa sistemom datoteka i predložiti rešenja za njih.

Simptom 2.47. Oštećen je korenski direktorijum čvrstog diska. Oštećen korenski direktorijum može onesposobiti ceo disk i učiniti sve njegove poddirektorijume nedostupnim. Ponekad možete obnoviti strukturu korenskog direktorijuma. Upotrebite uslužni program kao što je DISKFIX (u sklopu paketa PC Tools) da biste rekonstruisali oštećene tabele razmeštaja datoteka (engl. file allocation table, FAT) i direktorijume. Ako ste koristili program MIRROR, trebalo bi da ih DISKFIX uspešno obnovi. Možete pokušati i s drugim uslužnim programima za obnavljanje ili popravljanje, poput DriveProa ili ScanDiska. Ukoliko ne možete pouzdano da obnovite korenski direktorijum, moraćete da preformatirate disk i potom obnovite njegov sadržaj iz rezervne kopije.

Simptom 2.48. Č;vrsti disk je zaražen virusom sektora za podizanje. Prisustvo virusa u sektoru za podizanje možete otkriti antivirusnim programom ili vas na njih može upozoriti BIOS-ova zaštita sektora za podizanje. U svakom slučaju pokušajte da antivirusnim programom odstranite virus. Možete pokušati i s naredbom FDISK /MBR (mada to može učiniti ceo disk nedostupnim). Ako koristite softver za mapiranje diska poput Disk Managera, obično ćete moći ponovo da upišete originalni kôd pomoću njegovog menija Maintenance.

Simptom 2.49. Prikazuje se poruka "File allocation table bad". Operativni sistem je naišao na problem u vezi sa tabelom razmeštanja datoteka. Na disku se po pravilu nalaze dve kopije te tabele. Verovatno je jedna od njih oštećena. Moguće je i da na disku nema particija. Pokrenite ScanDisk, a on će vam omogućiti da izaberete kopiju te tabele koja će se koristiti. Ako to nije otklonilo problem, napravite rezervnu kopiju što je moguće više podataka i preformatirajte disk.

Simptom 2.50. DOS zahteva da se upiše naziv diska, ali je on oštećen. Neke verzije DOS-a (npr. DOS 3.x) zahtevaju upisivanje naziva diska prilikom formatiranja ili brisanja logičke particije diska pomoću komande FDISK. Ako je naziv diska oštećen (ili je neki program u njega upisao mala slova), to je nemoguće. Da biste ispravili taj problem, komandom LABEL obrišite postojeći naziv, pa onda upotrebite FORMAT ili FDISK. Kad od vas bude zatraženo da upišete naziv diska, pritisnite Enter (što znači da disk nema nikakvog naziva). Ako naredba LABEL ne uspe da obriše naziv diska, upotrebite sledeći skript (napisan u jeziku DEBUG) da biste obrisali prvi sektor diska, pa će disk naizgled biti neformatiran. Zatim ponovo podelite disk na particije i formatirajte ga. Pokrenite DEBUG i upišite sledeće:

- F 100 L 200 0 ;popuni nulama jedan sektor na adresi 100

- W 100 2 0 1 ; informacije na adresi 100 upiši na sektor 0 diska 2

- Q ; iza?i iz DEBUG-a

U DOS-ovim verzijama 5.x i novijim možete upotrebiti sledeću naredbu:

format /q /v:IME x:

gde je IME novo ime koje želite da date disku, a x: slovna oznaka diska koji treba formatirati.

Softverski simptomi

Simptom 2.51. Dijagnostički program pokazuje da je prosečno vreme pristupa disku duže nego što bi trebalo da bude za konkretni model diska. Prosečno vreme pristupa disku je prosečno vreme potrebno da disk dostigne onu putanju i sektor gde počinje neka potrebna datoteka. Preporučujem sledeće korake:

• Proverite vremena. U dokumentaciji diska potražite specifikacije vremena. Možda su izmerena vremena ipak u skladu sa specifikacijom.
• Defragmentirajte disk. Pokrenite neki uslužni program za defragmentiranje (npr. DEFRAG) i proverite procenat "iscepkanosti" datoteka. Ako je ona veća od deset odsto, defragmentirajte disk.
• Proverite dijagnostički softver. Imajte najpre na umu da softverski paketi mere vreme pristupa na različite načine. Proverite da li program koji koristite za proračun vremena pristupa oduzima procesorsko vreme obrade od ukupnog izmerenog vremena. Isprobajte još neki dijagnostički program radi potvrde rezultata merenja.
• Isprobajte još neke diskove istoga modela. Pre nego što se uspaničite i zamenite disk, testirajte još nekoliko sličnih diskova radi pore?enja. Ako samo sumnjivi disk odstupa od specifikacije, možda ga ne morate odmah zameniti, ali bi svakako trebalo često da pravite njegove rezervne kopije - za slučaj da uskoro otkaže.

Simptom 2.52. Dijagnostički program pokazuje da je prosečna brzina prenosa podataka manja nego što bi trebalo da bude za konkretni model diska. Ovo je najčešće posledica odstupanja brzine prenosa od idealne, a ne hardverska greška. Stoga proverite sledeće:

• Proverite vremena. U dokumentaciji diska prona?ite specifikacije vremena. Možda su izmerena vremena ipak u skladu sa specifikacijom.
• Proverite režim prenosa podataka. U?ite u rutinu za podešavanje CMOS-a i proverite da li je omogućen napredni režim prenosa (na primer, PIO mode 4 ili Ultra DMA). Takvi režimi bitno povećavaju brzinu prenosa.
• Defragmentirajte disk. Pokrenite neki uslužni program za defragmentiranje (npr. DEFRAG) i proverite procenat "iscepkanosti" datoteka. Ako je ona veća od deset odsto, defragmentirajte disk.
• Proverite dijagnostički softver. Ne zaboravite da softverski paketi mere brzinu prenosa na različite načine. Proverite da li program koji koristite oduzima procesorsko vreme obrade od ukupnog izmerenog vremena. Isprobajte još neki dijagnostički program radi potvrde rezultata merenja.
• Proverite format niskog nivoa. Ako je disk tipa IDE/EIDE, proverite da nije možda na njemu obavljeno formatiranje niskog nivoa, jer ono može da promeni optimalno smicanje glava i cilindara, što ima za posledicu sporiji prenos podataka. Ovu grešku ne možete otkloniti komercijalnim softverom, pa se zato obratite proizvo?aču diska koji ima odgovarajuće programe za sve svoje modele diskova.
• Proverite terminatore. Ako je disk tipa SCSI, proverite da li lanac SCSI ure?aja ima propisane terminatore. Loši terminatori prouzrokuju greške u podacima i stoga ponovljene prenose, čime se umanjuje prosečna brzina prenosa.

Simptom 2.53. Procedura FDISK se blokira ili ne uspeva da napravi zapis particija disk(ov)a ili da ga snimi. Moguće je i da ste dobili neku poruku o grešci poput Runtime errror. Ovakav simptom često ukazuje na problem s putanjom 00 na disku. Sledeći postupci će vam pomoći u otkrivanju uzroka:

• Proverite signalni priključak. Pregledajte signalni priključak diska i proverite da li je signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Zamenite kabl ako treba.
• Proverite konfiguraciju diska. U?ite u rutinu za podešavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji, sektor od kojeg treba pojačati struju upisivanja i mesto za parkiranje glava diska. Povežite se s proizvo?ačem diska da biste saznali postoji li alternativna geometrija transliranja koju biste mogli upisati u CMOS umesto postojeće. Ako BIOS podržava automatsko prepoznavanje diskova, pokušajte s njim.
• Proverite upotrebljenu verziju FDISK-a. Verzija FDISK-a koju koristite mora biti ista kao verzija DOS-a na disketi za podizanje. Starije verzije neće raditi.
• Proverite particije. Pokrenite FDISK i proverite da li na disku postoje particije. Ako postoje, možda ćete morati da ih obrišete i da napravite nove iz početka. Ne zaboravite da brisanje neke particije uništava sve podatke na njoj.
• Ispitajte oštećenja površine diska. Uslužnim programom poput ScanDiska proverite da li je površina diska fizički oštećena, naročito putanja 00. Ako je sektor za podizanje fizički oštećen, trebalo bi da zamenite disk.
• Potražite uslužni program za hitne slučajeve. Neki proizvo?ači diskova obezbe?uju uslužne programe za pripremu diska niskog nivoa, kojima se može upisati sadržaj putanje 00. Na primer, Western Digital ima uslužni program WD_CLEAR.EXE.
• Zamenite disk. Ako problem nije otklonjen, zamenite oštećeni disk.

Simptom 2.54. Posle korišćenja FDISK-a za podelu velikog diska na particije, računar se blokira prilikom podizanja sa diskete. Ovo je gotovo uvek problem sistemskog BIOS-a (ili kontrolera diska) koji ne može da podrži veliki disk (8,4 GB) kako treba. Neke verzije BIOS-a se zbune pri susretu s diskom od 8,4 GB (ili većim) i greškom mu ne pripišu glave (za čitanje/upisivanje). U tim okolnostima FDISK će moći da podeli disk na particije, ali će napravljena tabela particija sadržavati neispravne podatke. Kad podignete sistem sa diskete, operativni sistem na disketi pokušava da pristupi tabeli particija na čvrstom disku. Neispravni podaci koje je tamo upisao FDISK prouzrokuju "zamrzavanje" operativnog sistema. Rešenje je u nadogradnji sistemskog BIOS-a (ili kontrolera diska) da bi mogao da radi s velikim diskovima, ili u instaliranju softvera za mapiranje diska poput Drive Managera ili MaxBlasta.

Simptom 2.55. FDISK prijavljuje grešku "no space to create partition" ili "disk is write-protected". Ova pojava može da ima nekoliko uzroka, pa će vam u otkrivanju problema pomoći sledeće provere:

• Proverite parametre CMOS-a. Verovatno je u BIOS-u omogućena zaštita glavnog sektora za podizanje od virusa (poznata i kao zaštita sektora za podizanje od upisivanja). Pre podele diska na particije (ili instaliranja, odnosno ažuriranja operativnog sistema) morate ući u rutinu za podešavanje BIOS-a i onemogućiti tu opciju.
• Proverite kratkospojnike na disku. Neki čvrsti diskovi zahtevaju dva kratkospojnika umesto jednog. Proverite da li disk ima ispravno nameštene kratkospojnike s obzirom na njegovo mesto u konfiguraciji diskova u konkretnom računaru (kao što je nadre?eni disk jedini na kablu, nadre?eni disk s podre?enim na istom kablu ili podre?eni disk).
• Ažurirajte BIOS ili kontroler diska. Ako problem i dalje postoji, BIOS ne može da podrži disk kako treba. Potražite ažurniju verziju BIOS-a (ili kontrolera diska), ili instalirajte softver za mapiranje diska poput Drive Managera ili MaxBlasta.

Simptom 2.56. FDISK odbija da podeli disk na particije i blokira sistem ili prijavljuje grešku u izvršavanju. U mnogim slučajevima oštećena je putanja 00 na disku. Ako možete da formatirate disk na niskom nivou, pokušajte da odgovarajućim uslužnim programom proizvo?ača za formatiranje niskog nivoa (ili programom za pripremu diska) rekonstruišete putanju 00. Na primer, uslužni program Data Lifeguard Tools kompanije Western Digital (www.wdc.com/service/ftp/drives.htmladlgtools) može poslužiti za pseudoformatiranje niskog nivoa njihovih diskova. Iz glavnog menija izaberite Diagnostics, odaberite problematičan disk i opciju Write Zeros. Po završetku operacije ponovo pokrenite FDISK. Proizvo?ač konkretnog diska možda ima slične programe. Ako to ne reši problem, zamenite disk.

Simptom 2.57. Instalirali ste Disk Manager na čvrsti disk, posle njega i DOS, koji je ponovo formatirao disk na 528 MB. Posle instaliranja Disk Managera morate napraviti disketu za hitne slučajeve koju ćete koristiti tokom instaliranja DOS-a.

1. Napravite čistu DOS-ovu disketu za podizanje.
2. Kopirajte datoteke XBIOS.OVL i DMDRVR.BIN sa originalne diskete Disk Managera na disketu za podizanje.
3. Napravite datoteku CONFIG.SYS na toj disketi, sa samo tri reda:

DEVICE=DMDRVR.BIN

FILES=35

BUFFERS=35

1. Izvadite disketu za podizanje i pokrenite sistem.
2. Kad ugledate poruku Press space bar to boot from diskette , pritisnite razmaknicu i sistem će se zaustaviti.
3. Stavite disketu za hitne slučajeve u jedinicu A: i pritisnite bilo koji taster da biste nastavili podizanje.
4. Kada se pojavi odzivnik A: izvadite disketu za hitne slučajeve, stavite disketu za instaliranje DOS-a i upišite SETUP .
5. Sada možete da instalirate DOS-ove datoteke, a da one ne budu presnimljene preko datoteka Disk Managera.

Simptom 2.58. ScanDisk prijavljuje neke loše sektore, ali ne može da ih označi tokom ispitivanja površine diska. Možda vam je potreban program za ispitivanje površine konkretnog diska, koji obezbe?uje njegov proizvo?ač. Na primer, kompanija Western Digital obezbe?uje uslužni program WDATIDE.EXE za svoje diskove iz porodice Caviar. On će označiti sve oštećene delove površine i nadoknaditi izgubljeni kapacitet korišćenjem rezervnih putanja na disku.

Napomena: Programi za ispitivanje površine diska obično su destruktivni, pa zato prvo napravite potpunu rezervnu kopiju diska. Osim toga, ovim programima treba mnogo vremena da završe posao, u zavisnosti od kapaciteta diska koji obra?uju.

Simptom 2.59. ScanDisk prijavljuje grešku Out of Memory posle kopiranja podataka s manjeg diska na veći. Naizgled su podaci dobro kopirani, ali kada pokrenete ScanDisk, on prijavljuje nedostatak memorije (ili imate problema pri korišćenju programa DEFRAG). Verovatno ste podatke kopirali pomoću nekog uslužnog programa s manjeg diska na veći koji koristi sistem datoteka FAT32 (operativni sistem računara je Windows 95 OSR2 ili Windows 98/ME). Možda je program napravio istovetnu sliku kopiranog diska na drugom, ili je podatke kopirao sektor po sektor s jednog na drugi disk.

Ako ste koristili stariji uslužni program (odnosno verziju EZ-Drivea) za kopiranje podataka, verovatno klasterima veličina nije bila ispravno promenjena (za novu particiju FAT32). Prilikom formatiranja, particija se deli na klastere ili male blokove. Klasteri se koriste za skladištenje podataka, a njihovu veličinu odre?uje veličina particije. Stariji programi za kopiranje najčešće ne podržavaju FAT32 kako treba, pa prilikom prenosa podataka sa starog diska na novi neispravno zadaju veličinu klastera na novoj particiji sa sistemom datoteka FAT32. Proverićete da li se to desilo tako što ćete pokrenuti program CHKDSK s komandne linije posle DOS-ovog odzivnika. Odgovarajuće veličine klastera za particije sa sistemom datoteka FAT32 jesu:

• 512 MB do 8,2 GB = veličina klastera 4 KB
• 8,2 GB do 16,4 GB = veličina klastera 8 KB
• 16,4 GB do 32,8 GB = veličina klastera 16 KB
• 32,8 GB i veći = veličina klastera 32 KB

Ako CHKDSK prijavi neodgovarajuću veličinu klastera particije, obrišite podatke i kopirajte ih pomoću novijeg uslužnog programa.

Simptom 2.60. Dijagnostički program otkriva mnogo zauzetog, a neiskorišćenog prostora na disku. Verovatno ste veliki disk podelili na više logičkih celina sa sistemom datoteka FAT16, ili pak samo na jednu. Ako radite s velikim brojem malih datoteka, efikasnije je da podelite disk na više malih particija s manjim klasterima. Alternativno možete izdeliti disk pomoću sistema datoteka FAT32, jer on podržava mnogo veće particije uz mnogo manje klastere.

Simptom 2.61. Posle instaliranja novog diska, Windows 98 ga prepoznaje samo ako je u Device Manageru označen kao izmenljiv (engl. removable). Verovatno ste propustili da ispravno podelite disk na particije ili da ga formatirate. Sve diskove treba podeliti na particije pre formatiranja, makar napravili samo jednu particiju na disku. Nažalost, Windows 98 omogućava formatiranje diska neizdeljenog na particije, ukoliko je disk označen kao izmenljiv. Korišćenje takvog diska gotovo sigurno vodi gubitku podataka. Rešenje je da napravite rezervnu kopiju svih podataka na disku i posle toga da uklonite znak za potvrdu iz polja "removable" u Device Manageru Windowsa 98. Zatim napravite barem jednu primarnu i aktivnu particiju na disku pomoću programa FDISK. Ponovo pokrenite računar i potom formatirajte sve napravljene particije naredbom FORMAT. Ovaj postupak će uništiti sve podatke na disku, ali bi trebalo da ukloni problem s prepoznavanjem diska.

Simptom 2.62. ScanDisk netačno prijavljuje probleme s čvrstim diskom pod Windowsom 98. Prilikom nadogradnje Windowsa 3.x na Windows 98 može se desiti da Setup prekine rad, uz preporuku da popravite čvrsti disk pomoću ScanDiska, a kad to učinite, on ne prijavi nikakvu grešku na disku. Radi se o poznatoj grešci Windowsa 98, do koje dolazi kada se računar s Windowsom 3x konfiguriše za korišćenje mrežnog servera kao virtuelne memorije. Da biste rešili ovaj problem, pokrenite Windows 98 Setup uz parametar /is (čime ćete pokrenuti Setup, ali bez ScanDiska), recimo ovako:

setup /is

Simptom 2.63. Defrag izaziva sukob s Windowsovom zaštitom u modulu USER.EXE pod Windowsom 95/98. Kada pokušate da pokrenete Defrag iz System Agenta ili Task Schedulera, dobijate poruku o grešci u modulu USER.EXE. Do toga dolazi ukoliko su oštećeni podaci o zadatku Defrag. Obrišite postojeći proces Defrag iz System Agenta ili Task Schedulera i potom zadajte novi.

Simptomi u sistemu datoteka FAT32

Simptom 2.64. Ne možete da napravite particiju na disku sa sistemom datoteka FAT32. Da bi se napravila particija sa sistemom datoteka FAT32, treba ispravno podeliti disk na particije. Pokušajte to da učinite sledećim postupkom:

1. U Device Manageru Windowsa 95/98/ME izaberite disk i pritisnite dugme Properties.
2. Pritisnite dugme Settings i zatim polje INT 13 Unit, da biste ga potvrdili.
3. Iza?ite iz Device Managera i ponovo pokrenite Windows 95/98/ME.
4. Otvorite DOS-ov prozor i naredbom FDISK podelite disk na particije (budite pažljivi da to greškom ne uradite s nekim drugim diskom).
5. Ponovo pokrenite Windows 95/98/ME. Trebalo bi da možete da formatirate disk i da koristite sistem datoteka FAT32 na njemu.

Simptom 2.65. Posle premeštanja čvrstog diska tipa SCSI sa sistemom datoteka FAT32 s jednog kontrolera na drugi, ne možete pouzdano da čitate s diska niti da upisujete na njega. Ovo je posledica činjenice da SCSI diskovi mnogo zavise od svojih kontrolera, pa bi trebalo da budete spremni da prilikom svake izmene SCSI kontrolera ponovite izradu particija i formatiranje SCSI diskova. To je naročito vidljivo kada podelite disk na particije i formatirate ga pomoću SCSI kontrolera koji podržava proširenja INT 13, a potom premestite disk na neki kontroler koji ne podržava proširenja INT 13 u potpunosti. Pre premeštanja diska sa sistemom datoteka FAT32 na drugi kontroler, proverite da li oba kontrolera u potpunosti podržavaju proširenja INT 13, i to na isti način. Ako to nije slučaj, verovatno će doći do gubitka podataka.

Simptom 2.66. Kada pokušate da komprimujete disk programima DriveSpace ili DriveSpace 3, pojavljuje se poruka o grešci "Drive C cannot be compressed because it is a FAT32 drive". DriveSpace je bio napravljen za rad sa sistemima datoteka FAT12 i FAT16, pa se ne može koristiti na diskovima sa sistemom datoteka FAT32. Nažalost, ovaj problem zasad nema rešenje, a Microsoft tek razmatra mogućnost pisanja nove verzije tog programa. Dotle izbegavajte korišćenje kompresije na diskovima sa sistemom datoteka FAT32 ili upotrebite neku alatku za komprimovanje koja je kompatibilna s tim sistemom datoteka. Pogledajte ponudu npr. na Stackerovoj Web lokaciji (www.stac.com).

Simptom 2.67. Posle podizanja sa diskete ne možete pristupiti particijama diska sa sistemom datoteka FAT32. Sistem se lepo podiže sa čvrstog diska, a problem je u disketi za podizanje. Diskete za podizanje napravljene pomoću starijih verzija DOS-a i Windowsa ne podržavaju particije sa sistemom datoteka FAT32. Na primer, ne možete pristupiti disku sa sistemom datoteka FAT32 i Windowsom 98/ME s diskete za podizanje koju je napravio Windows 95a. Da biste podigli računar sa sistemom datoteka FAT32, napravite disketu za podizanje u Windowsu 98/ME.

Simptom 2.68. Sistem se blokira prilikom korišćenja izvesnog softvera za rukovanje diskom pod sistemom datoteka FAT32. Posle instaliranja tog softvera (PC Tools Pro 9.0), računar se verovatno "zamrzava" tokom podizanja, pošto prikaže sledeću poruku:

Analyzing drive C:

Reading system areas

U gotovo svim slučajevima, problem je u nekompatibilnosti novog softvera sa sistemom datoteka FAT32 pod Windowsom 95 OSR2 (ili Windowsom 98). Povežite se s proizvo?ačem tog softvera (za PC Tools Pro 9.0 to je Symantec, na adresi www.symantec.com) da biste dobili njegovu verziju koja može da radi sa sistemom FAT32. Privremeno ćete rešiti problem izmenom datoteke AUTOEXEC.BAT u bilo kom editoru teksta (Notepad ili EDIT), gde treba da onemogućite komandnu liniju koja pokreće problematičan softver. U slučaju programa PC Tools Pro 9.0, dodali biste REM na početak sledećeg reda:

REM call pctools.bat

Simptom 2.69. Prilikom korišćenja programa Defrag na sistemu datoteka FAT32 prikazuje se poruka poput "DEFRAG0026, Make sure disk is formatted". Možda dobijate i ovu poruku:

Windows cannot defragment this drive. Make sure the disk is formatted and free of errors. Then try defragmenting the drive again.

Ovu grešku izaziva starija verzija programa DEFRAG.EXE od one uključene u Windows 95 OSR2 (i Windows 98). Rešićete problem kopiranjem datoteke DEFRAG.EXE sa originalnog kompakt diska Windowsa 95 OSR2 (ili Windowsa 98).

Simptom 2.70. Prilikom formatiranja particije FAT32 prikazuje se poruka "Invalid media". Kada pokušate da iz Windowsa 95/98 formatirate particiju veću od 8025 MB (8 GB) sa sistemom datoteka FAT32, dobićete sledeću poruku o grešci:

Verifying <xxx.xx>M

Invalid media or track 0 bad - disk unusable

Format terminated

gde je <xxx.xx> veličina particije. Do ove greške dolazi ako particija koja nije DOS-ova prethodi produženoj DOS particiji, a primarna DOS particija je bila formatirana naredbom FORMAT.EXE za rad u realnom režimu. Da biste ispravili grešku, preformatirajte logički disk ovim postupkom:

1. Pritisnite dugme Start, pa opciju Shut Down, zatim opciju Restart the Computer in MS-DOS Mode i potom dugme Yes.
2. Upišite sledeću komandu i pritisnite Enter:

format <disk>:

Simptomi nakon nadogradnje ili instaliranja

U ovom odeljku razmotriću probleme u vezi s nadogradnjama i instaliranjem.

Simptom 2.75. Disk se ne obrće posle uključenja računara. Ovaj problem se obično ispoljava posle nadogradnje ili instaliranja novog diska ili njegovog kontrolera. Verovatno je na jednoj strani pogrešno utaknut signalni kabl koji ih povezuje. Proverite da li su oba kraja kabla ispravno priključena (obojena ivica kabla na kontakt 1). Proverite i da li je disk ispravno opisan u CMOS-u.

Simptom 2.76. Prikazuje se poruka "Drive not ready" ili neka slična. Ovaj problem je čest tokom instaliranja i nadogradnje; sistem ne prepoznaje disk, pa su neophodne sledeće provere:

• Proverite signalni kabl. Počnite pregled od provere signalnog kabla koji povezuje disk i kontroler. Možda je jedan kraj kabla obrnuto utaknut.
• Proverite kabl za napajanje. Napajanje obično dolazi putem četvoroigličnog kodiranog konektora (koji se ne može obrnuti). Dve srednje iglice su masa. Jedna krajnja daje +5 V, a druga +12 V. Ako je prenizak bilo koji od tih napona (ili ga nema), možda je izvor napajanja premali za priključeno opterećenje. Pokušajte s većim izvorom. Ako je njegov kapacitet dovoljan, proverite da li se disk ubrzava po uključenju računara.
• Proverite ID diska. Pregledajte sve kratkospojnike ili DIP preklopnike i proverite da li je disk ispravno podešen za rad sa upotrebljenim kontrolerom. ESDI disk mora biti disk 0 ili disk 1, EIDE/UDMA disk mora biti nadre?en ili podre?en, a SCSI disk mora imati jedinstven ID broj u SCSI lancu (obično ID 0 ili ID 1). Ako disk nije ispravno konfigurisan, sistem ga neće prepoznati.
• Proverite terminatore. Kod ESDI i SCSI diskova treba proveriti da li su terminatori ispravno postavljeni.
• Formatirajte disk na niskom nivou, ako je moguće. ESDI disk možda nije ispravno formatiran na niskom nivou, pa proverite korišćene parametre. Ako je bilo koji od parametara netačan, ispravite ga i pokušajte ponovo da formatirate disk.

Simptom 2.77. Instalirate disk koji je već bio formatiran, ali on nakon instaliranja ne radi. Počnite od provere instalacije kontrolera i kabla. Proverite da li su u CMOS upisani odgovarajući parametri za disk. To je naročito važno pri korišćenju IDE/EIDE/Ultra-ATA diska u režimu transliranja adresa. Proverite i da li je verzija DOS-a, upotrebljena prilikom pravljenja particija i formatiranja visokog nivoa, kompatibilna sa sistemom koji trenutno koristite. Č;vrsti disk s nekompatibilnim formatom ili tabelom particija neće raditi. Morate ugraditi isti kontroler diska kakav je upotrebio i prodavac koji je pripremio disk i isti tip kablova. Možda ćete morati ponovo da podelite disk na particije da biste obezbedili kompatibilnost.

Simptom 2.78. Prikazuje se poruka "No SCSI device found" ili neka njoj slična. Proverite instalaciju sveg softvera za SCSI adapter. Ako ste podigli sistem sa čiste diskete, verovatno nisu učitani upravljački programi za SCSI, pa je SCSI adapter nedostupan. Ako pak adapter dobro radi, proverite da li su SCSI kablovi priključeni na svaki ure?aj. Kablovi ne bi smeli da budu ogrebani, zasečeni niti nagnječeni. Zatim proverite da li su svi kratkospojnici i DIP preklopnici na adapteru ispravno namešteni. Hardverski sukob može lako da onemogući adapter. Ako problem i dalje postoji, pokušajte s novim adapterom. S druge strane, ako prilikom uključenja LED lampica diska bljesne nekoliko puta, možda je neispravan disk.

Simptom 2.79. Tokom rada programa FDISK prikazuje se poruka "Error reading fixed disk" ili "No fixed disk present". Proverite signalne kablove priključene na disk i kratkospojnik izbora diska. Pokušajte s novim signalnim kablom. Proverite i instalaciju adaptera diska. Zatim pokušajte s novom verzijom FDISK-a - možda je verzija koju ste koristili stara ili oštećena. Ako koristite sistem s dva diska, zamenite ih me?usobno (u odnosima disk 0/disk 1 ili nadre?en/podre?en). Ako problem nije rešen, izvadite jedan disk; možda su diskovi samo uzajamno nekompatibilni. Probajte s diskom drugog proizvo?ača.

Simptom 2.80. Posle pokretanja FDISK-a pojavljuje se poruka "Invalid drive specification" ili neka njoj slična. FDISK nije uspeo da napravi ispravnu particiju na disku. Ponovo pokrenite FDISK i snimite konfiguracije particija. Isključite računar pre no što pokušate formatiranje iz DOS-a. Obavite test s novom verzijom FDISK-a; možda je ona koju ste koristili bila oštećena. U računaru s dva diska, zamenite ih me?usobno (u odnosu disk 0/disk 1 ili nadre?en/podre?en); možda su diskovi me?usobno nekompatibilni. Isprobajte svaki disk pojedinačno. Ako problem postoji i kada se koristi samo jedan od diskova, oštećena je njegova tabela particija. Probajte s novim diskom.

Simptom 2.81. Prikazuje se poruka poput "Track 0 bad, disk unusable". Ovo je možda najozbiljniji pokazatelj kvara diska. Ako je putanja 0 oštećena, disk nema informacija o particijama ili o sektoru za podizanje i sistem ga ne može koristiti. Proverite parametre diska u CMOS-u. Ako se radi o ESDI disku, proverite naredbu DEBUG korišćenu za formatiranje niskog nivoa i ponovite samo to formatiranje. Ako se radi o IDE ili SCSI disku, on je verovatno oštećen. Ako za IDE disk imate rutinu za formatiranje niskog nivoa, pokušajte s njom. U protivnom, zamenite oštećeni disk.

Priključci CD čitača

Moderni CD čitači koriste dve vrste priključaka: IDE/EIDE i SCSI. IDE/EIDE priključak sa 40 kontakata prikazan je na slici 2.2. Izuzetno su popularni IDE/EIDE čitači (uključujući i novije čitače UDMA/33 i UDMA/66), pa većina PC računara napravljenih posle 1989. godine ima CD čitače IDE tipa. SCSI čitači su zastupljeniji u serverskim sistemima i pogodniji su za istovremenu obradu više zadataka. Standardni SCSI priključak s 50 kontakata prikazan je na slici 2.3, a onaj sa 68 kontakata na slici 2.4.

CD čitači i njihovi upravljački programi

Upravljački program niskog nivoa omogućava DOS-u da ispravno pristupi CD čitaču na registarskom (hardverskom) nivou. Pošto su adapteri CD čitača različito projektovani, potrebni su im i različiti upravljački programi. Ako promenite ili nadogradite CD čitač, morate promeniti i njegov upravljački program. Tipičan upravljački program za rad u realnom režimu ima nastavak .SYS, a inicijalizuje se dodavanjem odgovarajuće komandne linije u datoteku CONFIG.SYS PC računara, npr. ovako:

DEVICE=HITACHIA.SYS /D:MSCD000 /N:1 /P:300

Komanda DEVICE može biti zamenjena komandom DEVICEHIGH ukoliko imate slobodnog prostora u gornjem memorijskom području (engl. upper memory block, UMB).

Upravljački program za rad u realnom režimu obično ima tri parametra u komandnoj liniji. Oni su neophodni da bi se program ispravno instalirao. U navedenoj komandnoj liniji, parametar /D je naziv koji upravljački program koristi posle instaliranja u tabelu ure?aja računara. Taj naziv mora biti jedinstven i imati odgovarajući parametar /D u komandnoj liniji datoteke MSCDEX.EXE (o njoj nešto kasnije). Parametar /N je broj CD čitača priključenih na adaptersku karticu. Podrazumevan broj je 1 (standard za većinu računara opšte namene). Parametar /P je adresa U/I priključka adapterske kartice CD čitača i njoj bi trebalo da odgovara podešavanje kratkospojnika na adapterskoj kartici. Ako nema parametra /P , podrazumeva se adresa 0300h.

CD čitači i datoteka MSCDEX.EXE

MS-DOS je bio razvijen u vreme kada niko nije predvi?ao da će velike datoteke biti dostupne PC računarima, pa je on veoma ograničen u pogledu veličine datoteka s kojima može da radi. Prateći razvoj kompakt diskova, Microsoft je napravio proširenje za MS-DOS koje omogućava izdavačima softvera da pristupaju kompakt diskovima od 650 MB na standardan način, putem datoteke MSCDEX (Microsoft CD-ROM Extensions). MSCDEX se učitava iz datoteke AUTOEXEC.BAT, a obezbe?uje neke vitalne mogućnosti (uz nekoliko ograničenja), pa je neophodan ogromnoj većini CD čitača. Nije teško doći do ove datoteke; obično je na istoj disketi na kojoj i upravljački program niskog nivoa za CD čitač. Njene nove verzije mogu se dobaviti s Microsoftove oglasne table za preuzimanje (Microsoft Download BBS), Microsoftovog foruma na CompuServeu (GO MSL-1) ili s Microsoftove Web lokacije na adresi www.microsoft.com.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova CD čitača

U ovom odeljku predočena su objašnjenja problema sa CD čitačima i predloženi načini za njihovo rešavanje.

Simptom 2.82. Č;itač neće da izbaci ili da uvuče tacnu za disk. Ovaj problem je tipičan za motorizovane CD čitače u koje se disk ubacuje u prorez ili se on stavlja na motorizovanu tacnu. Moguća rešenja su:

• Ručno pokrenite tacnu. Isključite računar, ručno izvucite tacnu i lagano je gurajte napred-nazad da biste proverili ima li prepreka tom kretanju. Ako tacna klizi bez ikakvih problema, možda je otkazao motor za izbacivanje i uvlačenje tacne, pa zamenite čitač. Ne zaboravite da prilikom instaliranja novog čitača ažurirate i njegov upravljački program niskog nivoa.
• Proverite ima li prepreka. Ako vam se učini da je tacna zaglavljena, otvorite mehanizam i proverite ima li nekih prepreka.
• Zamenite čitač. Ako ne prona?ete nikakvu prepreku, zamenite CD čitač.

Simptom 2.83. Optička glava ne traži podatke. Optička glava mora da se pomera veoma lagano i bez trzaja, da bi obezbedila tačno praćenje putanje, a ako nije tako, DOS to može da prijavi kao otkaz čitača ili grešku u čitanju ( error reading from drive x ). Možda je glava zaprečena ili je otkazao linearni motor. Sledeće provere će vam pomoći u otkrivanju uzroka problema:

• Proverite ima li prepreka. Ispitajte šine linearnog motora i proverite ima li na njima nečega što bi moglo da zasmeta glavi pri pomeranju. Uklonite sa šina sve što tamo ne pripada.
• Zamenite CD čitač. Ako problem i dalje postoji, zamenite čitač. Setite se da prilikom instaliranja novog čitača ažurirate i njegov upravljački program niskog nivoa.

Simptom 2.84. Disk se ne obrće. Ovo je gotovo uvek problem sa samim CD čitačem (otkaz motora vratila). Stoga proverite sledeće:

• Proverite kompakt disk. Proverite da li disk lepo leži u tacni, da nije zaglavljen i da nema nekih prepreka njegovom obrtanju.
• Proverite priključak za napajanje. Proverite da li je četvoroiglični priključak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-račve, proverite i sve me?uspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobično nizak (naročito gde treba da bude +12 volti), zamenite izvor napajanja.
• Proverite signalni priključak. Proverite da li je signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabl vidljivo oštećen ili pohaban, zamenite ga novim.
• Zamenite čitač. Ako problem i dalje nije otklonjen, zamenite CD čitač.

Simptom 2.85. Optička glava ne može da fokusira laserski snop. Ovaj problem se često ispoljava putem DOS-ovih poruka o greškama koje saopštavaju da se disk ne može čitati, nije spreman itd. Najčešće se radi o kvaru čitača, sledeće provere će vam pomoći u otkrivanju uzroka:

• Proverite kompakt disk. Proverite da li je kompakt disk u odgovarajućem formatu (sa audio kompakt diska ne možete pokretati programe) i da li mu je površina fizički čista. Ispitajte ure?aj s pouzdano dobrim kompakt diskom.
• Obrišite prašinu sa optičke glave. Prašina smeta optičkoj glavi, pa je oprezno obrišite komprimovanim vazduhom kakav se koristi za fotoaparate.
• Zamenite čitač. Ako problem nije rešen, zamenite CD čitač.

Simptom 2.86. Č;itač ne daje nikakav zvuk. Audio kompakt diskovi se često slušaju pomoću slušalica ili zvučnika priključenih na CD čitač. Razlog nemosti CD čitača verovatno leži u nekoj od sledećih oblasti:

• Proverite kompakt disk. Proverite da li je kompakt disk tipa audio i da li sadrži barem jedan audio zapis.
• Proverite prednji priključak. U audio priključak utaknite slušalice i zvučnike, pokrenite program za reprodukovanje zvuka kompakt diskova i proverite da li se zvuk čuje. Možda treba da podesite jačinu zvuka na potenciometru spreda.
• Zamenite čitač. Ako problem nije rešen, zamenite CD čitač.

Simptom 2.87. Onemogućen je pristup slovnoj oznaci CD čitača u realnom režimu rada. Verovatno dobijate poruku o grešci poput Invalid drive specification . Radi se o tipičnom problemu sa upravljačkim programima CD čitača za rad u realnom režimu. Sledeće provere će vam pomoći da otkrijete uzrok problema:

• Proverite upravljačke programe čitača. Zadajte DOS-ovu komandu MEM /C i pogledajte postoje li u izveštaju upravljački program niskog nivoa za CD čitač i datoteka MSCDEX. Ako jedno od njih nedostaje, program nije bio učitan. Proverite da li su saglasni parametri upravljačkog programa niskog nivoa za CD čitač i oni u datoteci MSCDEX.
• Proverite svoju verziju datoteke MSCDEX. Upotrebite SETVER ili ažurirajte svoju verziju MSCDEX-a.
• Proverite priključak za napajanje. Proverite da li je četvoroiglični priključak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-račve, proverite i sve me?uspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobično nizak (naročito na kontaktu od +12 volti), zamenite izvor napajanja.
• Proverite signalni priključak. Proverite da li je signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabl oštećen ili pohaban, zamenite ga novim.
• Zamenite čitač. Ako problem i dalje nije rešen, zamenite CD čitač.

Simptom 2.88. Prikazuje se poruka o grešci prilikom učitavanja upravljačkog programa niskog nivoa za CD čitač. Ovo je najčešće posledica neusaglašenosti upravljačkog programa za rad u realnom režimu ili kvar adapterske kartice čitača. Bićete sigurni šta je posredi nakon sledećih provera:

• Proverite verziju upravljačkog programa. Proverite da li koristite odgovarajući upravljački program niskog nivoa za CD čitač. Ako ste promenili čitač ili karticu adaptera, verovatno treba da učitate i novi upravljački program. Možda je oštećena datoteka upravljačkog programa, pa je ponovo instalirajte.
• Proverite signalni priključak. Proverite da li je signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabl oštećen ili pohaban, zamenite ga novim.
• Zamenite karticu adaptera. Ako problem i dalje nije rešen, verovatno je otkazao adapter čitača. Proverite to pouzdanim adapterom. Imajte na umu da mnogi CD čitači koriste adapter ugra?en u zvučnu karticu računara.
• Zamenite čitač. Ako problem i dalje nije rešen, zamenite CD čitač.

Simptom 2.89. Upravljački programi CD čitača ne instaliraju se ispravno na komprimovani disk. Verovatno ste sistem podigli s diskete i pokušali da instalirate upravljačke programe, a da prethodno niste učitali softver za komprimovanje. Proverite zato redosled njihovog učitavanja. Dopustite računaru da se podigne sa čvrstog diska pre instaliranja ovih upravljačkih programa. Time omogućavate da softver za komprimovanje dodeli diskovima sve slovne oznake. Možete podići sistem i s diskete koja sadrži potreban softver za komprimovanje. Ako morate da podignete računar sa diskete, pobrinite se da ona bude potpuno kompatibilna sa upotrebljenim softverom za komprimovanje.

Simptom 2.90. Prikazuje se poruka o grešci koja saopštava da sistem ne prepoznaje CD čitač. Uzrok može biti i problem sa učitavanjem upravljačkih programa niskog nivoa, pa proverite sledeće:

• Proverite priključak napajanja. Proverite da li je četvoroiglični priključak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-račve, proverite i sve me?uspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobično nizak (naročito onaj od +12 volti), zamenite izvor napajanja.
• Proverite signalni priključak. Proverite da li je signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabl oštećen ili pohaban, zamenite ga novim.
• Proverite adapter čitača. Proverite da li su ispravna podešavanja prekida, DMA kanala i U/I adresa na adapteru, i da li odgovaraju parametrima komandne linije koja učitava upravljački program niskog nivoa. Ako samo CD čitač koristi taj adapter, premestite ga u drugu utičnicu.
• Proverite terminatore SCSI lanca. Ako CD čitač koristi SCSI priključak, proverite da li SCSI lanac ima terminatore na oba kraja.
• Zamenite adapter čitača. Ako problem i dalje nije rešen, zamenite adapter čitača.

Simptom 2.91. Posle instaliranja upravljačkog softvera za CD čitač, računar prijavljuje mnogo manje raspoložive RAM memorije. Ovo je obično problem keširanja upravljačkog softvera za CD čitač, i to se mora ispraviti. Problemi ovoga tipa opisani su za Teacove CD čitače i softver CORELCDX.COM. Ako softver nudi neku opciju u komandnoj liniji za izmenu količine dodeljene XMS memorije, smanjite tu količinu na 512 ili 256. Povežite se sa odeljenjem za tehničku podršku proizvo?ača konkretnog CD čitača kako biste saznali odgovarajuće parametre komandne linije.

Simptom 2.92. Upravljački program adapterske kartice ne može da se učita ispravno u novoj instalaciji. U gotovo svim slučajevima, adapterska kartica je neispravno konfigurisana, pa će vam sledeći postupci pomoći da rešite problem:

• Proverite adapter čitača. Proverite da li su ispravna podešavanja prekida, DMA kanala i U/I adresa na adapteru. Katkad je dovoljno samo da upišete ime proizvo?ača (Teac) kao tip interfejsa. Proverite da li je interfejs ispravno konfigurisan za konkretni računar i čitač.
• Proverite upravljački program. Proverite da li parametri komandne linije upravljačkog programa odgovaraju konfiguraciji adaptera čitača.

Simptom 2.93. Ne možete da instalirate više CD čitača na isti računar. Ovo mogu prouzrokovati i hardverski i softverski problemi, pa morate učiniti sledeće:

• Proverite adapter čitača. Proverite da li adapter čitača podržava više CD čitača na istom kanalu. Ako ne podržava, moraćete da instalirate dodatni adapter za podršku drugog CD čitača.
• Proverite upravljačke programe niskog nivoa. Pomoću datoteke CONFIG.SYS učitajte po jednu kopiju upravljačkog programa niskog nivoa za svaki CD čitač. Proverite da li parametri komandne linije svakog od tih upravljačkih programa odgovaraju pratećem adapteru čitača.
• Proverite MSCDEX. U datoteci AUTOEXEC.BAT potrebno je da samo jednom pozovete program MSCDEX, ali se parametar /D: mora pojaviti dvaput, po jednom za svaki čitač.

Simptom 2.94. CD čitač odbija da sara?uje sa IDE priključkom. Vrlo lako je moguće da čitač koristi nestandardni priključak (različit od IDE standarda). Povežite CD čitač s nekim kompatibilnim adapterom. Ako je čitač nestandardan, neće moći da se poveže sa IDE priključkom. U tom slučaju, morate nabaviti namenski adapter za taj CD čitač.

Simptom 2.95. CD čitač ne radi dobro kada je vertikalno montiran. CD čitače sa otvorenim tacnama ne možete montirati vertikalno; praćenje zapisa na disku u tom položaju jednostavno ne uspeva. Vertikalno se mogu montirati jedino CD čitači sa kolicima, ali i to treba proveriti s proizvo?ačem pre montiranja.

Simptom 2.96. Displej s tečnim kristalima (LCD) na CD čitaču prikazuje kôd neke greške. Č;ak i ako ne znate konkretno značenje svake poruke o grešci, možete biti sigurni da većina takvih poruka koje potiču od CD čitača ima sledeće uzroke (po redosledu ozbiljnosti):

• Loša kolica. Kolica CD čitača su oštećena ili neispravno umetnuta. Možda je i kompakt disk nepravilno stavljen u kolica.
• Loše montiranje. Č;itač je loše montiran ili montažni zavrtnji prave kratak spoj u elektronici čitača.
• Loše napajanje. Proverite napone napajanja CD čitača od +5 V i +12 V. Nizak napon možda ukazuje da treba staviti nov izvor napajanja ili izvor veće snage.
• Loš čitač. Interni dijagnostički programi su otkrili kvar u CD čitaču. Zamenite čitač.
• Loš kontroler čitača. Dijagnostički program čitača otkrio je kvar kontrolera. Zamenite kontroler čitača.

Simptom 2.97. Kada je SCSI CD čitač povezan sa SCSI adapterom, sistem se blokira čim SCSI BIOS počne da radi. CD čitač po pravilu podržava režim "utakni i koristi", ali to nije slučaj sa BIOS-om SCSI kontrolera. Onemogućite taj BIOS kratkospojnikom na kontroleru (ili izvadite BIOS-ov čip iz podnožja) i umesto njega upotrebite upravljački program za SCSI, koji se učitava iz datoteke CONFIG.SYS. Možda ćete od proizvo?ača morati da preuzmete odgovarajući upravljački program niskog nivoa za SCSI.

Simptom 2.98. Prikazuje se poruka "Unable to detect ATAPI IDE CD-ROM drive, device driver not loaded". Reč je o problemu s konfiguracijom hardvera IDE/EIDE kontrolera, pa preduzmite sledeće:

• Proverite signalni kabl. Proverite da li je 40-žilni signalni kabl ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler.
• Proverite konfiguraciju kontrolera. CD čitači tipa IDE ponekad se instaliraju na sekundarni IDE priključak sa 40 kontakata. Pobrinite se da nijedan drugi ure?aj ne koristi isti prekid ili U/I adresu kao sekundarni IDE priključak.
• Proverite upravljački program niskog nivoa. Postarajte se da svi parametri komandne linije upravljačkog programa niskog nivoa u datoteci CONFIG.SYS odgovaraju podešavanju hardvera kontrolera.

Simptom 2.99. Vrata CD čitača se ne otvaraju nakon priključivanja 40-žilnog signalnog kabla tipa IDE. Za otvaranje vrata treba da je dovoljno samo napajanje čitača. Ako se vrata zaustavljaju posle priključenja signalnog kabla, ispitajte neke od mogućih uzroka problema:

• Proverite priključak napajanja. Proverite da li su oba napona (+5 V i +12 V) došla do priključka za napajanje i da li je konektor napajanja čvrsto nataknut na odgovarajući priključak na zadnjoj strani CD čitača.
• Proverite signalni kabl. Verovatno je 40-žilni signalni kabl obrnut na priključku diska ili kontrolera. Pokušajte s drugim kablom.
• Proverite tip kontrolera. Proverite da li je 40-žilni IDE kabl povezan s IDE priključkom, a ne s nekim nestandardnim priključkom (koji ne odgovara IDE standardu).
• Zamenite čitač. Ako ništa ne pomogne, zamenite čitač.

Simptom 2.100. CD čitač ne radi s kompakt diskovima tipa Plus ili Enhanced, ili ne čita s njih. Ovo je poznati nedostatak Acerovih modela CD čitača 625A, 645A, 655A, 665A, 525E, 743E, 747E i 767E. Kompakt diskovi tipa Plus (ili Enhanced) koriste nestandardan format podataka kompanije Sony, namenjen interaktivnim diskovima koji obuhvataju i video isečke i muziku; njihovu strukturu podataka ne prepoznaju navedeni modeli CD čitača. Moraćete da zamenite postojeći CD čitač savremenijim modelom, koji će moći da radi s novijim tipovima datoteka.

Simptom 2.101. LED lampica na CD čitaču neprestano svetli. Č;itač naizgled normalno radi. Ovo ne mora biti problem. Neki modeli CD čitača (poput serije Acer 600) koriste LED lampicu za pokazivanje spremnosti za rad a ne zauzetosti. Njihova lampica svetli dok god je kompakt disk u čitaču, bilo da čitač pristupa disku ili ne. Korisniku se lampicom u stvari pokazuje da li se kompakt disk nalazi u čitaču. Pojedini modeli imaju i kratkospojnik kojim se bira funkcija lampice - pokazivanje spremnosti za rad (engl. ready) ili zauzetosti radom (engl. busy).

Simptom 2.102. Sistem se blokira kad se koristi Panasonicov CD čitač Big 5 pod Windowsom 95. Ovaj problem nastaje ako koristite upravljačke programe za upravljanje magistralom uz Panasonicov CD čitač i džuboks Big 5 (model SQ-TC510N). Rešenje je da nabavite novi firmver, pa se povežite s Panasonicom kako biste ažurirali ure?aj najnovijom revizijom firmvera. Da biste u me?uvremenu izbegli problem, izvadite džuboks kompakt diskova iz računara.

CD čitači i Windows 95/98/ME

U narednom odeljku razjasniću probleme CD čitača u operativnim sistemima Windows 95/98/ME.

Simptom 2.103. Pod Windowsom 95 naizgled ne rade tasteri na prednjoj ploči CD čitača tipa SCSI. Isti tasteri dobro rade pod DOS-om. Windows 95 koristi SCSI komande za "propitivanje" ure?aja sa izmenljivim medijumom svake dve sekunde. Pošto SCSI komande upućene CD čitaču imaju veći prioritet od tastera na prednjoj ploči, izgleda kao da oni ne rade pod Windowsom 95. Moguće rešenje je da više puta uzastopno pritisnete te tastere.

Simptom 2.104. Ne možete promeniti slovnu oznaku CD čitača pod Windowsom 95. Treba da promenite parametre čitača u Device Manageru:

1. Otvorite Control Panel i izaberite ikonicu System.
2. Pošto se otvori okvir za dijalog System Properties, pritisnite karticu Device Managera.
3. Prona?ite stavku CD čitača. Pritisnite znak "plus" (+) da biste proširili spisak CD čitača.
4. Dvaput pritisnite ime postojećeg CD čitača.
5. U okviru za dijalog Properties tog CD čitača izaberite karticu Settings.
6. Prona?ite polje s trenutnom slovnom oznakom i upišite novu. Višeslovna oznaka je neophodna samo u slučaju da neki SCSI ure?aj ostvaruje LUN (logical unit - logička jedinica) adresiranje (to su uglavnom džuboksi kompakt diskova).
7. Pritisnite dugme OK da biste snimili novo stanje.
8. Pritiskom na dugme OK zatvorite Device Manager.
9. Trebalo bi da se pojavi prozor System Settings Change. Pritisnite dugme Yes kako biste nanovo pokrenuli sistem, a on sproveo učinjene izmene, ili dugme No ako želite da izmenite parametre drugih CD čitača pre nego što sistem pokrenete iznova. Izmene neće biti sprovedene dok se opet ne pokrene računar.

Simptom 2.105. Windows 95 je instaliran s kompakt diska pomoću DOS--ovih upravljačkih programa, ali posle uklanjanja tih programa za rad u realnom režimu iz datoteke CONFIG.SYS-a, CD čitač više ne radi. Treba da omogućite upravljačke programe za rad u zaštićenom režimu; zato pokrenite čarobnjaka Add New Hardware iz Control Panela.

Simptom 2.106. Prikazuje se poruka "CD-ROM can run, but results may not be as expected". Ne brinite, to samo znači da Windows 95 koristi upravljačke programe za rad u realnom režimu. Ako imate upravljačke programe za rad u zaštićenom režimu, trebalo bi da koristite njih.

Simptom 2.107. Izvesni CD čitači pod Windowsom 95 ne mogu da reprodukuju audio kompakt diskove. Zamena CD čitača rešava problem. Radi se o poznatoj nekompatibilnosti Windowsa 95 i Acerovog modela 525E (ali to ne oštećuje ni programe niti podatke). Windows 95 je "nem" za audio kompakt diskove kad radi sa ovim modelom, a i mnogim drugim dvobrzinskim CD čitačima. Ako ne možete dobiti zakrpu direktno od Microsofta ili od proizvo?ača CD ure?aja, preostaje vam jedino da ga zamenite.

Simptom 2.108. Posle nadogradnje na Windows 98, pojavilo se više slovnih oznaka za CD čitač. U My Computeru i/ili Windows Exploreru prikazana su možda i četiri CD čitača, mada je u računaru samo jedan. Poznato je da se to dešava s NEC-ovim modelima 4X4, 4X6, 4X8 i 4X16, ako ste instalirali alatku NEC Single CD u prethodnoj verziji Windowsa. Da biste ispravili ovu grešku, ponovo instalirajte tu alatku pod Windowsom 98 s kompakt diska priloženog uz CD čitač NEC 4X. Možete i sa Interneta da preuzmete i instalirate poslednju verziju tog softvera (i upravljačkih programa za CD čitač).

Simptom 2.109. Posle nadogradnje na Windows 98, nastali su problemi s CD čitačem i čvrstim diskom. Po završetku nadogradnje, ne možete da pristupite CD čitaču; čvrsti diskovi povezani na IDE kontroler moraju da koriste režim DOS Compatibility; ili se u My Computeru i/ili Windows Exploreru pojavljuje još jedan disk veličine oko 13 MB. To su poznati problemi do kojih dolazi nakon instaliranja programa Helix Hurricane (proizvo?ača Helix Software) za Windows 95. Da biste ih rešili, morate da uklonite Helix Hurricane pomoću njegove alatke Uninstall. (Možda postoji i zakrpa ili ažurna verzija Hurricanea, ali njih morate potražiti od proizvo?ača). Pokrenite računar i pomoću menija Startup podignite Windows 98 u bezbednom režimu s komandnim odzivnikom (Safe Mode Command Prompt Only). Pokrenite Uninstall iz direktorijuma u kojem je Hurricane instaliran.

Simptom 2.110. Softver SmartCD Manager ne radi pod Windowsom 98. Posle nadogradnje na Windows 98, CD čitač za tri kompakt diska Torisan (kompanije Sanyo) ima tri slovne oznake. Iako je program SmartCD Manager dodelio ure?aju samo jednu slovnu oznaku, Windows 98 je zamenio datoteke CDVSD.VXD i TORISAN3.VXD priložene uz program SmartCD Manager. Ažurirane verzije ovih datoteka nisu kompatibilne s tim programom. Da biste rešili problem, ponovo instalirajte SmartCD Manager.

Simptom 2.111. Funkcija za automatsko upozoravanje prilikom umetanja kompakt diska sprečava računar da pre?e u energetski režim "suspend". Mnogi današnji računari imaju funkciju za upravljanje napajanjem koja prebacuje računar u energetski režim "suspend" (poznat i kao "power-down mode") posle odre?enog perioda neaktivnosti. Preduzmite sledeće korake:

• Proverite funkciju za automatsko upozoravanje prilikom umetanja kompakt diska. Ako je ova funkcija u CD čitaču tipa IDE omogućena uz upravljanje napajanjem, računar neće moći da pre?e u energetski režim "suspend". Do tog dolazi zato što neki CD čitači tipa IDE koriste naredbu ATA GET MEDIA STATUS za prozivanje (engl. polling), a program za upravljanje napajanjem to tumači kao aktivnost čitača i odbija da prevede računar u energetski režim "suspend". (Ovo je poznati nedostatak Windowsa 95 OSR2.) Rešićete problem ako onemogućite opciju automatskog upozoravanja na umetanje kompakt diskova u CD čitač.
• Ažurirajte potrebne datoteke. Trajnije rešenje je da preuzmete i instalirate datoteke REMIDEUP.EXE sa Microsoftove Web lokacije. Tom nadogradnjom ćete instalirati verziju 4.00.956 datoteke ESDI_506.PDR (datiranu 5/14/96). Naravno, i novije verzije te datoteke trebalo bi da rade.

Simptom 2.112. Računar se blokira prilikom pregledanja nekog kompakt diska. Ovo se često dešava posle instaliranja Hewlett-Packardovog CD-RW ure?aja u nekim Compaqovim modelima računara Deskpro. Računar se "zamrzava" nakon što pokušate da pomoću My Computera ili Windows Explorera pregledate sadržaj kompakt diska u CD-RW ure?aju. Ovakve probleme najčešće izaziva upravljački program. U Compaqovim računarima instaliran je namenski upravljački program CPQDFVS.VXD. On se nalazi u direktorijumu \Windows\System\Iosubsys i može da blokira računar ako pokušate da pročitate sadržaj diska u CD-RW ure?aju. Rešićete problem ako obrišete ili preimenujete datoteku CPQDFVS.VXD. Ako hoćete trajnije rešenje, morate se povezati s Compaqom i zatražiti zakrpu datoteke CPQDFVS.VXD ili njenu ažuriranu verziju.

Simptom 2.113. Pod Windowsom nije moguće čitati kompakt diskove formatirane prema standardu Rock Ridge. To se dešava jer Windows 95 i 98 naprosto nisu predvi?eni da podržavaju format Rock Ridge, koji obezbe?uje skladištenje datoteka na kompakt diskovima po sistemu POSIX. Windows 95/98 za kompakt diskove koristi sistem datoteka Joliet, koji omogućava ugnež?ene poddirektorijume i duga imena datoteka. Ako treba da pročitate kompakt diskove formatirane po standardu Rock Ridge u računaru koji radi pod Windowsom 95/98, u datoteci AUTOEXEC.BAT konfigurišite podršku za upravljačke programe za rad CD čitača u realnom režimu pomoću verzije datoteke MSCDEX.EXE ugra?ene u Windows 95/98, a u datoteci CONFIG.SYS konfigurišite DOS-ove upravljačke programe (koje obezbe?uje proizvo?ač CD čitača).

Simptom 2.114. Onemogućen je pristup CD čitaču pod Windowsom 95/98. Kada pokušate da pristupite CD čitaču pod Windowsom, ne možete pokrenuti izvršne datoteke, niti pregledati potpune ispise direktorijuma, ili pak dobijate poruku o grešci Device not found . Do ovih problema dolazi ako koristite stariju verziju datoteke MSCDEX.EXE, nekompatibilnu s Windowsom 95/98/ME. To se često dešava ako instalirate neke upravljačke programe za rad CD čitača u realnom režimu; tada se starija verzija datoteke MSCDEX.EXE kopira na čvrsti disk, a datoteka AUTOEXEC.BAT ažurira da bi je koristila. Ručno prepravite datoteku AUTOEXEC.BAT, da bi učitala noviju verziju datoteke MSCDEX.EXE.

Simptom 2.115. Windows 95/98/ME Setup tokom instaliranja ne prepoznaje Sonyjev CD čitač. Ovaj problem nastaje ako je Sonyjev CD čitač povezan sa zvučnom karticom Media Vision. Setup traži CD čitače na nekoliko adresa, ali ne i na onoj na kojoj je Sonyjev CD čitač povezan sa zvučnom karticom Media Vision. Zato Setup zadržava postojeće upravljačke programe za rad CD čitača u realnom režimu, čime se znatno usporava rad računara. Otklonićete problem ručnim instaliranjem Sonyjevog CD čitača u Windowsu.

Simptom 2.116. Sistem se blokira prilikom kopiranja podataka s kompakt diska pod Windowsom 95/98. Kada kopirate veliki direktorijum iz CD čitača na čvrsti disk, računar se "zamrzava" (i prisiljava vas da ga iznova pokrenete). Ovakve probleme obično uzrokuje sposobnost CD čitača da čita unapred (engl. read ahead), čime se kontroler CD čitača ponekad primorava da radi brže nego što može. Otklonićete problem smanjenjem nivoa keširanja prilikom čitanja unapred.

Simptom 2.117. U prozoru My Computer Windowsa 95/98/ME nalaze se dve ikonice CD čitača. U prozoru My Computera ili Windows Explorera prikazana su dva CD čitača, mada je u računaru samo jedan. Kada pokušate da pristupite jednom od tih ure?aja, računar se blokira. Do toga dolazi ako su u računaru i DOS-ovi upravljački programi za CD čitač (za rad u realnom režimu) i oni Windowsa 95/98/ME. Rešićete problem ako pomoću System Configuration Editora (SYSEDIT.EXE) onemogućite upravljačke programe CD čitača za rad u realnom režimu.

Simptom 2.118. CD čitač pod Windowsom 95/98/ME odbija da se automatski pokrene nakon umetanja kompakt diska. Ovaj problem nastaje čak i u slučaju da je omogućeno automatsko upozoravanje na umetanje kompakt diskova u CD čitač. U većini slučajeva, uzrok je jedna netačna vrednost u registarskoj bazi. Da biste rešili problem, upotrebite Registry Editor za pronalaženje sledećeg ključa:

HKEY_CURRENT_USER\Softaware\
Microsoft\Windows\CurrentVersion\Policies\Explorer\
NoDriveTypeAutoRun

Promenite vrednost ključa NoDriveTypeAutoRun na 0000 95 00 00 00 (ili 0x95 u REGEDT32.EXE). Pošto unesete ovu izmenu, iza?ite iz Registry Editora i pokrenite računar.

Simptom 2.119. Ikonica čvrstog diska zamenjena je ikonicom CD čitača u Windowsu 95 OSR2 ili Windowsu 98. Kad pokušate da pregledate ure?aje u prozoru My Computer, za prikaz čvrstog diska upotrebljena je ikonica CD čitača. Ako je dvaput pritisnete, dobićete poruku o grešci poput Cannot find autorun.exe . Do toga dolazi ako je datoteka AUTORUN.INF smeštena u korenski direktorijum čvrstog diska. Da biste rešili problem, preimenujte datoteku AUTORUN.INF u AUTORUN.OLD.

Simptom 2.120. Prikazuje se poruka "CD-ROM cache acceleration file is invalid" u Windowsu 98. Ovakvi problemi obično se sreću ako koristite verziju 1.0 Quarterdeckovog programa SpeedyROM pod Windowsom 98. Mada će SpeedyROM ponuditi da popravi oštećenu datoteku, verovatno ćete nakon svakog resetovanja računara dobijati istu tu poruku. Ovakve greške se dešavaju ukoliko je BIOS računara konfigurisan tako da koristi opciju tzv. brzog restartovanja (engl. Fast Reboot). Da biste rešili ovaj problem, onemogućite opciju Fast Reboot u CMOS-u računara.

Napomena: Možda je u BIOS-u računara za opciju "brzo restartovanje" upotrebljen drugi termin, pa pregledajte dokumentaciju proizvo?ača računara da biste pronašli tačan naziv te opcije u CMOS-u.

Problemi u snimanju na kompakt disk

Zapisivanje podataka na kompakt disk je složen proces koji relativno mnogo zahteva od hardvera i softvera PC računara. Veći deo te složenosti sakriva se u moći programa za izradu kompakt diskova, ali treba da imate na umu nekoliko važnih činilaca koji utiču na uspeh zapisivanja na CD. Ovaj deo poglavlja objašnjava osnovne elemente snimanja na kompakt disk.

Veličina datoteka. Količina podataka koje treba zapisati manje je važna od veličine pojedinačnih datoteka. Program za snimanje može imati poteškoća da dovoljno brzo prona?e i otvori male datoteke, kako bi stigao da ih neprestano šalje pisaču potrebnom brzinom; manji broj većih datoteka obično ne izaziva takve probleme.

Sistemski prekidi. Svaki prekid toka podataka fatalan je za snimanje na kompakt disk, i zato povedite računa o tome da datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT ne učitavaju bilo kakve programe koji periodično prekidaju rad pisača. Uslužni programi poput čuvara ekrana (engl. screen saver), kalendarskih alarma ili podsetnika i signala pristiglih faksova samo su deo softvera koji će prekinuti snimanje. Ako je računar umrežen, trebalo bi da privremeno onemogućite deljenje resursa na mreži, da biste sprečili pristup datotekama na računaru dok traje snimanje na CD.

Č;vrsti disk. Č;vrsti disk je ključna komponenta sistema CD pisača, pošto mora da obezbedi prenos podataka na pisač dovoljnom brzinom da bi njegov bafer bio uvek pun. Pri tome treba uzeti u obzir tri glavna činioca:

• Brzina. Da biste snimili datoteku virtuelne slike na kompakt disk, čvrsti disk s kojeg uzimate podatke mora biti dovoljno brz da bafer CD pisača drži stalno punim. To obično znači da njegovo prosečno vreme pristupa treba da bude 19 milisekundi ili manje. Pomaže i interfejs visokih performansi, kao što su Ultra-DMA/33, Ultra-DMA/66, ATA 100 ili SCSI 3.
• Iscepkanost. Ovaj činilac je tako?e vezan za brzinu. Pretraživanje veoma iscepkanog čvrstog diska, kako bi se pronašli delovi datoteke virtuelne slike, usporava prenos podataka na pisač, i često takav disk uopšte ne može ni da podrži rad CD pisača. Zato bi pre izrade datoteke slike trebalo da defragmentirate čvrsti disk.
• Termičko baždarenje. Svi čvrsti diskovi periodično sprovode automatsko termičko baždarenje kako bi obezbedili ispravno funkcionisanje. Baždarenje prekida rad čvrstog diska na približno 1,5 sekundu. Neki čvrsti diskovi sprovode baždarenje u fiksnim intervalima (čak i ako se disk koristi), i to uzrokuje prekide fatalne za snimanje kompakt diska. Taj problem je teži kad je datoteka virtuelne slike velika, a postupak zapisivanja traje duže. Ako možete da birate čvrsti disk za podršku CD pisača, izaberite onaj sa inteligentnim baždarenjem (on odlaže ponovno baždarenje sve dok disk ne završi posao).

Brzina CD pisača. Prosečni CD pisači snimaju brzinom dva do četiri puta većom od standardne brzine upisivanja, odnosno čitanja od 150 KB/s (75 sektora u sekundi), a ona zavisi od brzine kojom laser upisuje bitove na površinu diska i nema veze s brzinom čitanja ni s količinom podataka koja staje na disk. Veće brzine snimanja, me?utim, mogu završiti postupak upisivanja za kraće vreme, što je svakako ušteda, ali one isto tako zahtevaju veće bafere podataka za zapisivanje (koji se brže prazne). Zato brži pisači traže brže čvrste diskove i interfejse koji podržavaju brži prenos podataka. Najčešće se problemi podbacivanja bafera rešavaju smanjenjem brzine snimanja, umesto nadogradnjom sistema čvrstih diskova.

Prilikom zapisivanja stvarne ISO datoteke slike sa čvrstog diska na CD, brzina retko predstavlja problem, pošto slika već jeste jedna ogromna datoteka. Sve datoteke i strukture već su pore?ane i podeljene u sektore kompakt diska, pa preostaje samo da podaci proteku sa čvrstog diska na CD pisač. Ako pak zapisujete virtuelnu sliku, proces nije tako jednostavan, budući da je virtuelna slika malo više od običnog spiska. Program za izradu kompakt diskova mora da pretražuje bazu podataka virtuelne slike kako bi saznao gde bi koja datoteka trebalo da u?e u sliku i gde je svaka datoteka smeštena na čvrstom disku. Program zatim treba da otvori svaku datoteku i da je podeli na sektore kompakt diska, a istovremeno i da šalje podatke CD pisaču ravnomernim tokom. Nalaženje i otvaranje svake datoteke često je dugotrajniji deo postupka snimanja. (Zato je zapisivanje "u letu" teže ako se radi o većem broju manjih datoteka.)

Bafer CD pisača. Svi CD pisači imaju malu količinu ugra?ene me?umemorije, tzv. bafer (engl. buffer). Bafer obezbe?uje zalihu podataka spremnih za upisivanje, pošto se dodatni podaci smeštaju u njega čim do?u od računara. Veličina bafera CD pisača je presudna za glatko snimanje; usporenje ili prekid toka podataka od računara do pisača neće prekinuti zapisivanje ukoliko se bafer ne isprazni. Što je bafer veći, to je veće osiguranje za slučaj prekida tog toka. Ako CD pisač ima mali bafer a čvrsti disk je spor, biće teško (ili nemoguće) zapisati u letu virtuelne slike na kompakt disk. Ukoliko do?e do teškoća, možete da: napravite datoteku stvarne ISO slike na čvrstom disku i nju zapišete na CD; upotrebite brži podsistem čvrstog diska; ili da povećate bafer CD pisača (ako je to izvodljivo).

Napomena: Ako želite da "u letu" snimite virtuelnu sliku na CD a imate spor čvrsti disk, najsigurnije ćete to postići uz brzinu upisivanja 1X. U protivnom, najpre napravite datoteku stvarne ISO slike i nju upišite. Uz odgovarajući hardver (brz i defragmentiran čvrsti disk, nekoliko malih datoteka i solidan bafer CD pisača), po pravilu ćete uspešno "u letu" upisivati virtuelne slike neposredno na CD. Ipak, najbolji put je da prvo sve isprobate, a da datoteku stvarne ISO slike pravite samo ako je to neophodno.

Uobičajeni problemi kompatibilnosti

Č;injenica je da ni perfektno snimljen kompakt disk neće uvek biti ispravno pročitan u drugom čitaču. Sledeće napomene ukazuju na tri najčešća problema kompatibilnosti.

Problemi sa čitanjem upisivih kompakt diskova. Upisive kompakt diskove često ne mogu da pročitaju stariji CD čitači. Ako disk može da pročita CD pisač, ali ne i standardni CD čitač, proverite u uslužnom programu za snimanje da li je zatvorena sesija koja sadrži podatke što ste ih upravo upisali, jer CD čitači ne mogu da čitaju podatke nezatvorenih sesija.

Ako čitač izbaci tacnu sa snimljenim diskom, ukoliko dobijete poruku o grešci, ili ako budete imali sporadičnih poteškoća s pristupanjem datotekama na snimljenom disku, problem može biti u nepodešenosti CD čitača za čitanje snimljenih kompakt diskova. Isprobajte disk na drugom čitaču ili nadogradite čitač.

Ukoliko ste snimili CD koristeći DOS-ova imena datoteka, a povremeno imate poteškoća sa čitanjem snimljenog diska pod DOS-om ili Windowsom, možda koristite staru verziju MSCDEX-a (stariju od verzije 2.23). Proverite verziju te datoteke i prema potrebi je ažurirajte.

Problemi sa čitanjem višesesijskih kompakt diskova. Ako vidite samo podatke snimljene na kompakt disk tokom prve sesije, ali ne i one iz kasnijih sesija, verovatno je disk snimljen u formatu CD-ROM (Mode 1), a višesesijski CD čitač prepoznaje samo višesesijske kompakt diskove formata CD-ROMXA (Mode 2). U tom slučaju, moraćete ponovo da snimite disk u ispravnom formatu. Naravno, CD čitač treba da podržava višesesijski rad. Ako vidite samo podatke snimljene u poslednjoj sesiji, možda ste zaboravili da povežete nove podatke s podacima prethodno zapisanim na CD. Pregledajte uputstva za CD pisač i proučite preporučeni postupak za izradu višesesijskog kompakt diska.

Nekompatibilnost CD čitača sa upisivim kompakt diskovima. Možda će snimanje i čitanje kompakt diska proći bez problema na CD pisaču, ali kada ga stavite u neki standardan CD čitač, on biva izbačen. Može se dogoditi da dobijete poruku o grešci poput No CD-ROM ili Drive not ready , ili da imate povremene poteškoće prilikom pristupanja nekim datotekama ili direktorijumima. Možda uopšte nećete imati problema ako isprobate isti disk u drugom CD čitaču.

Verovatno ćete najpre posumnjati na CD čitač, ali uzrok problema može biti u nekompatibilnosti pojedinih CD čitača (naročito starijih) i upisivih kompakt diskova. Laseri nekih CD čitača nisu baždareni za čitanje upisivih kompakt diskova (čija se površina često razlikuje od one fabrički štampanih kompakt diskova). Ako CD čitač uspešno čita (srebrnaste) kompakt diskove masovne proizvodnje ali ne i upisive, proverite kod proizvo?ača da li je to uzrok problema. U nekim slučajevima je moguća nadogradnja čitača koja rešava problem.

Napomena: Važna je i kombinacija marki praznih diskova i CD pisača. Koristite isključivo diskove koje preporučuje proizvo?ač CD pisača.

Tipični problemi višekratnog snimanja na CD

Možda ćete imati posla sa starijim CD čitačima koji teško čitaju višesesijske kompakt diskove. Takvi diskovi se snimaju prema standardu tzv. Narandžaste knjige (drugi deo), to jest dozvoljeno je snimanje sesija bilo u formatu CD-ROM bilo CD-ROM XA. Standardan višesesijski CD čitač trebalo bi da uvek može da pristupi POSLEDNJOJ sesiji diska, bez obzira na njen format.

Nažalost, bilo je nerazumevanja i pogrešnih tumačenja Narandžaste knjige, pa je potrebno da znate istoriju problema kako biste ga razumeli. Višesesijsko zapisivanje prvi je koristio Kodak za svoj Photo CD. Pošto jedna rolnica filma nije mogla da ispuni taj fotografski CD, fotografije s nove rolnice dodavane su na isti disk u novoj sesiji. Nova sesija je "kalemljena" na prethodne kako bi se mogle videti sve fotografije na disku, bez obzira na to u koliko sesija su snimljene.

Kodak je izabrao standard CD-ROM XA za Photo CD iz razloga koji nemaju nikakve veze s Narandžastom knjigom. Me?utim, kako je Photo CD bio osnovni razlog zbog kojeg su proizvo?ači CD čitača počeli da prave višesesijske ure?aje, mnogi od njih su pretpostavili da je jedini ispravan format upravo Kodakov (CD-ROM XA). Stoga su napisali upravljački softver koji podrazumeva da višesesijski CD mora biti formata XA. Kada neki od tih upravljačkih programa "vidi" disk drugačijeg formata, on tumači da disk nije višesesijski, pa nalaže CD čitaču da pročita samo prvu sesiju. Posledica toga je da se višesesijski disk čita kao jednosesijski, a korisnik vidi podatke samo iz prve sesije.

Proizvo?ači CD čitača su uglavnom ispravili taj propust u novijim čitačima i upravljačkim programima (CD čitači 8X i kasniji). Ipak, ako snimite višesesijski disk u formatu CD-ROM, može se desiti da neki stariji čitači, uprkos naznačenoj osposobljenosti za višesesijski rad, ne pročitaju ništa posle prve sesije diska. Ako zajednički koristite višesesijske diskove s drugima, proverite koji format mogu da čitaju njihovi CD čitači. Da biste bili sigurni u rezultat, snimajte diskove u formatu CD-ROM XA. Trajnije rešenje je da zamenite stari CD čitač novijim, koji provereno podržava oba formata.

Napomena: Nemojte mešati formate na istom disku. Višesesijski disk na kojem su korišćena oba formata, CD-ROM i CD-ROM XA, biće nečitljiv u većini CD čitača.

Podbacivanje bafera

Snimanje kompakt diskova mora da se odvija u "realnom vremenu" konstantnom brzinom i bez prekida. Tokom većeg dela tog procesa računar prosle?uje podatke CD pisaču brže nego što je potrebno. Zato je bafer (me?umemorija) pisača neprestano napunjen rezervnim podacima koji čekaju na snimanje, pa mala usporenja ili prekidi dotoka podataka s računara neće prekinuti snimanje. Ugra?eni bafer CD pisača smešta te dodatne podatke onako kako pristižu, da bi održao neprekidan dotok podataka laseru koji ih upisuje.

Veličina bafera je ključna za dobro upisivanje. Usporenje ili prekid prenosa podataka s računara neće zaustaviti upisivanje ukoliko se bafer potpuno ne isprazni. Što je bafer veći, to ste bezbedniji u slučaju prekida. Greška podbacivanja bafera (me?umemorije) znači da je iz nekog razloga protok podataka sa čvrstog diska na CD pisač bio prekinut toliko dugo da se bafer pisača ispraznio, pa je snimanje obustavljeno. Ako se to desi tokom snimanja (a ne eventualne probe), upisivi disk biće upropašćen. U narednom spisku navedeni su najčešći uzroci podbacivanja bafera.

Uzroci povezani sa čvrstim diskom. Problemi koji obično utiču na čvrste diskove jesu:

• "Glupo" termičko baždarenje. Onemogućite termičko baždarenje čvrstog diska pre snimanja, ili ne koristite disk (najmanje jedan sat) pre snimanja da bi mu se temperatura uravnotežila.
• Velika iscepkanost datoteka. Defragmentirajte disk pomoću Defraga pre upisivanja datoteka na kompakt disk.
• Premalo slobodnog prostora. CD pisaču će gotovo sigurno biti potrebna izvesna količina slobodnog prostora na čvrstom disku (za privremene datoteke). Ako je premalo slobodnog prostora, moraćete da ga oslobodite brisanjem nepotrebnih datoteka ili zamenom diska većim.
• Previše malih datoteka. Prilikom zapisivanja u letu, mnogo malih datoteka može biti preveliko opterećenje za sistem prenosa podataka; zato napravite datoteku ISO slike.
• Oštećene datoteke. Oštećene ili neispravne datoteke često uzrokuju greške koje prekidaju protok podataka. Pomoću ScanDiska ili Defraga pre snimanja prona?ite i otklonite sve probleme sa sistemom datoteka.
• Datoteke za snimanje u upotrebi. Pobrinite se da nijednu datoteku koju treba da snimite ne koristi nijedna aplikacija.

Hardverski uzroci. Tipične hardverske probleme opisuju sledeće stavke:

• Spori čvrsti diskovi. Stariji čvrsti diskovi možda nemaju brzinu prenosa podataka koja bi obezbedila da se bafer CD pisača ne isprazni. Ako koristite spore čvrste diskove, najpre napravite datoteku ISO slike - nemojte zapisivati podatke "u letu".
• "Eksplozivni" prenos podataka. Izvori podataka koji rade u režimu eksplozivnog prenosa mogu izazvati poteškoće u održavanju ispunjenosti bafera CD pisača, zato onemogućite ovaj vid prenosa podataka. To će usporiti ukupan prenos podataka, ali će ga istovremeno i ujednačiti, pa će se bafer ravnomerno puniti.
• Konfiguracija CD pisača. Proverite da li je kontroler tipa IDE ili SCSI konfigurisan za optimalan rad (za IDE diskove koristite upravljačke programe za upravljanje magistralom).
• Problemi sinhronizacije. Neke kombinacije kontrolera i diskova neispravno sinhronizuju podatke. Proverite da li koristite preporučeni hardver za ispravno snimanje kompakt diskova.
• Zastareli upravljački programi. Proverite da li koristite najnovije upravljačke programe za CD pisač, kontroler i ostale povezane ure?aje u sistemu.
• Spor računar. Sistemi stariji od platformi 486 po pravilu su prestari da bi podržali brzine potrebne za snimanje kompakt diskova. Proverite da li računar ispunjava minimalne sistemske zahteve konkretnog modela CD pisača.
• Kvalitet upisivih diskova. Koristite kvalitetne upisive kompakt diskove (CD-R) koje preporučuje proizvo?ač CD pisača. Stari, prljavi ili izgrebani diskovi neće raditi.

Problemi sa softverom koji je stalno prisutan u memoriji. Do podbacivanja bafera CD pisača može doći ukoliko rade izvesni tipovi softvera. Treba sistematski da onemogućite sledeće vrste softvera:

• antivirusni softver
• čuvare ekrana
• sistemske agente
• softver za raspore?ivanje (engl. scheduling)
• softver koji je stalno u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR)
• mrežni softver
• sistemske zvučne signale
• animirane ikone ili uslužne programe
• sve programe koji se mogu sami aktivirati.

Problemi Windowsa 95/98. Slede neki problemi Windowsa 95/98 kojih se treba pričuvati:

• Nedovoljna virtuelna memorija. Podesite virtuelnu memoriju tako da koristi barem 32 MB.
• Onemogućite "auto insert notification". Ako imate više od 16 MB RAM memorije, onemogućite automatsko upozoravanje na umetanje diska u CD čitač.
• Promenite ulogu računara. Ukoliko imate više od 16 MB RAM memorije, promenite uobičajenu namenu (engl. typical role) čvrstog diska u ulogu mrežnog servera (engl. network server).

Saveti kako da se izbegne podbacivanje bafera

• Audio diskove uvek upisujte brzinom 1X.
• Promenite brzinu DMA prenosa upotrebljene kartice kontrolera diska (izaberite najveću brzinu prenosa podataka koju podržavaju računar i čvrsti diskovi).
• Defragmentirajte diskove barem jednom sedmično, da datoteke ne bi bile rasute svuda po njima.
• Onemogućite ili uklonite sav softver u računaru osim operativnog sistema, softvera za snimanje i upravljačkih programa za izvore podataka i CD pisač.
• Kopiranje kompakt diska na kompakt disk zahteva (najmanje četvorobrzinski) CD čitač koji potpuno podržava standard ASPI, sa interfejsom SCSI 2. Kopiranje audio diskova zahteva CD čitač koji podržava ekstrakciju digitalnog audio zapisa.
• Ne snimajte kompakt diskove preko mreže. Najpre kopirajte potrebne datoteke na lokalni čvrsti disk.
• Ne pokušavajte da kopirate prazne direktorijume, datoteke dužine nula bajtova, niti datoteke koje u trenutku snimanja mogu da koriste neke aplikacije.
• Najbolje rezultate postići ćete korišćenjem izvora podataka sa interfejsom SCSI 2 (ili bržim).
• Bez obzira na operativni sistem, uvek koristite najnovije upravljačke programe koje ste dobili od proizvo?ača uz karticu SCSI kontrolera.
• Ako je moguće, ođavite se iz svih mreža (uključujući i Windows za radne grupe i Microsoft Network).
• Proverite da li čvrsti disk koristi tzv. pametno termičko baždarenje. Takvi diskovi ne prekidaju rad zbog baždarenja.
• Proverite da li je kartica SCSI kontrolera u potpunosti kompatibilna sa standardom ASPI.
• Ukoliko upisujete preko 10.000 malih datoteka, najpre napravite .ISO sliku, ili ih po mogućstvu snimite brzinom 1X.
• Snimajte sporije (bolje 2X nego 4X).
• Privremeni direktorijum trebalo bi da ima najmanje dvaput više slobodnog prostora od veličine najveće datoteke koju treba da snimite.
• Pokušajte s drugim čvrstim diskom i (ili) visokokvalitetnim (zlatastim) upisivim kompakt diskom.
• Uz DOS 6.22 i verzije starije od te, i čvrsti disk od 1 GB ili veći kao izvor podataka, particije bi trebalo da su manje od 1 GB, kako bi veličina klastera bila 16 KB a ne 32 KB.
• Na čvrsti disk najpre snimite .ISO sliku (ako na njemu ima dovoljno slobodnog prostora).

Otkrivanje i otklanjanje grešaka CD pisača

CD pisači su podložni velikom broju mogućih grešaka tokom rada, ali one uglavnom nisu previše složene i mogu se ispraviti za nekoliko minuta - pošto shvatite prirodu problema. Pošto poruke o greškama zavise od softvera CD pisača, one koje ćete vi dobijati mogu neznatno da se razlikuju.

Napomena: Osnovna pitanja u vezi sa CD čitačima objašnjena su u odeljku o otkrivanju i otklanjanju kvarova CD čitača, nešto ranije u ovom poglavlju.

Simptom 2.121. Absorption control error <xxx>. Ova greška najčešće ukazuje na manji problem sa snimanjem na upisivi disk, izazvan npr. mrljom ili česticom prašine. Ne mora da znači da su podaci neispravno snimljeni. Obično je navedena i adresa sektora, kako biste mogli (ako želite) da proverite podatke u njemu i u susednim sektorima. Posle završenog snimanja pažljivo očistite disk (stranu bez nalepnice) krpom koja ne ostavlja dlačice. Ako se greška ponovi, pokušajte s novim diskom.

Simptom 2.122. Application code error. Do ove greške obično dolazi kada pokušate da snimite Kodakov kompakt disk tipa Photo CD na CD pisaču drugog proizvo?ača. Ovi diskovi imaju zaštitni bit koji prepoznaju isključivo Kodakovi CD pisači, pa ostali pisači ne mogu da snimaju na njih. U tom slučaju moraćete da upotrebite standardne prazne upisive kompakt diskove.

Simptom 2.123. Bad ASPI open. Oštećen je upravljački program CD pisača tipa ASPI, ili ga uopšte nema, pa sistem ne može da prona?e CD pisač tipa SCSI. Proverite instalaciju CD pisača i SCSI adaptera, a zatim instalaciju upravljačkog programa. Ako treba, ponovo instalirajte upravljačke programe za SCSI.

Simptom 2.124. Buffer underrun at sector <xxx>. Pošto se napravi datoteka slike, snimanje kompakt diska je proces u realnom vremenu, koji se mora odvijati izabranom konstantnom brzinom upisivanja i bez prekida. Bafer CD pisača neprestano se puni podacima sa čvrstog diska koji čekaju na snimanje. Ovo smeštanje podataka u me?umemoriju omogućava da mala usporenja ili zastoji toka podataka s računara ne prekinu snimanje. Poruka o podbacivanju bafera ukazuje na to da je protok podataka sa čvrstog diska do CD pisača bio prekinut toliko dugo da se bafer CD pisača ispraznio i da se snimanje prekinulo. Ako se to desilo tokom snimanja, a ne nekog testiranja, CD je oštećen.

Da biste izbegli podbacivanje bafera, trebalo bi da rasteretite sistem što je moguće više. Na primer, pobrinite se da čuvari ekrana i drugi TSR programi ne budu aktivni (pošto oni mogu kratkotrajno da prekinu snimanje). Zatvorite što više prozora. Postarajte se da čvrsti disk s kojeg radite bude nedostupan s mreže.

Što se tiče SCSI CD pisača, položaj pisača u lancu SCSI ure?aja i dužina kabla izme?u računara i pisača mogu izazvati usporenja toka podataka. Nastojte da povežete CD pisač kao prvi periferijski ure?aj u SCSI lancu (ako to već niste uradili) i upotrebite kraći SCSI kabl (ako je moguće) izme?u CD pisača i SCSI adaptera.

Simptom 2.125. The current disc already contains a closed audio session. Prema standardu tzv. Crvene knjige za audio kompakt diskove, svi zvučni zapisi (engl. tracks) moraju biti snimljeni u istoj sesiji. Ako ih budete dodavali u više sesija, rezultati reprodukcije će biti nepredvidljivi. Većina CD čitača reprodukuje sve audio zapise s kompakt diska bez obzira na to u koliko su sesija snimljeni, ali kućni i automobilski CD plejeri mogu da "odsviraju" samo zapise prve sesije. Ako nastavite snimanje zvuka i u novoj sesiji, mogli biste imati problema sa čitanjem naknadnih audio sesija.

Simptom 2.126. The current disc contains a session that is not closed. U praksi, CD čitači mogu da čitaju samo jedan zapis podataka po sesiji, pa izbegavajte snimanje drugih zapisa u otvorenoj sesiji. Nemojte zaboraviti da zatvorite sesiju pre snimanja dodatnih podataka na kompakt disk.

Simptom 2.127. The currently selected source CD-ROM drive or CD-R cannot read audio in digital format. Ovo je pre upozorenje nego greška. Č;itanje audio zapisa u digitalnom formatu nije isto što i reprodukovanje muzike, pa malo CD čitača to može (čitaju samo format opisan u Crvenoj knjizi). Najpre treba da kopirate muzičke podatke sa CD-a na čvrsti disk, a zatim da te digitalne audio podatke obradite pomoću neke aplikacije za izradu novih kompakt diskova.

Simptom 2.128. Data overrun/underrun. SCSI adapter je prijavio grešku koja je gotovo uvek prouzrokovana nepropisnim terminatorima ili lošim SCSI kablovima. Ponovo proverite instalaciju SCSI adaptera, kablova i terminatora. Možda ćete morati da smanjite i vreme koje procesor troši na nekorišćene programe. Detalje potražite u odeljku "Podbacivanje bafera" u ovom istom poglavlju.

Simptom 2.129. The destination disc is smaller than the source disc. Do ove greške obično dolazi kada pokušate da kopirate neki kompakt disk na upisivi CD. Na upisivom disku nema dovoljno mesta za kopiranje izvornog CD-a. Pribegnite snimanju na prazan upisivi CD, i to na 74-minutni disk, a ne 60-minutni. Neke kompakt diskove nije moguće kopirati zbog prostora koji na upisivom disku zauzimaju sadržaj (engl. table of contents, TOC) i zona za baždarenje. Možda ćete morati da podelite sadržinu izvornog CD-a na dva ili više upisivih diskova.

Simptom 2.130. The disc already contains tracks and/or sessions that are incompatible with the requested operation. Ova greška nastaje ako pokušate da dodate podatke u formatu različitom od onog koji postoji na disku. Na primer, dobićete tu poruku ako pokušate da dodate sesiju u formatu CD-ROM XA na disk koji sadrži standardnu sesiju u formatu CD-ROM. Disk koji sadrži više formata je nečitljiv, pa stoga nije uputno da snimate različite tipove sesija.

Simptom 2.131. The disc is write-protected. Pokušali ste da snimite nešto na zatvoren upisivi disk. Nemojte to činiti - upotrebite prazan CD.

Simptom 2. 132. Error 175-xx-xx-xx. Ovaj kôd greške često ukazuje na podbacivanje bafera. Pročitajte informacije o podbacivanju bafera na početku odeljka o CD pisačima.

Simptom 2.133. Error 220-01-xx-xx. Ovaj kôd greške po pravilu upozorava da deo softvera ne može da komunicira s nekim SCSI ure?ajem, možda zato što je SCSI magistrala bila resetovana. Č;esto je to posledica sukoba upravljačkih programa za rad SCSI ure?aja u realnom režimu sa onima za rad u zaštićenom režimu Windowsa 95/98. Dodajte REM na početak njihovih komandnih linija u datoteci CONFIG.SYS i tako onemogućite sve upravljačke programe za rad SCSI ure?aja u realnom režimu. (Trebalo bi da budu dovoljni upravljački programi za rad u zaštićenom režimu pod Windowsom 95/98.) Možda ćete morati da preuzmete i instalirate ažurirane upravljačke programe za rad SCSI adaptera i CD pisača u zaštićenom režimu (kao i drugih instaliranih SCSI ure?aja).

Simptom 2.134. Error 220-06-xx-xx. Ovaj kôd često ukazuje na prekoračenje vremena za izbor SCSI ure?aja, što je najčešće posledica loše konfiguracije SCSI sistema, a pre svega njegovog adaptera. Povežite se s proizvo?ačem adaptera kako biste dobili detaljna uputstva za instaliranje i testiranje. Možda ćete morati da podesite SCSI BIOS ili da ažurirate upravljačke programe SCSI ure?aja u računaru.

Simptom 2.135. An error occurs reading the TOC or Program Memory Area (PMA) from the disc. Ovaj upisivi disk je neispravan ili oštećen (verovatno tokom prethodne ili tekuće operacije upisivanja). Ne pokušavajte upisivanje na ovaj disk. Nažalost, nemate drugog izbora nego da ga bacite. Ponovite snimanje na nov, kvalitetan disk.

Simptom 2.136. An invalid logical block address. Ova poruka o grešci saopštava da je softver za izradu CD-a zatražio od čvrstog diska blok podataka koji ne postoji ili je nedostupan. To ukazuje na oštećen čvrsti disk ili takvu ISO datoteku. Iza?ite iz programa za snimanje kompakt diska i pokrenite ScanDisk i Defrag da biste ispitali i reorganizovali čvrsti disk. Možda ćete morati ponovo da napravite ISO datoteku ili da učitate oštećene datoteke iz rezervne kopije.

Simptom 2.137. Last two blocks stripped. Ova poruka se pojavljuje prilikom kopiranja zapisa na čvrsti disk, ako je taj zapis bio napravljen u višesesijskom radu (prema standardu Narandžaste knjige). Razlog tome su dva "odbegla" bloka koja slede svaki višesesijski zapis. Oni se uključuju u ukupan broj zauzetih blokova zapisa, mada ne sadrže podatke i ne mogu da se čitaju. Ako ste primetili da zapis ima dva bloka manje nego što je prijavljeno, poruka vas upozorava da je sve u redu. Ne paničite - niste izgubili podatke.

Simptom 2.138. Read file error. Obaveštenje da nije prona?ena datoteka koju traži baza podataka virtuelne slike, ili da joj se ne može pristupiti. Pobrinite se da je ne koristite u nekom programu, i da je ne koristi niko s mreže. Datoteka, isto tako, može biti oštećena ili neispravna, pa iza?ite iz aplikacije CD pisača i pokrenite ScanDisk i Defrag da biste proverili ima li problema u sistemu datoteka. Možda ćete morati da učitate neoštećen primerak te datoteke s rezervne kopije.

Simptom 2.139. The selected disc track is longer than the image file. Postupak provere prijavljuje grešku diska, pošto izvorna datoteka slike po standardu ISO 9660 nije iste veličine kao zapis na disku po istom standardu. Zapis na disku je duži, a to može da ukazuje na neispravan CD pisač. Ponovite operaciju s kvalitetnim upisivim kompakt diskom. Ako se problem ponovi, zamenite CD pisač.

Simptom 2.140. The selected disc track is shorter than the image file. Postupak provere prijavljuje grešku diska, pošto izvorna datoteka slike po standardu ISO 9660 nije iste veličine kao zapis na disku po istom standardu. Zapis na disku je kraći, a to možda ukazuje na neispravan CD pisač. Ponovite operaciju s kvalitetnim upisivim kompakt diskom. Ako se problem ponovi, zamenite CD pisač.

Simptom 2.141. Write emergency. Ova poruka se pojavljuje ako se pisač zaustavi tokom snimanja. Č;esto se vidi i prilikom snimanja audio diskova po standardu Crvene knjige, ali do greške može doći i prilikom snimanja podataka. Na primer, najčešći uzrok te poruke su čestice prašine zbog kojih laserski snop sklizne sa zapisa. U većini slučajeva, upisivi disk je upropašćen, a postupak upisivanja mora da se ponovi s kvalitetnim diskom.

Simptom 2.142. Prilikom korišćenja dijagnostičkog programa za adapter SCSI sistema prikazuje se poruka o neslaganju bafera. Verovatni uzrok u mnogim slučajevima je sukob s drugom karticom (ili ure?ajem) oko DMA kanala. Proverite podešavanje svih kartica i ure?aja koji koriste DMA kanale, prekide ili U/I adrese priključaka i uporedite ih s parametrima SCSI adaptera. Ako postoji sukob oko DMA kanala, promenite DMA kanal koji koristi SCSI kartica.

Druga mogućnost je da imate posla s matičnom pločom koja ne podržava upravljanje magistralom (pošto ga ne podržavaju svi PC računari). Primera radi, računar Gateway 2000 s procesorom P5-133 ima samo jednu utičnicu koja podržava upravljanje magistralom, a nju obično zauzima grafička kartica. Ako je SCSI adapter (Adaptecova kartica AHA-1535) stavljen u utičnicu koja ne podržava upravljanje magistralom, sistem će se po svoj prilici blokirati kad pokuša da pristupi kompakt disku sa CD pisača. Možda ćete morati da zamenite matičnu ploču da biste dobili još nekoliko utičnica koje podržavaju upravljanje magistralom.

Simptom 2.143. Ne možete pristupiti CD pisaču posle prelaska na Windows 98. Ovo se dešava najčešće s CD pisačima Philips CDD200 ili HO 4020I, i gotovo uvek je posledica prisustva programa Corel CD Creator 2.0. Problem se može rešiti na dva načina. Uklonite Corel CD Creator iz računara i instalirajte neki drugi program za izradu kompakt diskova (poput Adaptecovog Easy CD Creator Proa), koji bolje podržava CD pisač. Ako ne možete da zamenite program za izradu kompakt diskova, povežite se s proizvo?ačem CD pisača i proverite da li je dostupna nadogradnja njegovog firmvera.

Simptom 2.144. Prikazuje se poruka o grešci kad snimite audio zapis kraći od četiri sekunde. Ako pokušate da snimite audio zapis ili .WAV datoteku kraću od četiri sekunde, dobićete poruku koja vam saopštava da je to nemoguće. Nemojte snimati .WAV datoteke kraće od četiri sekunde, jer standard audio kompakt diskova (Crvena knjiga) to ne dopušta. Produžite audio datoteku i pokušajte ponovo da je snimite.

Rad s formatom UDF

Pomoću tehnologije DirectCD, koju koriste CD-RW ure?aji, prepisivi diskovi se čitaju i na njih se upisuje u formatu UDF. Ako radite na PC računaru sa CD-RW ure?ajem (ili nameravate da ga kupite), verovatno ćete koristiti aplet DirectCD-a da biste primenili UDF na disk. Zasad postoje dve verzije formata UDF: verziju 1.02 koriste današnji video i kompakt diskovi tipa DVD, a verzija 1.5, koja je nadskup verzije 1.02, dodaje podršku za CD pisače i CD-RW ure?aje. Ako DirectCD koristite pod Windowsom 95/98, verovatno je reč o verziji 1.5.

Kapacitet diska u formatu UDF. Prilikom korišćenja DirectCD-a treba imati na umu da se formatom UDF nikada ne dobija isti kapacitet prepisivog diska (CD-RW) i upisivog (CD-R) diska formatiranog po ISO 9660. Klasični upisivi diskovi formatirani po ISO 9660 izvlače punih 650 MB kapaciteta iz praznog 74-minutnog diska. Pošto UDF troši odre?enu količinu prostora na prateće podatke, koristan kapacitet se smanjuje na 493 MB kod prepisivih diskova i 618 MB kod upisivih.

UDF i kompatibilnost diskova. UDF ima samo jedan "problemčić": Windows 95 nema ugra?enu podršku za njega. Upravljački programi instalirani uz CD-RW ure?aj omogućavaju Windowsu 95 da čita UDF diskove pomoću tog ure?aja, ali je korišćenje tih diskova u drugim čitačima otežano. Kada DirectCD počne da zapisuje podatke na disk, on otvara sesiju. Da bi CD čitač mogao da čita taj disk, sesija mora biti zatvorena. Kada izbacite prepisiv disk iz CD-RW ure?aja pomoću apleta DirectCD, možete da birate da li da zatvorite sesiju prema standardu ISO 9660. Ako tom prilikom ne zatvorite sesiju, nećete moći da čitate taj disk u običnom CD čitaču, a moći ćete u CD pisaču ili CD-RW ure?aju snabdevenom apletom DirectCD. Radi se o ograničenju CD čitača, a ne softvera DirectCD.

NAPOMENA: Windows 98 SE i sve novije verzije sa podrškom za DVD, trebalo bi da podržavaju standard UDF.

Ako zatvorite disk "kao" UDF, još uvek ćete moći da čitate taj format s diska, ali će vam za to biti potrebni višeformatni (engl. multi-read) CD čitač i uslužni program za UDF čitač. Na primer, kada instalirate Adaptecov UDF čitač, trebalo bi da možete da čitate zatvorene upisive i prepisive diskove pomoću CD čitača, bez obzira na to da li je njihov format ISO 9660 ili UDF.

Višeformatni CD čitači. Uslužni programi UDF čitača projektovani su tako da podržavaju novu generaciju višeformatnih CD čitača. Višeformatni CD čitači prate standard koji je razvilo i preporučilo američko Udruženje za tehnologiju optičkog skladištenja (OSTA), a prihvatili su ga i ostali proizvo?ači. Većina novih CD čitača na tržištu (napravljenih posle 1997. godine) podržava višeformatni rad. Da bi bio sposoban za takav rad, CD čitač mora da:

• čita prepisive (CD-RW) diskove,
• čita paketno upisane diskove (i upisive i prepisive),
• podržava operativni sistem u pogledu korišćenja formata UDF verzije 1.5 (ili novije).

Napomena: Pojedini CD čitači koji ne podržavaju višeformatni rad ipak čitaju upisive (CD-R) diskove formata UDF, ali ne i prepisive diskove koji koriste odgovarajući uslužni program UDF čitača.

UDF čitači. UDF čitač omogućava višeformatnim CD čitačima da čitaju upisive i prepisive diskove zatvorenih sesija u formatu UDF pod operativnim sistemima Windows 95/98/ME i Macintosh. UDF čitač za Windows nazvan je UDF Reader Driver, a za Macintosh UDF Volume Access. UDF čitači su naročito podesni ako koristite DirectCD za snimanje podataka na prepisive diskove, pošto ćete u tom slučaju moći da ih čitate u višeformatnom CD čitaču. Bez UDF čitača mogli biste da čitate UDF disk samo u CD-RW ure?aju pomoću DirectCD-a. Pošto je UDF napravljen tako da bude višeplatformski format, UDF čitači omogućavaju razmenu diskova tog formata izme?u Windowsa i Maca. Većina proi?ača softvera za DirectCD (poput Adapteca) danas besplatno nudi UDF čitače. Adaptecov UDF čitač možete preuzeti s kompanijske Web lokacije na adresi www.adaptec.com ili s Web stranice za zakrpe i nadogradnje na adresi www.adaptec.com/support/files/upgrades.html. Detaljnije informacije možete dobiti elektronskom poštom ako pišete na adresu udfreader@adaptec.com.

Standardizovanost UDF čitača. Pošto je UDF zamišljen kao univerzalni format za razmenu datoteka, svaki uslužni program UDF čitača u principu može da čita sve medije formatirane verzijom 1.5 (tj. pomoću DirectCD-a). Me?utim, ne postoji nezavisna organizacija koja bi proveravala usaglašenost sa UDF standardom, pa nema ni garancije da će svi medijumi za koje se tvrdi da podržavaju UDF standard biti zaista čitljivi svim UDF čitačima i u svim okolnostima. Ako imate poteškoća sa čitanjem nekog UDF diska pomoću jednog UDF čitača, pokušajte s drugim.

UDF i audio diskovi. Upisivi i prepisivi diskovi najčešće se koriste za snimanje muzike koja će biti reprodukovana na običnim CD plejerima (kopiranje starih vinilskih ploča na CD). Mada je to dobro uhodan postupak za upisive diskove snimljene po standardu ISO 9660, on nije delotvoran za UDF diskove snimljene tehnologijom DirectCD. Audio datoteke snimljene u formatu UDF neupotrebljive su u komercijalnim CD plejerima, ali dobro služe u CD pisačima i CD-RW ure?ajima pod DirectCD-om.

Napomena: Operativni sistem MacOS 8.1 i noviji već podržavaju UDF 1.02.

Korišćenje DirectCD-a

Prilikom pripreme i korišćenja CD-RW ure?aja treba poštovati nekoliko jednostavnih pravila. Priprema novih diskova; upisivanje, dodavanje i brisanje podataka; izbacivanje diska i oporavljanje oštećenih diskova - osnovni su postupci koje bi trebalo da savladate. U ovom odeljku opisujem te postupke, a konkretne informacije potražite u korisničkom priručniku CD-RW ure?aja.

Priprema kompakt diska za podatke. Primenite sledeći postupak da biste pokrenuli DirectCD i pripremili prazan prepisivi disk za čitanje i upisivanje podataka:

1. Uključite računar i umetnite prazan prepisivi disk u CD-RW ure?aj. Posle nekoliko sekundi, pojaviće se prozor s porukom Please select the type of CD you wish to create . Ako se pojavi prozor DirectCD-a s porukom Disc Ready, disk je već pripremljen, pa možete odmah početi sa upisivanjem.

Napomena: Ako se u roku od petnaestek sekundi ne pojavi nijedan prozor, disk možda nije prazan ili je njegov format nečitljiv, ili je pak onemogućena opcija automatskog upozoravanja na umetanje diska.

1. Izaberite opciju Click here to create a data CD that will be accessible through a drive letter (Pritisnite ovde kako biste napravili kompakt disk s podacima koji će biti dostupan putem slovne oznake - kao što biste upotrebili disketnu jedinicu). Pojaviće se prozor Format Disc.
2. Ako formatirate upisiv disk, pritisnite dugme Next u prozoru Format Disc.
3. Ako formatirate prepisiv disk, možete birati izme?u dve mogućnosti formatiranja. Pritisnite dugme Advanced u prozoru Format Disc. Kad se pojavi sledeći prozor, izaberite Fast Format ili Full Format, a zatim pritisnite OK.

Napomena: Opcija brzog formatiranja (Fast Format) omogućava skoro trenutan početak upisivanja na prepisivi disk (dok se on formatira u pozadini). Potpuno formatiranje (Full Format) zahteva otprilike sat vremena za formatiranje diska pre početka upisivanja.

1. Kad se pojavi prozor Name Your Disc, upišite naziv diska i pritisnite dugme Finish. Otpočeće formatiranje diska. Kad se pojavi prozor DirectCD Disc Ready, formatiranje je završeno.
2. Pritisnite dugme OK. Disk za rad s programom DirectCD spreman je za upisivanje podataka.

Upisivanje podataka na disk pomoću DirectCD-a. Pošto je kompakt disk formatiran za rad s programom DirectCD, podatke na njega možete upisati na nekoliko načina:

• Prevlačenjem datoteka iz Windows Explorera na ikonicu CD-RW ure?aja.
• Izborom opcije Save As iz menija File tekuće aplikacije Windowsa 95/98/ME/NT, onda slovne oznake CD-RW ure?aja.
• Upotrebom naredbe Send To .
• Korišćenjem komandne linije MS-DOS-a u DOS-ovom prozoru pod Windowsom.

Izbacivanje DirectCD diska. DirectCD pruža nekoliko mogućnosti formatiranja prilikom izbacivanja njegovog diska iz CD-RW ure?aja. Mogućnosti zavise od vrste diska koju DirectCD prona?e u ure?aju, kao i od vaših namera u pogledu tog diska. Da biste izbacili DirectCD disk, sledite ovaj postupak:

1. Pritisnite dugme Eject na prednjoj ploči CD-RW ure?aja ili desnim tasterom miša pritisnite ikonicu kompakt diska na paleti poslova, pa izaberite Eject iz padajućeg spiska. Pojaviće se prozor Eject Disc.
2. Pažljivo pročitajte tekst u tom prozoru i (ako su prikazane razne opcije) izaberite potrebnu opciju.
3. Pritisnite dugme Finish da biste izbacili disk iz CD-RW ure?aja.

Brisanje diska pomoću programa DirectCD. Ako koristite prepisive diskove, možete obrisati neke datoteke s diska i oslobo?eni prostor upotrebiti za upisivanje novih datoteka. Me?utim, ako obrišete datoteke sa upisivog diska, one postaju nevidljive za sistem datoteka (znači za Windows Explorer), ali prostor koji su zauzimale nije dostupan drugim datotekama. Stoga brisanje datoteka sa upisivog diska ne povećava količinu slobodnog prostora na disku. Da biste obrisali deo sadržaja diska pomoću programa DirectCD, sledite ovaj postupak:

1. U Windows Exploreru izaberite datoteke koje hoćete da obrišete.
2. Iz menija File izaberite opciju Delete.
3. Pritisnite dugme Yes da biste potvrdili da želite da obrišete izabrane datoteke s diska.
4. DirectCD će s diska obrisati izabrane datoteke.

Popravka nečitljivog diska. Ako se otprilike 15 sekundi nakon umetanja diska u CD-RW ure?aj ne pojavi prozor na ekranu, disk možda ima nečitljiv format. DirectCD ima vlastiti program ScanDisk, koji ponekad može da oporavi podatke na disku i omogući naknadno čitanje s diska i upisivanje na njega. Kad hoćete da koristite ScanDisk, sledite ovaj postupak:

1. Dvaput pritisnite ikonu kompakt diska na desnoj strani palete poslova u Windowsu. Ako je disk nečitljiv, pojaviće se prozor ScanDiska.
2. Pročitajte tekst u tom prozoru i zatim pritisnite dugme ScanDisk.
3. Sačekajte da ScanDisc popravi disk. Kad postupak bude završen, pojaviće se poruka na ekranu.

Č;uvanje prepisivih kompakt diskova

Po pravilu, prepisivi kompakt diskovi jednako su otporni i pouzdani kao i obični kompakt diskovi, ali bi ipak trebalo da se pridržavate nekih pravila o pažljivom rukovanju i njihovom čuvanju:

• Održavajte neagresivno okruženje. Ne izlažite dugo diskove sunčevoj svetlosti ili drugim jakim izvorima svetla. Izbegavajte visoku temperaturu i vlažnost jer mogu fizički da oštete disk. I prazne i snimljene diskove držite u čistim plastičnim kutijicama, pošto se tako najbolje čuvaju.
• Ne pišite po diskovima. Za pisanje po diskovima nemojte koristiti flomastere na bazi alkohola. Njihovo mastilo nagriza gornju (lakiranu) površinu, a ispod nje su već podaci. Nemojte koristiti ni hemijske olovke niti druge oštre pisaljke, pošto ćete tako ogrebati lak i oštetiti pozlaćeni sloj (i podatke upisane u njemu).
• Ne lepite nalepnice na diskove. Ne stavljajte nalepnice na diskove, osim ukoliko nisu izričito namenjene upravo prepisivim diskovima. Lepak može da progrize lakiranu površinu, kao i neka mastila, a nalepnica može da izazove poremećaj ravnoteže i tako onemogući čitanje i naknadno snimanje diska. Nikada ne skidajte nalepnicu s diska. Mogli biste s njom odlepiti i deo laka, pa čak i deo pozlaćene površine.
• Koristite kvalitetne diskove. Na tržištu ima mnogo marki prepisivih diskova. Kvalitet se menja od marke do marke (pa čak i od pošiljke do pošiljke iste marke). Ako imate problema koji se mogu povezati sa odre?enom markom praznih diskova, pokušajte s drugom markom, ili makar drugom pošiljkom iste marke.
• Ne koristite Kodakove diskove Photo CD. Izbegavajte korišćenje Kodakovih diskova Photo CD u običnim CD pisačima. Ti diskovi su napravljeni isključivo za upotrebu u profesionalnim radnim stanicama Kodak Photo CD. Mada jeftini, ti diskovi imaju zaštitni bit koji sprečava snimanje na njih u mnogim CD pisačima. Ako pokušate da snimate u pisaču koji prepoznaje njihov zaštitni bit, dobićete poruku o grešci.
• Vodite računa o napajanju tokom snimanja. Ako se izgubi napajanje dok snimate prepisivi disk (ili ako iza?ete iz te aplikacije, odnosno pritisnete Ctrl+Alt+Del), možda ćete ipak uspeti da spasete disk sledeći ovaj postupak:
• Ostavite CD u ure?aju. Nemojte izvlačiti tacnu.
• Isključite računar i zatim ga opet uključite.
• Ponovo u?ite u aplikaciju koju ste koristili.

Pošto aplikacija pokuša da pristupi CD-RW ure?aju, operacija oporavljanja će reagovati kao da je poslednja sesija još uvek otvorena. Možda je ipak uključen samo deo direktorijuma tog diska. Ako možete da čitate taj direktorijum, prepisivi CD je još upotrebljiv. Ponovite celu operaciju kopiranja kako biste bili sigurni da će sve datoteke biti uspešno kopirane.

Saveti za otkrivanje i otklanjanje grešaka

Nije teško otkriti i otkloniti greške u CD-RW ure?ajima, ali serviseri i amateri mogu s njima da imaju neke specifične probleme. Pre nego što pokušate da otkrijete i otklonite grešku u CD-RW ure?aju, pročitajte ovaj podsetnik:

• Proverite da li računar ispunjava minimalne sistemske zahteve za instalirani CD-RW ure?aj. Ako ih ne ispunjava, računar delimično (ili uopšte) neće moći da radi.
• Proverite da li je računar priključen na izvor napona i da li svi ure?aji imaju napajanje. Priključite ure?aje koji ga nemaju.
• Isključite računar, sačekajte 15 do 20 sekundi i onda ga ponovo pokrenite. Tako se otklanjaju neki softverski sukobi.
• Ponovite operaciju s drugim (pouzdanim, kvalitetnim) kompakt diskom.
• Proverite da li za planirani posao koristite odgovarajuću vrstu kompakt diska.
• Pročitajte datoteku README priloženu uz CD-RW ure?aj; potražite u njoj najnovije napomene o kompatibilnosti i performansama koje bi mogle da se odnose na računar koji koristite. Posetite i Web lokaciju proizvo?ača CD-RW ure?aja i potražite najnovije upravljačke programe i nadogradnje firmvera.
• Ako imate problema koje izaziva upravljanje napajanjem, potpuno ga onemogućite sve dok ne završite snimanje.

Opšti simptomi

U ovom odeljku objasniću mnoštvo uobičajenih problema i ponuditi rešenja za njihovo otklanjanje.

Simptom 2.145. Disk s rezervnom kopijom ne radi kako treba. DirectCD nije pogodan za izradu rezervnih kopija diskova sa igricama ili aplikacijama koje se izvršavaju s kompakt diska, jer koristi metod zapisivanja podataka na disk (paketni zapis) koji se razlikuje od svih diskova formatiranih po standardu ISO 9660. Paketno upisane (UDF) diskove ne mogu da čitaju mnogi standardni CD čitači, niti konzole za igru. Jedini način da se otkloni ovaj problem jeste korišćenje drugog softvera za snimanje (poput Easy CD Creatora za Windows 95/98/ME ili Adaptecovog Toasta za Mac) da bi se napravila rezervna kopija diska na upisivom CD-u.

Napomena: Imajte na umu da diskovi s nekim igricama i komercijalnim aplikacijama koriste zaštitu od kopiranja koju softver za upisivanje ne može ni da zaobi?e niti da probije. Komercijalni softver ne smete da kopirate i zbog ograničenja koja nameću autorska prava.

Simptom 2.146. Prikazuje se poruka "CD-RW is not under DirectCD control". Ovu poruku obično dobijate kada u Windowsu 95/98/ME pokušate da obrišete, formatirate, ili kopirate podatke na prepisiv disk. Problemi ovoga tipa najčešće stvaraju kombinacije Ricohovog CD-RW ure?aja i Adaptecovog softvera DirectCD, ako ure?aj koristi stariji firmver (verzija 2.03 i ranije), ili pak koristite Adaptecov softver DirectCD verzije 2.0 (ili ranije). Ažurirajte firmver CD-RW ure?aja i softver za izradu kompakt diskova.

Simptom 2.147. Prepisiv disk je neupotrebljiv posle prekinutog UDF formatiranja. Ako nestane struje tokom formatiranja prepisivog diska, on će postati neupotrebljiv u svim aplikacijama, a pokvariće se ako pokušate ponovo da ga formatirate. Da biste rešili ovu teškoću, upotrebite opciju Full Erase programa DirectCD kako biste potpuno obrisali disk, a potom ponovo pokušajte da ga formatirate.

Simptom 2.148. Nema datoteka snimljenih u drugoj sesiji. Ako se datoteke snimljene u drugoj sesiji ne mogu pročitati u CD čitaču, preduzmite sledeće:

• Pokušajte da izbacite i vratite CD u čitač.
• Osvežite spisak datoteka. Izaberite ikonicu CD-RW ure?aja u prozoru My Computer ili Windows Exploreru i zatim pritisnite taster F5.
• Proverite čitač. Prepisivi diskovi se mogu koristiti samo u CD-RW ure?ajima i novijim višeformatnim CD čitačima.
• Pokušajte da pročitate disk u drugom CD čitaču. Ako uspete, problem je verovatno u prvom CD čitaču.

Simptom 2.149. Ne pojavljuje se prozor DirectCD-a posle umetanja novog prepisivog diska. Proverite da li su ispravno instalirani softver DirectCD i uslužni programi CD-RW ure?aja. Ako se prozor DirectCD-a ne pojavljuje posle umetanja novog prepisivog diska, sledite ovaj postupak:

1. Sačekajte malo, jer prozoru DirectCD-a treba i do 15 sekundi da bi se pojavio.
2. Ukoliko je prepisivi disk formatiran, prozor ćete otvoriti tako što ćete pritisnuti dugme Start na paleti poslova, izabrati opciju Programs i zatim opciju Create a CD.
3. Da biste pripremili kompakt disk pomoću programa Easy CD Creator ili DirectCD, on mora biti prazan. Ako ste umetnuli formatiran disk, izvadite ga i umetnite drugi, kvalitetan i prazan.
4. Možda disk ima nečitljiv format. DirectCD ima svoj uslužni ScanDisk, koji ponekad uspeva da obnovi podatke na disku. Zato dvaput pritisnite ikonicu kompakt diska na Windowsovoj paleti poslova, pokrenite ScanDisk i pustite ga da radi. Dobićete poruku kad završi.

Simptom 2.150. Pojavljuje se poruka o grešci kad dvaput pritisnete ikonicu CD-RW ure?aja. Nesposobnost ure?aja da čita disk može biti prouzrokovana nekolikim razlozima. Evo nekih od njih:

• Nema diska u CD-RW ure?aju. Umetnite kvalitetan disk u ure?aj i pokušajte ponovo.
• Po umetanju diska treba malo da sačekate da bi CD-RW ure?aj pročitao šta je sadržina diska. Kad LED lampica na prednjoj strani ure?aja prestane da trepće i zasvetli, ponovo pritisnite ikonicu CD-RW ure?aja.
• Možda je disk u ure?aju naopako okrenut (gornja strana je okrenuta nadole) ili je ekscentričan. Umetnite disk tako da strana s natpisom bude okrenuta nagore.
• Možda pokušavate da pročitate sadržaj praznog upisivog diska. Kopirajte nešto na njega i ponovo pokušajte da ga pročitate.

Simptom 2.151. CD čitač ne "vidi" drugu sesiju (ili kasnije sesije) zapisanu na diskovima iz CD-RW ure?aja. Prilikom izrade višesesijskih diskova na CD-RW ure?aju pomoću DirectCD softvera može nastati nekoliko problema:

• Izvadite i ponovo vratite disk. Najpre izbacite i potom vratite disk. Time omogućavate ure?aju da ponovo otkrije disk i da još jednom pokuša da pročita njegove sesije. Pokušajte i sa osvežavanjem prikaza. Izaberite ikonicu My Computer u Windows Exploreru i zatim pritisnite taster F5.
• Proverite čitač. Prepisivi diskovi se mogu koristiti samo u CD-RW ure?ajima ili novijim višeformatnim CD čitačima (kompatibilnim sa sistemom datoteka UDF). Nemojte pokušavati da pročitate sadržaj diska u starijem CD čitaču koji ne podržava višeformatni rad - zamenite ga novijim.
• Proverite operativni sistem. Višesesijski kompakt diskovi izra?eni pomoću DirectCD-a ne mogu se koristiti pod DOS-om i Windowsom 3.x. Morate raditi u Windowsu 95/98/ME ili nekom drugom operativnom sistemu koji podržava format UDF.