1

Pravilo prvo: vreme je novac

PC računari su sastavni (ponekad i vitalni) deo današnjeg društva - čak i pripravnici moraju da ovladaju nekim stepenom računarske pismenosti. Posledica toga jeste da zbog svakog pokvarenog računara neko sedi besposlen. On ne može da radi, pa ne može ni da zara?uje; dok se taj računar ne popravi, on čak ne može ni da igra pasijans. Vaš posao je da taj pokvareni PC osposobite za rad što brže, efikasnije i jeftinije, obezbe?ujući istovremeno maksimalnu dobit za svog poslodavca i minimalan trošak za svog klijenta. To nas vodi do drugog pravila.

Pravilo drugo: zamenjujte podsklopove

Danas je skoro nemoguće doći do šema računara i njegovih komponenata. Ukoliko niste serviser u skladištu ili ovlašćenom servisu, verovatno nikada nećete videti šemu ure?aja koje popravljate. Teško je pomiriti se s tom činjenicom (pogotovo elektronskom čistuncu kao što sam ja), ali tako jeste. Zato uvek nastojte da zamenjujete podsklopove (npr. ako se pokvari grafička kartica, zamenite je). Prednost zamene podsklopova je u tome što se ona obavlja brzo i lako, a to su činioci koji znatno doprinose profitabilnosti - i eto nas kod trećeg pravila.

Pravilo treće: negujte odnose s dobavljačima

Fraza "brzo i lako" polazi od pretpostavke da uvek imate dostupan izvor rezervnih delova (grafičkih kartica, kontrolera čvrstih diskova, matičnih ploča itd.). Me?utim, oduprite se iskušenju da svoju radionicu pretvorite u skladište; ništa ne guta dobit tako brzo kao zalihe, stoga skladištite što je manje moguće. Da biste postigli tu osetljivu ravnotežu, negujte dobre odnose sa što više kvalitetnih dobavljača, počevši od onih iz susedstva. Ako se blizu vas nalaze dve-tri prodavnice računara, SMESTA otvorite kod njih kreditne naloge i u svako doba držite pri ruci njihove ažurirane kataloge. Upamtite: za vaš posao nema ničeg opasnijeg od besnog dobavljača - zato budite ljubazni sa svima njima.

Pravilo četvrto: brzina privlači klijente

Klijenti ne žele da čekaju dve nedelje ili mesec dana pre nego što im vratite računar; on im treba odmah. Ako su vaši dobavljači iole dobri, trebalo bi da popravljate računare za manje od jedne sedmice. Brzina popravke je siguran način da pridobijete klijente i da steknete prednost u odnosu na konkurenciju.

Pravilo peto: garantujte za svoj rad

Brzina isporuke ne znači ništa ako popravljeni računar i dalje ne radi dobro. Posle popravke uvek proverite konfiguraciju računara i rad programa, a ponudite i garanciju za obavljenu popravku. Time ne samo da štitite klijenta, nego pokazujete profesionalnost i uverenost u svoj rad (što klijenti pamte). Č;ak i kratke garancije (15 do 30 dana) služe kao period uhodavanja kojim se obezbe?uje da svi programi zasigurno dobro rade.

Pravilo šesto: ograničite svoju odgovornost

Nažalost, živimo u sva?alačkom društvu, u kom i sitne pogreške ili previdi mogu da imaju teške posledice (naročito za male privrednike). Razmislite o pravilu da klijent potpiše radni nalog kad ostavi računar kod vas. Radni nalog bi trebalo da sadrži barem sledeće članove (advokat bi mogao da predloži tačne formulacije, u skladu sa važećim zakonima):

1. Ne odgovarate za podatke na čvrstim diskovima, niti za "oštećene" podatke na njima. Klijent treba da napravi rezervnu kopiju podataka pre nego što ostavi računar u servisu.
2. Proverićete da li postoje računarski virusi u sistemu, ali ne odgovarate za viruse koji su eventualno preneseni na računar tokom popravljanja, niti za one koje niste uspeli da otkrijete.
3. Pokušaćete da zamenite komponente identičnim ako je ikako moguće, ali zadržavate pravo da sklopove ili komponente zamenite sličnima (ili boljim) po dizajnu i mogućnostima.
4. Klijent mora da prihvati da neki programi nakon popravke možda neće raditi kako treba zbog instaliranja drugačijeg hardvera ili novih upravljačkih programa. Klijentova je obaveza da prekonfiguriše ili ponovo instalira takve programe.

Pravilo sedmo: ulažite u svoje obrazovanje

Æivotna činjenica je i to da ljudi ostaju bez posla u borbi preduzeća za profit. Ako radite za druge, obrazovanje je ključ vašeg dugoročnog zaposlenja. Č;ak i ako vas otpuste, veće su šanse da će vas na drugom mestu primiti. Razmislite o polaganju ispita kao što su CST ili A+, ili se obrazujte za rad u nekoj srodnoj disciplini, npr. za ovlašćenog inženjera mreža (engl. certified network engineer, CNE).

Kontrola statičkog naelektrisanja

Moderni PC računari sadrže mnogo složenih integrisanih kola (čipova), koja su veoma osetljiva na elektrostatička pražnjenja (engl. electrostatic discharge, ESD). Nažalost, statičkog naelektrisanja ima posvuda, a ono se neprestano stvara čak i tako bezazlenim postupcima kao što su provlačenje češlja kroz kosu ili navlačenje džempera. Ako se pražnjenje obavi kroz neki čip, on biva uništen. Pri tome nema spoljnih znakova oštećenja: nema dima ni vatre, a veoma retko se oseti lagani udar ili bilo šta slično. Me?utim, šteta je stvarna. Elektrostatičko pražnjenje se kontroliše pomoću kombinacije uzemljenja i zaštitnih materijala, kao i prilago?enjem radnog okruženja. Evo nekoliko saveta za sprečavanje nekontrolisanog elektrostatičkog pražnjenja:

• Koristite antistatičku narukvicu. Prvu liniju kontrole pražnjenja čini uzemljena antistatička narukvica. Stavite je oko zgloba i povežite sa uzemljenim predmetom (npr. radijatorom) ili uzemljenjem u zidnoj utičnici. Ako je dobro uzemljena, ona odvodi sve naelektrisanje s vašeg tela i odeće, pa je rad sa osetljivom elektronikom bezbedniji.
• Koristite antistatička pakovanja. Verovatno ste primetili da se sva osetljiva elektronika isporučuje u plavim ili ružičastim vrećicama, koje služe kao "Faradejevi kavezi". One uništavaju naelektrisanje pre nego što ono dospe do čipova u kesi. Ure?aje uvek držite u antistatičkom pakovanju sve do instaliranja, a potom i sve izva?ene ure?aje odmah stavite u njega.
• Koristite antistatičke podloge. Podloga ima istu funkciju kao narukvica - da odvodi nakupljeno naelektrisanje u zemlju. Na sto prekriven takvom, propisno uzemljenom tkaninom, smete da spustite kartice, čipove ili SIMM memoriju kada ih otpakujete. Antistatičke podloge su uobičajene na radnim stolovima za popravku PC računara, jer se na njih neprekidno odlažu osetljive komponente prilikom montiranja ili va?enja.
• Koristite antistatičke hemikalije. Glavni izvori statičkog naelektrisanja su ekrani monitora, većina sintetičkih podloga i skoro sve plastične kutije. Ako se pravilno i redovno upotrebljavaju, antistatičke hemikalije u velikoj meri sprečavaju štetu koju statički elektricitet izaziva na osetljivoj elektronici prilikom nehotičnog ili blagog dodira.
• Vodite računa o temperaturi i vlažnosti vazduha u radnom prostoru. Statičko naelektrisanje se lako skuplja u hladnim i suvim prostorijama. Radite u zagrejanim prostorijama sa odgovarajućom relativnom vlažnošću. Ako treba, koristite ovlaživač vazduha da biste održavali primerenu vlažnost.

Kontrola napajanja

Računari i njihovi periferijski ure?aji koriste naizmenični napon (AC) kao izvor napajanja. Mada se mnoštvo utikača, utičnica i kablova koji su danas u upotrebi smatraju potpuno bezbednim za krajnjeg korisnika, serviseri često rade u neposrednoj blizini nezaštićenih delova koji su pod opasnim naponom. Verovatnoća strujnog udara u praksi jeste veoma mala, ali struja može da ozledi i ubije ako se s njom neoprezno radi. Da biste sprečili nesreće povezane sa strujom, pridržavajte se sledećih uputstava:

• Računar mora biti razdvojen od električne mreže dok radite unutar kućišta. Tokom nadogradnje ili popravke računar obavezno mora da bude razdvojen od električne mreže (a ne samo isključen).
• Za opasna merenja koristite samo jednu ruku. Ako morate da merite ili "pipate" sondom unutar računara pod naponom (pogotovo u izvoru napajanja), držite jednu ruku iza le?a. Ako drugom rukom i dodirnete neki deo pod naponom, strujno kolo ipak neće moći da se zatvori kroz vaše srce.
• Koristite merne sonde propisne naponske čvrstoće. Ako pokušate da izmerite napon javne električne mreže (maksimalna vrednost napona faze prema nuli oko 310 V) običnim sondama za rad sa elektronikom (čiji je napon najčešće ograničen na +/- 15 V), struja će vas udariti kroz izolaciju same sonde. Neizostavno koristite sonde deklarisane za rad s najvišim naponom koji se može naći u računaru.

Štitnici i oklopi

Moderni PC računari i njihovi periferijski ure?aji često imaju niz metalnih i plastičnih štitnika i oklopa. Oni imaju različite namene, no sve ih treba vratiti na mesto nakon završene popravke.

• Vraćanje EMI oklopa. Računari rade na veoma visokim učestanostima, pa signali koje pri tom nehotično odašilju ponekad mogu da dopru do obližnjih radio i TV prijemnika. U idealnom slučaju, PC bi trebalo da je projektovan tako da spreči elektromagnetne smetnje (engl. electromagnetic interference, EMI), ali i stavljanje metalnih štitnika može biti neophodno radi slabljenja velikih smetnji. Kad god uklonite neko metalno kućište ili štitnik iz računara, obavezno ga vratite na mesto pre nego što popravljen PC isporučite klijentu.
• Vraćanje zaštite od rendgenskih zraka. Monitori koriste veoma visoke napone u katodnoj cevi (CRT), a oni mogu da izazovu rendgensko zračenje kroz prednje staklo ekrana. Olovo koje to staklo sadrži obično je dovoljna zaštita, a veći CRT ekrani često oko vrata katodne cevi imaju i dodatne oklope protiv rendgenskog zračenja (engl. X-rays). Ako iz monitora izvadite te oklope, obavezno ih vratite pre uključenja monitora ili isporuke klijentu.
• Vraćanje svih štitnika i drugih mehaničkih sklopova. Štampači obično imaju mnogo štitnika i poklopaca (i plastičnih i metalnih), radi zaštite osetljivih delova od prašine i slučajnog dodira. Iako se štampač može kratkotrajno upotrebljavati i bez tih štitnika, pre isporuke ure?aja korisniku uvek vratite sve zaštitne sklopove na mesto.

Diskete za podizanje sistema

PC računari mnogo zavise od čvrstih diskova, jer se na njima nalaze sektor za podizanje sistema (engl. boot sector) i sam operativni sistem (OS). Nažalost, čvrsti diskovi su gotovo najosetljiviji ure?aji u računaru. Kada otkaže sektor za podizanje sistema, ceo disk (i sadržaj na njemu) postaje nedostupan, a da bi se otpočelo sa otkrivanjem i otklanjanjem kvara, neki operativni sistem se mora podići. Zato je disketa za podizanje sistema me?u najvrednijim alatkama koje su vam na raspolaganju. Jednostavno rečeno, disketa za podizanje je malo više od diskete koja je formatirana kao sistemska, a na nju su snimljene datoteke i uslužni programi potrebni za inicijalizaciju računara. Pomoću sledećeg postupka možete napraviti disketu za podizanje koja će imati sve neophodne mogućnosti:

NAPOMENA: U opisanom postupku pretpostavljeno je da je disketna jedinica označena slovom A:, glavni čvrsti disk slovom C:, a CD čitač (ako postoji) sa D:. Ako je vaš računar drugačije konfigurisan, ove oznake zamenite odgovarajućim slovnim oznakama vaših ure?aja.

1. Počnite sa DOS-ove komandne linije. Prvo iza?ite iz Windowsa.
2. Formatirajte disketu kao sistemsku. Ako je disketa prazna, upotrebite komandu FORMAT:

C:\DOS\> format a:<Enter>

• Presnimite sistemske datoteke na disketu da biste je osposobili za podizanje sistema. Upotrebite komandu SYS:

C:\DOS\> sys a: <Enter>

• Ako kupujete formatirane diskete, odmah upotrebite komandu SYS.
• Testirajte disketu. Ponovo pokrenite računar i sačekajte da se na ekranu pojavi DOS-ov odzivnik A:, jer to je znak da ste napravili upotrebljivu disketu, ali za kompletnu disketu za podizanje sa svim mogućnostima potrebne su još neke radnje.
• Kopirajte na disketu datoteke koje se automatski izvršavaju tokom podizanja računara. Kopirajte datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT sa čvrstog diska na disketu:

C:\> copy config.sys a: <Enter>

C:\> copy autoexec.bat a: <Enter>

1. Kopirajte datoteke povezane s datotekom CONFIG.SYS. Trebalo bi da kopirate i sve datoteke spomenute u datotekama koje se automatski izvršavaju tokom podizanja računara. Na primer, datoteka CONFIG.SYS obično poziva programe za upravljanje memorijom, upravljačke programe niskog nivoa za režim "utakni i koristi" i za CD čitače, kao u sledećem primeru:

REM najpre upravljanje memorijom

device=c:\windows\himem.sys

device=c:\windows\emm386.exe RAM i=b000-b7ff
i=e000-e7ff i=ee00-efff

dos=high,umb

files=60

buffers=40

REM upravljački program niskog nivoa CD čitača

devicehigh=c:\cdd\wcd.sys /d:wp_cdrom

REM upravljački program niskog nivoa za režim "utakni i koristi"

devicehigh=c:\plugplay\drivers\dos\dwcfgmg.syd

• Da je to vaša datoteka CONFIG.SYS, na disketu biste kopirali datoteke HIMEM.SYS, EMM386.EXE, WCD.SYS i DWCFGMG.SYS. Možda se vaš sistem donekle razlikuje od ovog.
• Kopirajte datoteke povezane s datotekom AUTOEXEC.BAT. Kao i u slučaju datoteke CONFIG.SYS, trebalo bi da kopirate sve datoteke koje se pominju u datoteci AUTOEXEC.BAT. U njoj se obično zadaju putanje (engl. paths), konfigurišu zvučna kartica i okruženje, učitava DOS-ov program za CD čitač (MSCDEX.EXE) i pokreće upravljački program za miša. Iz sledeće datoteke AUTOEXEC.BAT,

PATH=C:\NETMANAG;C:\WINDOWS;C:\WINDOWS\COMMAND

LH C:\CDD\MSCDEX.EXE /D:WP_CDROM /M:20

SET BLASTER=A220 IXX DX T1

SET SNDSCAPE=C:\SNDSCAPE

LH C:\SNDSCAPE\SSINIT /I

LOADHIGH C:\MOUSE.EXE

• trebalo bi da na disketu kopirate datoteke MSCDEX.EXE, SSINIT.EXE i MOUSE.EXE.
• Preusmerite datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Programe koji se automatski izvršavaju tokom podizanja računara pozovite s diskete, umesto sa čvrstog diska. Računar će se podići s diskete kao da čvrsti disk još uvek radi, a biće omogućene i tako neophodne funkcije kao što su zvuk, pristup CD čitaču i rad mišem. Preuredite datoteku CONFIG.SYS s diskete pomoću bilo kojeg editora teksta (kao što je DOS-ov uslužni program EDIT), npr. ovako:

device=a:\windows\himem.sys

device=a:\windows\emm386.exe RAM i=b000-b7ff
i=e000-e7ff i=ee00-efff

dos= high,umb

files=60

buffers=40

devicehigh=a:\cdd\wcd.sys /d:wp_cdrom

devicehigh=a:\plugplay\drivers\dos\dwcfgmg.syd

• Snimite izmenjenu datoteku na disketu (a ne na čvrsti disk) pod imenom CONFIG.SYS. Originalna datoteka biće preimenovana u CONFIG.BAK. Zatim učitajte datoteku AUTOEXEC.BAT u EDIT i izmenite je, na primer ovako:

LH A:\CDD\MSCDEX.EXE /D:WP_CDROM /M:20

SET BLASTER=A220 IXX DX T1

SET SNDSCAPE=A:\SNDSCAPE

LH A:\SSINIT /I

LOADHIGH A:\MOUSE.EXE

• Snimite izmenjenu datoteku na disketu (ne na čvrsti disk) pod imenom AUTOEXEC.BAT. Izvorna datoteka biće preimenovana u AUTOEXEC. BAK. Sada će se računar u potpunosti podići s diskete, umesto sa čvrstog diska.
• Ponovo testirajte disketu. Pokrenite računar i proverite da li disketa može bez greške da podigne ceo PC. Trebalo bi da možete da pristupite CD čitaču ili da reprodukujete zvuk .WAV datoteke pomoću zvučne kartice itd. Ukoliko ipak do?e do greške (ako ne možete da radite s pojedinim ure?ajima), verovatno ste zaboravili da izmenite neki red u datotekama AUTOEXEC.BAT ili CONFIG.SYS. Ponovo pokrenite EDIT i proverite obe datoteke. Zatim nanovo testirajte disketu sa izmenjenim datotekama i taj postupak ponavljajte dok god ne budete u stanju da bez greške podignete PC do odzivnika A:. U tom trenutku ste skoro završili s pripremom diskete za podizanje sistema.
• Dodajte još neke DOS-ove uslužne programe. Iako sada možete da podignete sistem s diskete, još uvek su vam potrebne alatke za rešavanje problema sa čvrstim diskom. Verovatno još uvek ima mnogo slobodnog prostora na disketi, pa pre?ite u direktorijum DOS i kopirajte na disketu sledeće uslužne programe: CHKDSK.*, SCANDISK.*, FDISK.*, FORMAT.*, MEM.*, SYS.*, EDIT.*, MSAV.* i DEFRAG.*. Naravno, ako ste na čvrstom disku koristili programe za komprimovanje (npr. DoubleSpace ili Stacker), i njih treba da kopirate na disketu.
• Odložite disketu za podizanje sistema na sigurno mesto. Jasno označite disketu i odložite je uz ostale diskete.

Problemi s disketama za podizanje sistema

Diskete za podizanje sistema su zgodne alatke za sve koji se bave otkrivanjem i otklanjanjem kvarova, ali morate biti svesni da one imaju tri velika nedostatka:

• Brzo zastarevaju. Svaki put kad izmenite svoj sistem (npr. zamenite CD čitač ili miša), menjaju se i datoteke koje se automatski izvršavaju tokom podizanja računara, pa ćete morati da ažurirate disketu za podizanje da biste odrazili te promene. I korisnici i serviseri prečesto zaboravljaju da to urade, pa se disketa za podizanje pokaže beskorisnom upravo onda kada konačno zatreba.
• Previše "zavise od specifičnosti pojedinog računara". Razmena disketa za podizanje bila je uobičajena u prvim danima PC računara, jer je tada bilo malo (ili nimalo) upravljačkih programa i onih koji su stalno u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR), o kojima je trebalo voditi računa. Pošto su se računari razvijali, svaki CD čitač, miš, zvučna kartica itd. sada zahteva namenski upravljački program. PC računari se danas me?usobno mnogo razlikuju, pa disketa za podizanje osposobljena za jedan PC ne mora nužno da radi na drugom.
• Idealni su raznosači virusa. Ako ipak isprobavate svoju disketu za podizanje sistema na različitim računarima, preduzmite dodatne mere da biste sprečili usputno širenje virusa. Zaštitite disketu od upisivanja da biste onemogućili da se na nju naseli neki virus s drugih računara i redovno je proveravajte kako biste bili sigurni da na njoj nema virusa.

Virusi i popravka računara

Malo je doga?aja u istoriji PC računara izazvalo toliko brige i uzbune kao pojava računarskih virusa. Mada virusi po pravilu fizički ne oštećuju hardver, oni ipak mogu nepopravljivo da oštete vitalne podatke, onemoguće rad računara (ili cele mreže) i da se prenesu na druge računare putem mreže, mrežnih usluga ili razmenom disketa. Iako se obično misli da do zaraze virusima retko dolazi, dobar PC serviser će uvek zaštititi sebe i svog klijenta proverom sistema pre i posle popravke, korišćenjem dijagnostičke diskete. Pažljivom izolacijom virusa moguće ih je otkriti na korisnikovom računaru pre bilo kakvog hardverskog zahvata na njemu. Taktika izolacije virusa obezbe?uje da dijagnostičke diskete pri tom ne budu zaražene i sprečava širenje virusa na druge računare (za šta biste po zakonu bili odgovorni). Ovaj odeljak prvog dela knjige ukratko opisuje postupak izolacije virusa na PC računarima.

Bilo je mnogo pokušaja da se definiše računarski virus i većina tih definicija jeste tehnički dobra. Za namenu ove knjige biće dovoljno da virusom smatramo svaki računarski kôd (program ili deo programa) koji se sam kopira na druge diskove i računare kad god je to moguće, a na računarima nepozvan izvršava jednu (često destruktivnu) funkciju ili više njih. Pošto virusi obično nastoje da ne budu otkriveni, oni se često kriju kao sistemske datoteke, skrivene datoteke ili one koje se mogu samo čitati. Time se sprečava, me?utim, samo njihovo slučajno otkrivanje. Složeniji virusi menjaju kôd sektora za podizanje na čvrstom disku ili disketi, ili se prikače uz druge izvršne datoteke. Prilikom svakog pokretanja zaraženog programa virus ima priliku da upropasti računar. Neki virusi se naseljavaju u tabelu particija. Većina virusa se može otkriti preko tipičnih programskih sekvenci. Mnogi antivirusni programi ih upravo tako pronalaze - pretražujući memoriju i disk u potrazi za takvim "potpisima" virusa. Me?utim, i virusi se sve bolje skrivaju, neki od njih izbegavaju otkrivanje ugra?enom tehnikom šifrovanja. Šifrovanjem se potpis virusa menja svaki put kad se virus kopira na novog nosioca. Ako je virus dobro napravljen, veoma teško se otkriva.

Kao što je biološki virus neželjen (i ponekad smrtonosan) organizam u telu, tako i virusni kôd u softveru može izazvati sporo i mučno umiranje podataka vašeg klijenta. U praksi malo virusa odmah izazove pad sistema (izuzetak je npr. poznati virus Mikelan?elo). Većina virusa prilikom svakog svog aktiviranja izaziva neznatne promene i tako stvara dugotrajne probleme. Ovakvo sporo otkrivanje postojanja pruža virusu šansu da se mnogo puta kopira i da inficira rezervne kopije podataka i diskete, koje čestim razmenama dobijaju priliku da zaraze druge računare.

NAPOMENA : Č;esto pravljenje rezervnih kopija pruža efikasnu zaštitu od računarskih virusa, pošto one omogućavaju da restaurirate datoteke koje je virus oštetio. Č;ak i u slučaju da je rezervna kopija zaražena, inficirane datoteke se posle restauracije najčešće mogu očistiti od virusa.

Simptomi koju ukazuju na postojanje virusa u računaru. Virusi su naročito opasni zato što ste retko svesni njihovog postojanja dok ne bude prekasno, kad je šteta već napravljena. Nekoliko pojava može, me?utim, ukazati na postojanje virusa u računaru. Još jednom naglašavam da je redovna izrada rezervnih kopija jedno od najboljih sredstava za zaštitu od virusa (i ostalih otkaza čvrstih diskova). Nijedan simptom sam za sebe ne garantuje prisustvo virusa (pošto ima i drugih mogućih uzroka njihovog pojavljivanja), ali kada se ti simptomi pojave, isplati se pokrenuti antivirusni program i proveriti računar da biste bili sigurni. Naredni simptomi obično prate delovanje virusa:

• Na čvrstom disku je nestalo slobodnog prostora bez očiglednog razloga. Neki virusi se razmnožavaju tako što prikače svoje kopije uz izvršne (.EXE i .COM) datoteke, često i u više primeraka. Tako se povećava veličina zaraženih datoteka (ponekad mnogo) i troši prostor na disku. Ako se to previdi, datoteke mogu toliko narasti da ponestane prostora na disku. Me?utim, prostor na disku mogu da progutaju i mnogi programi za CAD, kao i grafički i multimedijski programi poput sistema za prijem videa. Morate voditi računa o tome kakve programe čuvate na disku.
• Uočili ste da su se razni .EXE i .COM programi povećali bez ikakvog razloga. To je klasičan pokazatelj virusa na delu. U praksi, malo korisnika redovno prati veličinu datoteka, ali datumi mogu da ukažu na nevolju. Na primer, ako je većina datoteka u direktorijumu datirana pre šest meseci kada je paket instaliran, a glavna .EXE datoteka ima jučerašnji datum, vreme je da se pokrene antivirusni program.
• Uočili ste veliku aktivnost čvrstog diska, i to potpuno neočekivanu. Nije neobično što signalna lampica (LED) diska pokazuje njegovu aktivnost kada se programi učitavaju i izvršavaju. U sistemima koji mnogo koriste disk, poput Windowsa 98 ili NT, normalna je velika aktivnost diska prilikom operacija razmene prostora na disku za memoriju (tzv. datoteka za razmenu, engl. swap file), dakle u vezi s prividnom ili virtuelnom memorijom. Me?utim, nije opravdana njegova velika aktivnost kada se na računaru ništa ne radi, pa ni mala, ali redovna aktivnost u istim okolnostima. Ako disk radi bez očiglednog razloga, pogotovo pod operativnim sistemom MS-DOS, pokrenite antivirusni program.
• Brzina sistema se primetno smanjila. Ovaj simptom je obično povezan s nedostatkom prostora na disku i lako može biti posledica prepunjenog i fragmentiranog diska, kakvi se često sreću u sistemima koji izvršavaju CAD i multimedijske aplikacije. Prvo pokrenite antivirusni program. Ako ne otkrijete viruse, potrudite se da uklonite s diska sve nepotrebne datoteke i potom defragmentirajte ceo disk.
• Neke datoteke su bez vidljivog razloga nestale ili su oštećene, ili se mnogim datotekama vrlo teško pristupa. Pod uobičajenim okolnostima ne bi trebalo da dolazi do gubljenja ili oštećivanja datoteka na čvrstom disku. Disk bi trebalo da radi dobro, mada se (izuzetno retko) dešava da nastane poneki loš sektor na njemu. Naseljavanje virusa na disk može da dovede do oštećenja datoteka, pošto oni prekidaju tok podataka na disk i sa njega. Do takvih grešaka može dolaziti redovno, ali isto tako i samo izuzetno. Možda ćete ugledati poruku poput "Error in .EXE file" (greška u datoteci .EXE). Redovno prijavljivanje grešaka može čak da izgleda kao otkaz diska. Pre pokretanja dijagnostičkog programa koji testira hardversku ispravnost diska (kao što je ScanDisk) pokušajte antivirusnim programom. Na pouzdanost čvrstog diska mnogo utiče i loš izvor napajanja.
• Računar se često blokira ili to čini bez razloga. Neispravni programi i datoteke mogu da "zamrznu" sistem, isto kao i problemi s memorijom ili matičnom pločom. Mada virusi retko otkrivaju svoju prisutnost na ovaj način, ipak je moguće da su oni uzrok te pojave (npr. zato što su oštetili ključne datoteke).
• Dolazi do neobjašnjivih problema sa sistemskom memorijom ili s dodelom memorije. Memorija se može pokvariti iz nekoliko razloga, ali je uobičajeno da virusi borave u memoriji, gde nastoje da zaraze druge datoteke. Ponekad to ima za posledicu nedostatak memorije za ostale aplikacije. Možda ćete ugledati poruke kao što je "Program too big to fit in memory" (Program ne može da stane u memoriju jer je prevelik). Ako imate problema s količinom slobodne memorije ili s njenom dodelom, pokrenite antivirusni program koji temeljno proverava memoriju. Ako ne prona?ete viruse, pokrenite dijagnostički program koji ispituje ispravnost memorije.

Antivirusni softver. U trci "dobra" i "zla", obično je "zlo" brže. Zato paketi antivirusnih programa za otkrivanje i uklanjanje virusa pokušavaju da neprestano drže korak s novim virusima i njihovim varijacijama (uz borbu s preko 45.000 virusa koji su do sada otkriveni). To nas vodi do važnog zaključka u vezi sa antivirusnim softverom: on brzo zastareva. Mada prvoklasni paketi antivirusnih šerver programa (i komercijalnih, isto tako) mogu biti prilično obimni, oni se moraju redovno ažurirati. Me?u najpoznatijim antivirusnim proizvodima su Symantecov Norton Anti-Virus (NAV), ruski AVP i VirusScan kompanije Network Associates. Ako koristite MS-DOS 6.0 ili noviji, imate ugra?en Microsoftov Anti-Virus (MSAV).

Drugo ograničenje antivirusnih programa jeste njihova nesposobnost da uspešno uklone sve viruse iz .EXE datoteka. Datoteke s nastavkom .COM jednostavno odslikavaju stanje memorije, ali datoteke .EXE imaju zaglavlja koja virusi lako (i nepopravljivo) mogu da oštete. Uvek pokušajte da uklonite virus. Ništa ne gubite i ako je zaglavlje .EXE datoteke oštećeno, jer tu oštećenu datoteku možete ponovo učitati sa originalnog kompakt diska ili iz rezervne kopije ako zatreba. Upamtite da nema bolje zaštite od virusa i drugih hardverskih kvarova od redovne izrade rezervnih kopija. Bolje je i da restaurirate zaražene datoteke i zatim ih očistite, nego da potpuno odustanete od pravljenja rezervnih kopija.

Diskete sa antivirusnim programima. Da biste proverili postoje li virusi u računaru, trebaće vam disketa za podizanje sistema sa antivirusnim programom. U sledećem postupku objašnjavam kako se pravi niz radnih antivirusnih disketa.

NAPOMENA : U opisanom postupku disketna jedinica je označena sa A:, glavni čvrsti disk sa C:, a CD čitač sa D: (ako postoji). Ako je vaš računar drugačije konfigurisan, umesto ovih oznaka unesite odgovarajuće slovne oznake ure?aja.

1. Počnite sa DOS-ove komandne linije. Pre nastavka trebalo bi da iza?ete iz Windowsa.
2. Proverite da li je sistem zaražen virusima. Pokrenite antivirusni program koji pronalazi glavne tipove virusa, uključujući i one koji ostaju u memoriji. Možete nastaviti tek kada je sistem provereno čist.
3. Formatirajte deset disketa kao sistemske. Ako su one prazne, upotrebite komandu FORMAT:

C:\DOS\> format a: <Enter>

• Potom presnimite sistemske datoteke da biste diskete osposobili za podizanje računara. Upotrebite komandu SYS, npr. ovako:

C:\DOS\> sys a: <Enter>

• Ako kupujete formatirane diskete, odmah upotrebite komandu SYS.
• Testirajte jednu disketu. Ponovo pokrenite računar i sačekajte da se pojavi DOS-ov odzivnik A:, što je pokazatelj da ste napravili upotrebljivu disketu za podizanje (dovoljno je proveriti samo jednu), ali su za kompletnu disketu za podizanje sistema sa svim antivirusnim sposobnostima potrebne još neke radnje.
• Kopirajte antivirusni program na prvu disketu za podizanje sistema. Antivirusni programi obično su samostalne pojedinačne datoteke, poput Nortonovog NAV.EXE, Microsoftovog MSAV.EXE ili šervera FPROT. EXE. Kopirajte potrebnu izvršnu datoteku na disketu.
• Napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja će pokretati antivirusni program. Trebalo bi da se antivirusni program pokreće automatski, pa napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja će to činiti. Na primer, MSAV.EXE možete pokrenuti komandom

a:\msav.exe

• Komandi biste mogli dodati i neke argumente radi poboljšanja rada antivirusnog programa. Datoteku AUTOEXEC.BAT snimite na disketu.
• Ponovo testirajte disketu. Ponovo pokrenite računar uz ubačenu antivirusnu disketu. Trebalo bi da se sistem podigne "čist", bez upravljačkih i TSR programa (jer mogu zbuniti antivirusni program), a potom bi trebalo da se učita i antivirusni program. Zavisno od antivirusnog programa i njegovih opcija koje ste izabrali, on će automatski izvršiti kompletnu proveru ili ćete sami morati da pokrenete testiranje iz njegovog menija.
• Kopirajte pripremljenu disketu na ostale radne diskete. Upotrebite DOS-ovu komandu DISKCOPY da biste kopirali disketu sa antivirusnim programom na ostalih devet disketa koje ste pripremili. Moraćete nekoliko puta da umećete i vadite izvornu i odredišnu (novu) disketu. Po završetku kopiranja na novu disketu, DISKCOPY će vas pitati želite li da ponovite postupak.
• Pažljivo ispišite nazive na diskete. Upravo ste napravili niz radnih antivirusnih disketa. Zaštitite ih od upisivanja i čuvajte zajedno, kao komplet.

NAPOMENA : U koraku 8 trebalo je da napravite deset kopija antivirusnog softvera. Mada ove diskete koristite samo vi, i to samo po jednu od njih, višestruko kopiranje možda krši odredbe licence tog antivirusnog softvera. Pre nego što nastavite da radite, proverite da li licenca vašeg antivirusnog softvera dopušta izradu više kopija.

Korišćenje antivirusnih radnih disketa. Kad god neki računar do?e na popravku, prvo podignite sistem nekom od antivirusnih disketa i proverite ima li na njemu virusa. Tek nakon toga pokušajte sa običnom disketom za podizanje ili s nekom dijagnostičkom disketom. Pošto se sistem lepo podigne sa antivirusnom disketom i nikakvi virusi ne budu prona?eni, možete je odložiti i ponovo podići računar dijagnostičkom disketom ili običnom disketom za podizanje sistema, prema potrebi. Preporučljivo je da se prisustvo virusa proveri na svakom računaru i nakon završene popravke.

Problemi sa antivirusnim alatkama. Izloženi postupak bi trebalo da štiti i vas i vašeg klijenta od napada virusa, ali i tu postoji jedan problem:

• Antivirusni programi brzo zastarevaju. Virusi se šire pomoću moćnih novih programskih jezika i širokih puteva distribucije kao što je Internet. Antivirusne radne diskete treba redovno da ažurirate najnovijim verzijama tih programa. Serviseri često kupe neki antivirusni program i koriste ga godinama. Taj softver može da otkrije viruse za koje je bio napravljen, ali očigledno ne može ništa da uradi s novim virusima, nastalim posle njegovog objavljivanja. Posledica toga je da zastareli antivirusni program proglašava čistim i zaraženi računar.

Sistem se uopšte ne pokreće

Simptom 1.1. Ne pali se lampica napajanja i ne čuje se (nijedan) ventilator. Računar verovatno ne dobija dobro napajanje. Zato preduzmite sledeće korake:

• Proverite naizmenični napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utičnici odgovarajući napon.
• Proverite kabl za napajanje. Možda je labavo umetnut ili je ispao iz računara.
• Proverite osigurače napajanja. Možda je pregoreo glavni osigurač u izvoru napajanja. Zamenite sve pregorele osigurače odgovarajućim.

NAPOMENA : Ako zamenite glavni osigurač, a on ponovo pregori, možda je teži kvar u izvoru napajanja. U tom slučaju pokušajte sa zamenom izvora napajanja.

Simptom 1.2. Ne pali se lampica napajanja, ali se čuje ventilator. Računar verovatno dobija naizmenični napon neke visine, ali izvor ne daje dovoljno energije za matičnu ploču, diskove i ostale komponente sistema. Učinite sledeće:

• Proverite naizmenični napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utičnici odgovarajući napon. Prenizak napon mreže (što se dešava tokom velikih opterećenja) može da izazove loš rad izvora napajanja u računaru.
• Proverite kablove za napajanje komponenata. Proverite da li su kablovi napajanja čvrsto i ispravno spojeni s matičnom pločom i diskovima.
• Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajući naponi za svaku boju žice koja izlazi iz izvora, dok su rasporedi priključaka matičnih ploča AT, odnosno ATX prikazani u tabelama 1.2 i 1.3. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopšte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja.
• Proverite signal "naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da li je signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod 1,0 V, on će sprečiti procesor da radi, jer će ga stalno resetovati. Pošto taj signal potiče iz izvora napajanja, zamenite izvor.

TABELA 1.1 Spisak izlaza izvora napajanja

Boja žice	Napon ili naziv
Crna	Uzemljenje
Plava	-12 V (jednosmerno)
Sme?a	+3,3 V senzor (izvori ATX i NLX)
Siva	Naponi ispravni (treba da je +5 V u izvorima ATX i NLX)
Zelena	Izvor napajanja uključen ("softverska kontrola napajanja" u izvorima ATX i NLX)
Narandžasta	+3,3 V (izvori ATX i NLX)
Narandžasta	Naponi ispravni (treba da je +5 V u izvorima AT)
Ljubičasta	+5 V rezerva (izvori ATX i NLX)
Crvena	+5 V
Bela	-5 V
Æuta	+12 V

TABELA 1.2 Raspored priključaka napajanja matičnih ploča AT

Kontakt	Konektor 8	Boja	Kontakt	Konektor 9	Boja
1	Naponi ispravni	Narandžasta	1	Masa	Crna
2	+5 V (ili NS)	Crvena	2	Masa	Crna
3	+12 V	Æuta	3	-5 V	Bela
4	-12 V	Plava	4	+5 V	Crvena
5	Masa	Crna	5	+5 V	Crvena
6	Masa	Crna	6	+5 V	Crvena

TABELA 1.3 Raspored priključaka napajanja matičnih ploča ATX

Kontakt 1	-	+3,3 V	Kontakt 11	-	+3,3 V
Kontakt 2	-	+3,3 V	Kontakt 12	-	-12 V
Kontakt 3	-	Masa	Kontakt 13	-	Masa
Kontakt 4	-	+5 V	Kontakt 14	-	Izvor uključen ("softverska kontrola napajanja")
Kontakt 5	-	Masa	Kontakt 15	-	Masa
Kontakt 6	-	+5 V	Kontakt 16	-	Masa
Kontakt 7	-	Masa	Kontakt 17	-	Masa
Kontakt 8	-	Naponi ispravni	Kontakt 18	-	-5 V
Kontakt 9	-	+5 V (rezerva)	Kontakt 19	-	+5 V
Kontakt 10	-	+12 V	Kontakt 20	-	+5 V

Simptom 1.3. Lampica napajanja svetli, ali se ne primećuje da računar radi. Mnogi problemi mogu da izazovu ovakvo ponašanje, ali bi sistematskim pristupom trebalo da brzo izolujete kvar:

• Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajući naponi za svaku boju žice koja izlazi iz izvora. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopšte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja.
• Proverite signal "naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da li je signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod 1,0 V, on će sprečiti procesor da radi, jer će ga stalno resetovati. Pošto taj signal potiče iz izvora napajanja, zamenite izvor.
• Proverite procesor. Proverite da li je procesor hladan, da li je sklop ventilatora i hladnjaka ispravno montiran na njega, da li je sam procesor ispravno umetnut i da li su njegove nožice do kraja ušle u podnožje.
• Proverite podnožje, odnosno utičnicu procesora. Ako je procesor smešten u ZIF podnožje, proverite da li je poluga podnožja spuštena i da li je u zaključanom položaju. Ako je procesor smešten u utičnicu ("slot 1" ili "slot A"), proverite da li je mehanizam koji ga drži u utičnici dobro legao.
• Proverite matematički koprocesor. Ako postoji zaseban matematički koprocesor na matičnoj ploči (u sistemima i286 i i386), proverite da li je on ispravno umetnut i da li su njegove nožice do kraja ušle u podnožje.
• Proverite kartice za proširenja. Proverite da li su sve kartice za proširenja ispravno umetnute. Svaka kartica koja ne leži ravno u svojoj utičnici, kao i ona koja nije dobro pričvršćena, može kratko da spoji signale magistrale i tako spreči računar da se podigne.
• Proverite da li je matična ploča kratko spojena sa masom. Pregledajte sve metalne držače na kojima leži matična ploča; ni zavrtnji s gornje strane ploče, niti držači s donje ne bi trebalo da dodiruju (štampane) metalne tragove na ploči. Ako niste sigurni, oslobodite matičnu ploču, oslonite je na, primera radi, kartonsku kutiju i onda pokušajte da pokrenete sistem. Ako pokretanje uspe, izolujte matičnu ploču od svakog metalnog držača podloškama od neprovodnog materijala (tankog kartona). Ako se sistem i dalje ne pokreće (a svi naponi izvora napajanja su ispravni), zamenite matičnu ploču.

Sistem se pokreće, ali se ne inicijalizuje

Simptom 1.4. Lampica napajanja svetli, ali se pri pokretanju čuju dva zvučna signala ili više njih. Nema ni slike na monitoru. Najčešće je problem u grafičkoj kartici ili u matičnoj ploči. Preduzmite sledeće korake:

• Proverite grafičku karticu. Problemi s grafikom lako mogu da zaustave postupak inicijalizacije. Isključite računar i razdvojite ga od električne mreže. Zatim proverite da li je grafička kartica do kraja gurnuta u svoju utičnicu.
• Utvrdite značenje zvučnih signala. Neotklonjiva greška je otkrivena tokom samotestiranja po uključenju (POST), pre nego što je video sistem mogao biti inicijalizovan. Proizvo?ači BIOS-a ukazuju na otkrivene greške zvučnim signalima različitog broja i trajanja. Grešku ćete pronaći tako što ćete pročitati ime proizvo?ača na BIOS-ovom čipu (na matičnoj ploči) i zatim pronaći tu zvučnu sekvencu u odgovarajućem odeljku petog dela ove knjige. U većini slučajeva, uzrok je kvar jedne od sledećih komponenata: procesora, memorije, matične ploče, grafičkog kontrolera ili kontrolera diska.

Simptom 1.5. Lampica napajanja svetli, ali se prilikom pokretanja sistem ruši. Možda ima slike na ekranu, ali na njoj nema teksta. Program samotestiranja po uključenju (POST) je otkrio neku grešku i zato ne može da nastavi inicijalizaciju.

Prvi zahvat je da se lokalizuje otkrivena greška. Proizvo?ači BIOS-a označavaju završetak svake faze POST-a upisivanjem odgovarajućeg heksadecimalnog koda na memorijsku adresu 80h. Isključite računar i razdvojite ga od električne mreže, pa u njega umetnite POST karticu na kojoj ćete moći da čitate kodove završenih faza. Pokrenite računar i očitajte poslednji kôd upisan pre prekida inicijalizacije; verovatno je to mesto greške. Značenje tog koda utvrdićete preko imena proizvo?ača BIOS-a (obično se prikazuje na ekranu na početku podizanja sistema); zatim prona?ite odgovarajući odeljak u petom delu ove knjige, u kojem su prikazana značenja svih kodova grešaka tog proizvo?ača. Bez POST kartice biće vam veoma teško da shvatite u čemu je problem.

Simptom 1.6. Dobijate poruku da je problem u (CMOS) podešavanju. Sistemski parametri upisani u CMOS memoriju ne odgovaraju hardverskoj konfiguraciji utvr?enoj za vreme POST-a.

Da biste pronašli rešenje, pokušajte (redom) sledeće:

• Pokrenite podešavanje CMOS-a. Većina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ćete morati da podignete računar sa diskete. Ako je nemate, možda ćete naći podesnu rutinu na adresi oak.oakland.edu ili ftp.uu.net:/systems/msdos/simtel/at.
• Proverite parametre CMOS-a. Pregledajte svaku stavku CMOS-a, naročito parametre diskova i instalirane memorije; gde god uočite neslaganje sa aktuelnom hardverskom konfiguracijom, upišite parametre stvarnog stanja u CMOS. Na kraju snimite promenjeni sadržaj u CMOS i pokrenite sistem. Ako program za podešavanje CMOS-a dozvoljava postavljanje podrazumevanih vrednosti BIOS-a (engl. defaults), pokušajte s tim.

TABELA 1.4 Kombinacija tastera za ulazak u program za podešavanje BIOS-a najvećih
proizvo?ača

AMI BIOS	Taster <Del> tokom POST-a
Award BIOS	<Ctrl>+<Alt>+<Esc>
DTK BIOS	Taster <Esc> tokom POST-a
IBM PS/2 BIOS	<Ctrl>+<Alt>+<Ins> posle <Ctrl>+<Alt>+<Del>
Phoenix BIOS	<Ctrl>+<Alt>+<Esc> ili <Ctrl>+<Alt>+<S>

• Proverite bateriju CMOS-a. Proverite da li CMOS memorija čuva svoj sadržaj kad je računar isključen. Isključite računar, sačekajte nekoliko minuta i ponovo ga uključite. Ako ponovo dobijete poruku o lošim parametrima CMOS-a, a u njemu nisu sačuvane vrednosti koje ste upisali, zamenite bateriju za napajanje CMOS-a.

Simptom 1.7. Lampica diska ne svetli, a sistem ne može da prona?e disk za podizanje. Problem je obično u napajanju diska, lošem prenosu njegovih signala ili konfiguraciji sistema, a sledeći koraci bi trebalo da pomognu u otkrivanju kvara:

• Proverite kabl za napajanje diska. Najčešći uzrok problema s diskovima je loše napajanje. Proverite da li je utičnica s četiri kontakta ispravno i do kraja utaknuta u odgovarajući priključak diska.
• Proverite napone izvora napajanja. Voltmetrom izmerite nivoe napona +5 i +12 volti (naročito +12 V) na utičnici s četiri kontakta. U tabeli 1.5 prikazane su potrebne visine napona na svakom kontaktu. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopšte nema, zamenite izvor napajanja.
• Proverite signalni kabl diska. Prona?ite široki pljosnati kabl na zadnjem kraju diska i proverite da li je ispravno i do kraja umetnut u priključke na disku i na kontroleru (na matičnoj ploči). Proverite da na njemu nema ogrebotina ili prekida, jer oni mogu biti uzrok problema. Pokušajte s drugim signalnim kablom.

TABELA 1.5 Naponi iglica na konektoru napajanja sa četiri kontakta

Iglica	Napon
1	+12 volta
2	Masa za +12 V1
3	Masa za +5 V*
4	+5 volta

• Pokrenite podešavanje CMOS-a. Većina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ćete morati da podignete računar sa diskete. Ako je nemate, možda ćete naći podesnu rutinu na adresi oak.oakland.edu ili ftp.uu.net:/systems/msdos/simtel/at.
• Proverite parametre CMOS-a. U CMOS-u pregledajte parametre diskova i proverite da li oni odgovaraju instaliranom disku za podizanje; ako uočite neslaganje, upišite parametre stvarnog stanja u CMOS, snimite promenjeni sadržaj i pokrenite sistem. Možda bi trebalo pustiti BIOS da sam prepozna i/ili konfiguriše čvrsti disk ili diskove.
• Proverite kontroler diska. Proverite da li je kartica kontrolera ispravno montirana i do kraja gurnuta u svoju utičnicu i da li su svi kratkospojnici na njoj dobro namešteni.
• Pokušajte da podignete računar sa diskete. Ako se računar uspešno podigne sa diskete, problem je ograničen na sistem čvrstog diska. Pokušajte da pre?ete na disk C:. Ako se on odazove (i vi možete da pristupite podacima na njemu), možda je problem u sektoru za podizanje. Probajte da ga popravite softverskim paketom poput PC Toolsa ili Norton Utilitiesa. Ako ne možete da pristupite čvrstom disku, upotrebite dijagnostički program za proveru diska i njegovog kontrolera.
• Proverite da li na sektoru za podizanje ima virusa. Virus u sektoru diska za podizanje sistema može onemogućiti podizanje. Ako niste proveravali ima li virusa, upotrebite radne diskete sa antivirusnim programom i usredsredite se na probleme sektora za podizanje.
• Zamenite disk. Ako još niste otkrili problem, zamenite sumnjivi disk nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ćete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk.
• Zamenite kontroler diska. Ako ništa drugo nije pomoglo, pokušajte s novom karticom kontrolera.

Simptom 1.8. Lampica diska se ne gasi, a sistem ne može da prona?e disk za podizanje. Ovo se obično dešava kada je signalni kabl naopako priključen na jednom kraju, po pravilu posle zamene diska ili nadogradnje kontrolera. Da biste popravili grešku, pokušajte sledeće:

• Proverite signalni kabl diska. Proverite da li je ispravno okrenut na oba kraja.
• Zamenite disk. Ako ne možete da odredite šta je uzrok problema, pokušajte sa zamenom sumnjivog diska nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ćete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk.
• Zamenite kontroler diska. Ako ništa drugo nije uspelo, pokušajte s novom karticom kontrolera.

Simptom 1.9. Sistem normalno radi, ali nema slike. U gotovo svim slučajevima sistem radi, ali grafički sistem nije dobro instaliran, odnosno ne radi dobro. Sledeće provere mogu pomoći da otklonite problem:

• Proverite napajanje monitora. Proverite da li je monitor priključen i uključen. Ovakvi previdi su češći nego što mislite.
• Proverite monitor. Proverite da li monitor radi (na proverenom i pouzdanom sistemu). Ako ne radi, zamenite ga.
• Proverite kabl monitora. Propratite kabl monitora do njegovog priključka na grafičkoj kartici i proverite da li je dobro pričvršćen.
• Proverite grafičku karticu. Možda je otkazala grafička kartica. Priključite na nju pouzdan monitor. Ako problem i dalje postoji, zamenite grafičku karticu.