U ovom delu

Poglavlje 1: Čega sve tu ima

Poglavlje 2: Rad sa objektima

Poglavlje 3: Korišćenje alatke Shape

Poglavlje 4: Dodavanje teksta dokumentima

Poglavlje 5: Menjanje objekata

U ovom poglavlju
Početak rada u Drawu
Istraživanje prozora za crtanje
Korišćenje kontrolnih elemenata u Drawu
Pronalaženje pomoći
Crtanje linija, figura i krivih
Korišćenje alatki za crtanje geometrijskih figura
Biranje i prikazivanje objekata
Korišćenje ekranske palete boja

Verujte mi na reč kada kažem da program Draw poseduje ogromnu moć. Pri tom imam na umu sirovu snagu jednog pantera ili onu vrstu snage koju srećemo kod najbržih sportskih automobila. Uprkos svojoj veličini, ovaj program je lepo i dobro organizovan i dovoljno prilagodljiv tako da pomoću njega možete da napravite skoro sve što ste zamislili. Štaviše, ogromnim mogućnostima koje pruža možete da upravljate tako da funkcionišu po vašoj želji. Ali, da biste mogućnosti Drawa potčinili svojim potrebama, morate najpre da steknete osnovno znanje o principima rada u Drawu.

Najbolje je da za početak bacite pogled na prozor za crtanje i razne elemente upravljanja, kao što su usidrene palete, okviri za dijalog, palete sa alatkama i meniji. Ove mogućnosti upravljanja su ključne alatke koje Draw napajaju snagom. A kako će one raditi, odredićete sami prilikom stvaranja dokumenata u prozoru za crtanje.

Kada završite obilazak, možete da počnete da radite sa osnovnim alatkama za crtanje programa Draw. Te alatke omogućavaju vam da nacrtate skoro svaki oblik koji zamislite. Svaka alatka ima specifična svojstva koja određuju njeno ponašanje u prozoru za crtanje. Možete da zadate svojstva svake alatke koju koristite.

Kada prvi put pokrenete Draw, pojaviće se prozor za crtanje sa ekranom dobrodošlice (slika 1-1). Prozor za crtanje će biti vaša glavna baza pošto će se u njemu pojavljivati rezultati skoro svega onog što u Drawu preduzmete. Ako ste početnik u ovom programu, delovi interfejsa verovatno će vas najpre zbunjivati; a ako ste se u njemu ranije već oprobali, u prozoru za crtanje primetićete nekoliko novih elemenata. Ipak, bez obzira na to koliko ste iskusni, nemojte žuriti da se sa prozorom za crtanje odmah detaljno upoznajete. Na taj način ćete više uživati, a i vaš rad će biti produktivniji.

Ekran dobrodošlice omogućava da brzo izaberete datoteke sa kojima želite da radite, kao i da lako otpočnete rad na novom crtežu. Draw pretpostavlja da će vam ekran dobrodošlice poslužiti za brz početak, ali ovaj ekran možete i da isključite ako ne želite da ga Draw ubuduće prikazuje. Da biste isključili ekran dobrodošlice, u njegovom donjem levom uglu pritisnite polje pored kojeg piše Show this Welcome Screen at startup (Prilikom pokretanja programa prikazivati ovaj ekran dobrodošlice). Ako se kasnije odlučite da ga ipak koristite, izaberite Tools >> Options da bi se prikazao okvir za dijalog Options i u njemu raširite kategoriju Workspace tako što ćete pritisnuti znak plus (+), a zatim pritisnite opciju General. Potom pritisnite strelicu nadole pored koje stoji On CorelDRAW! Start-up nalazi se pri dnu okvira za dijalog i iz padajuće liste izaberite opciju Welcome Screen (slika 1-2). Pritisnite OK da biste izmenu doveli do kraja i vratili se na prozor za crtanje. Ekran dobrodošlice omogućava da izaberete:

1. New Graphic, čime se počinje rad na novom crtežu,
2. Open Last Edited, čime se otvara dokument koji ste poslednji put uređivali. Kada pokazivač miša pomerite preko ove ikone, u donjem levom uglu ekrana dobrodošlice pojaviće se ime dokumenta sa kojim ste poslednji put radili,
3. Open Graphic, čime se otvara postojeći crtež,
4. Template, čime se omogućava izbor šablona koji će se koristiti kao osnova za crtanje,
5. CorelTUTOR, čime se pokreće aplikacija CorelTUTOR, ona vas vodi kroz niz vežbi pomoću kojih ćete naučiti kako da koristite Draw,
6. What's New?, čime se detaljno predstavljaju nove mogućnosti koje se mogu naći u Drawu.

Jedna od odlika Drawa je ta što za većinu zadataka nudi više načina izvršavanja. Kada prvi put pokrećete Draw, rad na novom dokumentu možete da počnete tako što ćete na ekranu dobrodošlice izabrati opciju New Drawing. (Ako je ekran dobrodošlice isključen, Draw će po polaznom podešavanju otvoriti nov dokument.)

Ako ste ranije već radili u Drawu a želite da otvorite nov crtež, izaberite File >> New. Prilikom otvaranja novog crteža, na ekranu će se pojaviti prazna strana (slika 1-3). Nova strana imaće istu veličinu i atribute kao što su oni koje ste u okviru za dijalog Options snimili kao vlastite parametre radnog prostora.

Više podataka o definisanju posebnog radnog prostora naći ćete u poglavljima 6 i 14.

Postojeći crtež možete otvoriti bilo kada tokom rada u Drawu, kao i u ekranu dobrodošlice kada tek počinjete sa radom u Drawu. Time što počinjete rad na novom crtežu ne zatvarate nijedan dokument koji ste ranije otvorili. Ako je dokument koji želite da otvorite urađen u nekoj od prethodnih verzija Drawa, kao što je Draw 6 ili Draw 7, crtež će se na odgovarajući način konvertovati kada ga budete otvorili.

Kad u okviru za dijalog Open izaberete dokument, Draw će prikazati podatke o izvornoj verziji u kojoj je dokument napravljen. Podaci o kompresiji dokumenta i ime poslednjeg korisnika koji je menjao dokument takođe se prikazuju ispod broja verzije ako datoteka potiče iz verzije 8 ili kasnije verzije.

Da biste otvorili postojeći crtež:

• Pritisnite ikonu Open Graphic da bi se prikazao okvir za dijalog Open Drawing (pogledajte sliku 1-4). Ako ste već radili u Drawu, znate da možete da izaberete i File >> Open da bi se ovaj okvir za dijalog pokazao.

Ctrl+O prikazuje okvir za dijalog Open Drawing.

• Pritisnite strelicu okrenutu nadole pored padajuće liste Look in i izaberite direktorijum u kome ste crtež snimili. Lista datoteka pojaviće se pri tom u prozoru za datoteke.
• Izaberite crtež tako što ćete u listi pritisnuti ime datoteke u kojoj se on nalazi. Da biste crtež prikazali u smanjenoj veličini, uključite opciju Preview tako što ćete pritisnuti polje za potvrđivanje.
• Pritisnite dugme Open da biste sliku prikazali u prozoru za crtanje.

Datoteke takođe možete da otvarate tako što ćete dva puta pritisnuti ime datoteke u odgovarajućem direktorijumu Windows Explorera ili My Computera. Osim toga, da biste otvarali postojeće dokumente, datoteke možete da prevlačite i prebacujete iz direktorijuma Scrapbook i Media. (Više informacija o korišćenju direktorijuma Media naći ćete u poglavlju 6.)

Draw omogućuje otvaranje većeg broja crteža. Ova mogućnost je korisna kada želite da premestite ili kopirate objekte iz jednog crteža u drugi. Dodatne dokumente ćete otvarati kao što je prikazano u prethodnim odeljcima, ali treba da budete pažljivi. Otvaranje većeg broja dokumenata može da izgleda kao kad neko pokuša da teret od 10 kilograma ponese u vreći u koju staje najviše 5 kilograma. Broj crteža koje možete da otvorite u isto vreme zavisi od količine memorije kojom računar raspolaže: ukoliko je ona ograničena, izvođenje zadatka će biti otežano ako ste otvorili veći broj dokumenata, a može da se desi i da prouzrokujete grešku usled nedovoljne količine memorije.

Kao većina velikih programa, i Draw za efikasno funkcionisanje zahteva znatne resurse računara. O tome treba da vodite računa kada otvarate veći broj dokumenata, naročito ako oni sadrže složene slike i efekte koji zahtevaju mnogo memorije.

Draw pamti četiri poslednja dokumenta koja ste uređivali i daje ih u listi smeštenoj iznad komande Exit u meniju File. Kada na nizu crteža treba da radite u više navrata, pomoću ove mogućnosti možete brzo da izaberete crtež sa kojim želite da radite. Ako na raspolaganju imate ograničenu memoriju, ne bi bilo loše da jedan dokument zatvorite pre nego što otvorite neki drugi dokument i počnete da radite u njemu.

Da biste dokument zatvorili, izaberite File >> Close. Ako zatvarate crtež koji nije skoro sniman, Draw će vas pitati da li želite da zadržite promene kao što su dopune crteža ili promene svojstava koje tek treba da se zapamte. Imate tri mogućnosti:

1. Yes   Snima najnovije izmene.
2. No   Ne pamti izmene i zatvara crtež.
3. Cancel   Označava da ste se predomislili i da želite da nastavite da radite na crtežu.

Sve otvorene dokumente možete brzo da zatvorite ako odaberete File >> Close All.

Ukoliko pokušate da zatvorite crtež kome nije dodeljeno ime, Draw će vas upitati da li želite da ga sačuvate pod novim imenom. Ukoliko odgovorite Yes, pojaviće se okvir za dijalog u kome ćete moći da unesete ime. Draw će sačuvati sadržaj pod imenom koje ste zadali. Program će sačuvati i sve parametre koje ste podesili, a zatim će se zatvoriti.

Da biste snimili datoteku, koristite Ctrl+S.

Da biste u Drawu snimali datoteke:

• Izaberite File >> Save (ili Save As) i direktorijum u koji želite da snimite dokument (slika 1-5).
• U polje File name unesite ime datoteke za dokument.
• Izaberite sve opcije koje želite da koristite.

U poglavlju 6 potražite više detalja o opcijama snimanja.

• Pritisnite polje Save.

Kada prvi put snimite crtež koji ste prethodno menjali u nekoj od drugih verzija Drawa, program će vas obavestiti da će vaš crtež ovog puta biti snimljen u novoj verziji. Ako ne želite da crtež snimite u formatu programa Draw, pritisnite dugme Cancel kako biste obustavili operaciju. Da biste ponovo snimili datoteku u drugoj verziji, možete da koristite komandu Save As (opisanu u narednom odeljku).

Kada radite na velikoj datoteci i želite da isprobate nekoliko efekata ili da napravite model "šta ako...", bolje je da radite sa kopijom datoteke nego s originalnom slikom. Komanda Save As omogućava da radite s kopijom, ili da sačuvate različitu verziju datoteke tako što ćete svoj rad sačuvati pod različitim imenom. Snimanje Drawovog dokumenta u drugoj verziji važno je kada treba da razmenjujete dokumente sa korisnicima koji imaju prethodnu verziju Drawa. Komanda Save As je korisna i za snimanje odabranih objekata na crtežu u zasebnoj datoteci kada želite da ih priključite drugoj slici.

Da biste upotrebili komandu Save As:

• Odaberite File >> Save As da biste prikazali okvir za dijalog Save Drawing.
• Odaberite lokaciju za dokument i unesite ime datoteke. Ukoliko dokument samo menjate i želite da zadržite original, ili želite da snimite datoteku na drugoj lokaciji, možete da napravite kopiju datoteke tako što ćete je snimiti pod različitim imenom na neki drugi disk ili direktorijum.
• Ukoliko želite da snimite samo objekte koje ste odabrali na slici, potvrdite polje Selected Only.
• Unesite sve ključne reči i napomene koje želite da dodate.
• Pritisnite strelicu nadole ako želite da odaberete drugu verziju, i odaberite minijaturni prikaz datoteke.

Kada izaberete da se u datoteci snimi i minijaturni prikaz crteža, napraviće se zaglavlje koje postaje deo dokumenta. Kvalitet minijaturnog prikaza se poboljšava s povećanjem veličine minijaturne slike, iako se i ukupna veličina datoteke povećava za vrednost koju odaberete.

• Pritisnite Save da biste završili operaciju. Ukoliko se predomislite, uvek možete da pritisnete Cancel i da izađete iz okvira za dijalog Save Drawing.

Ako crtež koji ste menjali snimite u formatu neke prethodne verzije Drawa, može se desiti da izgubite one izmene koje su vezane za mogućnosti svojstvene samo verziji Draw 9.

Da biste snimili sve dokumente koji su otvoreni u Drawu, odaberite File >> Save All. Ukoliko crtež prethodno nije bio sniman, pojaviće se okvir za dijalog Save Drawing koji omogućava unošenje lokacije i imena datoteke.

Kada odaberete Save All, Draw automatski pretpostavlja da želite da koristite postojeća imena dokumenata. Često se dešava da se slučajno presnime datoteke koje su trebale da se snime pod različitim imenom. Ukoliko napravite datoteke s verzijama koje se malo razlikuju, za njihovo snimanje uvek koristite komandu Save As, a ne Save All, da biste sprečili presnimavanje datoteke.

Kad je reč o izlasku iz Drawa, verovatno će vam najteže od svega biti da se uopšte odlučite da napustite program. Kada crtam, obično potpuno izgubim osećaj za vreme, pa mi posle bude jako teško da se odvojim od slike koju stvaram. Sa druge strane, ako imate jedan računar kojim se služi više korisnika, možda će, na kraju, i drugi početi da se okupljaju kao ptice grabljivice, zahtevajući podjednako vreme za korišćenje tastature. Kada budete spremni da napustite Draw, izaberite File >> Exit ili pritisnite dugme X u gornjem desnom uglu prozora aplikacije. Ako ste na otvorenim dokumentima napravili neke izmene koje nisu snimljene, Draw vas poziva da ih snimite.

Izgled interfejsa Drawa je varljiv. Kao što sam pomenula u prethodnom odeljku, prozor za crtanje biće vam glavna baza. Sve što budete činili odraziće se na aktivan dokument u prozoru za crtanje. U nekim slučajevima, kao što je primena specijalnih efekata, koraci koje izvodite uticaće na izgled crteža, dok u drugim, kao što je upravljanje objektima i datotekama, oni neće imati vidljiv uticaj na prozor za crtanje. Da biste u Drawu radili efikasno, morate dobro da razumete osnovne elemente prozora za crtanje. Ovaj odeljak nema za cilj da vam pruži njihov detaljan prikaz već samo da vam predoči osnovnu mapu prozora za crtanje. Različite elemente prozora za crtanje detaljnije ćemo razmotriti u kasnijim delovima knjige.

Ako koristite Windows, sigurna sam da ste mnogo puta do sada poželeli da postoji više od jednog Clipboarda koji bi prihvatali sve one informacije koje ste želeli da isečete, kopirate ili prenesete. Radna površina prozora za crtanje u nekim je aspektima slična Clipboardu, s tom razlikom što može da obuhvati više od jedne slike. Radnu površinu možete da koristite kao površinu za odlaganje tako što ćete na nju prevlačiti objekte sa strane za crtanje. Radna površina je zapravo sav beli prostor koji okružuje stranu za crtanje. Objekti koje stavljate na radnu površinu snimaju se zajedno sa datotekom, ali ne mogu da se štampaju. Korišćenje radne površine za odlaganje objekata omogućava da lako isprobavate razne varijante crteža. A ako se radi o dokumentu koji ima više strana, korišćenjem ovog metoda objekte takođe možete da premeštate s jedne na drugu stranu dokumenta.

Ako isključite opciju Show Page Border (Prikazivati ivicu strane) u okviru za dijalog Options, možda ćete imati problema sa razdvajanjem radne površine i prozora za crtanje. (Više detalja o opcijama za podešavanje strane potražite u poglavlju 6.)

Draw je veoma opsežan program čak i kad je reč samo o njegovim menijima. Trinaest menija obuhvataju skoro sve Drawove komande i opcije. U menijima se srodni objekti grupišu prema svojoj funkciji. U ovom odeljku želim da predstavim samo glavnu osobinu svakog menija, a ne da se zaglibim u detaljno istraživanje svakog od njih. Tabela 1-1 daje kratak pregled komandi koje se nalaze u svakom meniju.

Tabela 1-1	Meniji Drawa 9
Meni	Funkcija
Windowsov kontrolni meni	Sve aplikacije koje rade u Windowsu imaju meni za upravljanje koji se nalazi u gornjem levom uglu prozora aplikacije. Korišćenjem ovog menija možete da smanjujete, povećavate, pomerate, minimizirate i zatvarate prozore aplikacije.
Drawov kontrolni meni	Kontrolni meni programa Draw omogućava izvršavanje istih zadataka kao i kontrolni meni Windowsa, s tim da je u njemu moguće i brzo prelaziti između otvorenih dokumenata. Da biste pristupili ovom meniju, pritisnite ikonu koja se nalazi levo od menija File.
Meni File	U Drawu će vam vrlo često zatrebati meni File. Kao što je prevrtanje papira nezaobilazan deo svakog crtanja, tako je i upravljanje dokumentima neizbežno svaki put kada radite u Drawu. Ovaj meni sadrži komande koje su potrebne da bi se izvršavali brojni zadaci vezani za datoteke. Upravljanje dokumentima nalazi se u središtu svake aplikacije. Draw obezbeđuje alatke koje su potrebne za lako i brzo izvršavanje ovih zadataka.
Meni Edit	Postupanje sa pojedinačnim objektima i akcije koje preduzimate u Drawu određuju izgled vaših crteža. Meni Edit sadrži osnovne komande koje vam trebaju da biste upravljali objektima, kao što su OLE i funkcije za smeštanje i preuzimanje podataka sa Clipboarda. Osim toga, meni Edit omogućava da se na crtežu izabrani objekti dupliraju i kloniraju. U ovom meniju nalaze se i Undo (za opozivanje komande) i Redo (za ponavljanje komande).
Meni View	Meni View nudi mogućnost upravljanja izgledom prikaza i rasporeda pomoćnih linija u prozoru za crtanje. Korišćenjem menija View možete da izaberete vrstu prikaza, kao i pokretne palete i ostala pomagala za crtanje koja želite da budu prikazana u prozoru za crtanje.
Meni Layout	U okruženju dokumenta na kojem se radi, organizacija dokumenta može da bude odlučujuća za njegovo uspešno stvaranje. Meni Layout pomaže da se ovom organizacijom upravlja tako što obezbeđuje komande i opcije pomoću kojih možete da raspoređujete objekte. Korišćenjem menija Layout možete da dodajete i brišete strane, kao i da se krećete kroz dokumente koji imaju veći broj strana.
Meni Arrange	Meni Arrange sadrži komande i opcije za osnovne postupke sa objektima. Koristeći ovaj meni možete da pristupate komandama koje će vam pomoći da menjate oblik objekata, kao i njihov položaj, redosled i odnos sa ostalim objektima na crtežu.
Meni Effects	Meni Effects sadrži komande pomoću kojih se na objekte u dokumentu primenjuju posebni efekti. Koristeći ovaj meni možete da kopirate posebne efekte s jednog objekta na drugi, kao i da efekte uklanjate sa objekata. Neki efekti mogu da se kombinuju s drugim efektima i da se postignu fantastični rezultati.
Meni Bitmaps	Meni Bitmaps sadrži komande za uređivanje bitmapiranih slika i primenjivanje efekata na njih. Takođe, objekte iz Drawa ovde možete začas da pretvorite u bit mape.
Meni Text	Meni Text obezbeđuje pristup okvirima za dijalog i komandama za upravljanje tekstom u dokumentu. Pomoću ovog menija možete tekst da formatirate, da ga postavite na određenu putanju, da pristupite alatkama za pisanje, kao i da dobijete informacije o tekstu u dokumentu.
Meni Tools	Meni Tools obezbeđuje pristup okvirima za dijalog koji omogućuju konfigurisanje Drawa. On vam omogućava da prema svojim potrebama prilagođavate većinu mogućnosti Drawa, stvarate popune i strelice po posebnim zahtevima, da pristupate mogućnostima zbirke isečaka u Drawu, primenjujete gotove modele i dodajete skript datoteke koje izvršavaju zadatke po vašoj želji.
Meni Window	Meni Window omogućava upravljanje prikazom u slučaju da ste u Drawu otvorili veći broj dokumenata. Crteže možete naizmenično da prikazujete, a možete da izaberete i neki drugi način za njihovo prikazivanje.
Meni Help	Meni Help omogućava pristup različitim programima za pružanje pomoći. Organizovan u uobičajenom stilu Windowsa, ovaj meni omogućuje pristup funkcijama za pretraživanje kako bi korisnik pronašao informacije koje su mu potrebne. Korisnik odavde takođe može da pristupa programima za pružanje pomoći koji su svojstveni samo Drawu Hints ili CorelTUTOR.

Naslovna linija

Naslovna linija (engl. title bar) sadrži naslov aktivnog dokumenta (slika 1-6). Kada počinjete nov crtež, na naslovnoj liniji stajaće ime "Graphic1" sve dok crtež ne snimite prvi put. Novo ime datoteke pojaviće se, dakle, tek pošto crtež snimite.

Statusna linija (engl. status bar) sadrži informacije o položaju pokazivača miša (u pikselima) i bilo kog izabranog objekta u dokumentu (slika 1-7). Pregledanjem statusne linije, možete da vidite boju popune i boju konturnih linija, kao i to da li je u tom trenutku izabran jedinstven objekat ili grupa objekata i da li je na izabrani objekat primenjen neki efekat (kao što su, na primer, efekti sočiva).

Dok kursor miša pomerate preko dugmadi, kontrola i komandi menija, statusna linija će prikazivati informacije o funkciji koja je pridružena objektu.

Trake za pomeranje sadržaja (engl. scroll bars) pomažu kretanje po prozoru za crtanje (slika 1-8). Trake za pomeranje sadržaja nalaze se na donjoj i desnoj strani prozora za crtanje. U skladu sa polaznim parametrima, Draw prikazuje ceo crtež u okviru prozora za crtanje. Ukoliko se služite zumiranjem, te je prikazan samo jedan deo crteža, koristite trake za pomeranje sadržaja da biste se po potrebi pomerali na ostale delove crteža.

Da biste koristili trake za pomeranje sadržaja, pritisnite strelice za pomeranje na jednoj od dve strane trake kako biste prikaz pomerili u željenom pravcu. Možete takođe da pritisnete klizač i da ga zatim prevlačite kako biste se kretali u željenom pravcu. Ako se služite klizačima, vucite ih malo-pomalo. Zašto tako? Pa, bolje da vam o tome ja nešto kažem sad, pre nego što otkrijete sami. Ako je strana za crtanje široka 21 i visoka 29.7 cm, to ne znači da toliko iznose i dimenzije prozora za crtanje. Vi, naime, možete da napravite crtež čija i širina i dužina iznose čak 1800 inča. (Pre nego što počnete da se preračunavate, reći ću vam da je ta površina jednaka otprilike polovini fudbalskog igrališta.) Važno je da spomenemo ove dimenzije zato što crtež može potpuno da nestane ako za kretanje po njemu koristite klizače. U stvari, on ne može tek tako da nestane, već samo da se nađe izvan okvira vidljivog prozora za crtanje. Ako se u radu zanesete, te se desi da crtež privremeno izgubite, pritisnite klizač i prevucite ga natrag približno do sredine trake za pomeranje. A ako koristite zumirani prikaz crteža, prikaz možete i da smanjite kako biste ponovo došli do crteža. Za ponovno centriranje crteža možete da odaberete opciju To Page iz menija Zoom na paleti svojstava ili da pritisnete Shift+F4.

Paleta svojstava (engl. property bar) je interaktivna mogućnost Drawa i menja se u zavisnosti od izabranog objekta i alatke. Kako budete menjali alatke i birali objekte, menjaće se i paleta svojstava da bi prikazala vaš izbor. Na primer, ako se izabere alatka Pick, sve komande u paleti svojstava odnosiće se na alatku Pick i na izabrani objekat. Ako se izabere tekstualni objekat, u paleti svojstava javljaju se komande za preoblikovanje i formatiranje.

Paletu svojstava možete da prikazujete, sakrivate, povećavate, smanjujete i pomerate. Zatvaranje palete svojstava, kao i menjanje njene veličine, korisno je ako vam je u prozoru za crtanje potrebno više prostora ili ako paletu svojstava treba da uklonite sa jednog dela crteža.

Paleta svojstava nudi još jedan metod rada sa komandama, kao i njihove primene na izabrane objekte. Na slici 1-9 nalazi se prikaz palete svojstava za dokument u kome nije izabran nijedan objekat. Ovaj prikaz, koji je definisan u skladu sa podrazumevanim vrednostima, sadrži podatke o strukturi date strane dokumenta. Podešavanja pokazuju da je dokument u formatu Letter (8,5 11 inča), da ima portretnu orijentaciju (uspravnu stranu) i inče kao mernu jedinicu. Pomeraj pri gurkanju podešen je na 1/100 inča, a objekti za dupliranje i kloniranje na pomeraj od 0 inča od izvornog objekta. Isključene su sve mogućnosti za privlačenje objekata (engl. snap to). Takođe sam izabrala da se objekti prikazuju u toku pomeranja i da se svi ponašaju kao da su ispunjeni. (Više informacija o paleti svojstava i njene različite prikaze naći ćete u daljem toku knjige.)

Da biste prikazali ili sakrili paletu svojstava:

• Izaberite View >> Toolbars kako biste prikazali stranu Toolbars okvira za dijalog Options (slika 1-10).
• Pritisnite polje za potvrđivanje koje se nalazi pored naziva palete svojstava da biste je prikazali ili sakrili, ako je već prikazana.
• Pritisnite OK da biste se vratili u prozor za crtanje.

Kada paleta svojstava nije usidrena, možete da joj menjate veličinu tako što ćete po potrebi prevući bilo koju od njenih ivica. Da biste odvezali paletu svojstava, pritisnite je i prevucite u sivu oblast prozora za crtanje ili dvaput pritisnite sivu oblast na njoj. Kada se kursor bude našao na samoj ivici palete svojstava, pretvoriće se u strelicu. Tada pritisnite taster i povucite miša da biste po želji prilagodili veličinu palete svojstava. Ako, pak, želite da pomerite ili privežete paletu svojstava, pritisnite naslovnu liniju i zatim paletu svojstava prevucite na novo mesto. Kako se budete približavali levoj ili desnoj strani, vrhu ili dnu prozora za crtanje, linija će se sama primaći ivici i postati deo spoljne ivice prozora za crtanje. Dvaput pritisnite naslovnu liniju palete svojstava da biste je privezali na mesto na kom je poslednji put bila usidrena.

Kada paletu svojstava pomerate ka nekoj ivici da biste je usidrili, ona će menjati oblik. Postaće horizontalna ako je postavite na vrh ili dno prozora aplikacije, a vertikalna ako je postavite na levu ili desnu stranu.

Paleta sa alatkama (engl. Toolbar) sadrži prečice za nekoliko najčešće korišćenih komandi i okvira za dijalog. Slika 1-11 prikazuje paletu sa alatkama definisanu u skladu sa podrazumevanim vrednostima. Pritiskanjem prikazane dugmadi možete da izvršite rutinske zadatke, kao što su otvaranje crteža, snimanje crteža i poništavanje poslednje izvedene operacije. Više informacija o svakoj od ovih komandi naći ćete u preostalom delu ove knjige.

Palete sa alatkama podešene su za rad u rezoluciji monitora od 800  600 ili većoj. Ako radite pri manjoj rezoluciji, kao što je 640  480, neki delovi paleta svojstava biće nedostupni.

Definisanje sopstvenog radnog prostora

Sve Drawove palete sa alatkama mogu da se prikazuju, sakrivaju, pomeraju, povećavaju i smanjuju na isti način kao i palete svojstava. Jedna od ključnih Drawovih osobina je prilagodljivost radnog prostora raznovrsnim potrebama, što omogućuje znatno efikasniji rad. Osim toga, svaku paletu sa alatkama možete da prilagodite svojim potrebama tako da obuhvata alatke koje najčešće koristite. Prilagođavanje paleta sa alatkama omogućava efikasniji rad i štedi vreme, jer alatke koje se najčešće koriste bivaju smeštene na dohvat ruke. U poglavlju 14 date su informacije o prilagođavanju Drawovih paleta sa alatkama i radnog prostora, u skladu sa specijalnim zahtevima.

Kutija sa alatkama

Kutija sa alatkama (engl. toolbox) sadrži alatke pomoću kojih mogu da se stvore maltene sve slike i dokumenti koje možete da zamislite. Slika 1-12 prikazuje podrazumevani izgled kutije sa alatkama. Ostale alatke su sakrivene u podmenijima (engl. flyout menus), da bi paleta sa alatkama bila uredna i da bi se u prozoru za crtanje povećao radni prostor. Alatke su grupisane po funkciji. Alatke koje imaju mali trougao u donjem desnom uglu imaju podmenije koji omogućuju biranje srodnih alatki. Da biste prikazali podmeni, pritisnite alatku sa malim trouglom i nakratko držite taster miša. Pojaviće se pridruženi podmeni koji omogućava izbor bilo koje prikazane srodne alatke.

Ekranska paleta boja (engl. onscreen Palette) omogućuje brzo primenjivanje ujednačenih popuna i boja za konturne linije na objekte u crtežima (slika 1-13). Najpre se prikazuje samo jedan red ove palete, ali je možete proširiti da bi se prikazale i ostale boje, tako što ćete pritisnuti strelicu nagore na desnoj strani palete. Ovo možete postići i time što ćete se pomerati od boje do boje pritiskajući strelice koje se nalaze na levom i desnom kraju prikaza palete. Ako je paleta boja usidrena na nekoj strani ekrana, možete da je proširite tako što ćete pritisnuti strelicu koja pokazuje prema prozoru za crtanje. Da biste pregledali boje, pritiskajte strelice koje se nalaze na krajevima palete.

Ako pritisnete boju na ekranskoj paleti i nakratko držite pritisnut taster miša, pojaviće se pomoćna paleta u kojoj ćete moći da izaberete nijanse boje koju ste odabrali.

Navigator omogućuje kretanje kroz dokumente koji imaju više strana (slika 1-14). Sredina navigatora prikazuje aktivnu stranu i ukupan broj strana u dokumentu. S jedne na drugu stranu možete da idete tako što ćete pritiskati strelice ili jezičak odgovarajuće strane. Ako želite da odete na prvu stranu dokumenta, pritisnite strelicu sa uspravnim graničnikom na levoj strani. Ako želite da odete na poslednju stranu dokumenta, pritisnite strelicu sa uspravnim graničnikom na desnoj strani. Pritiskanjem znaka plus (+) dokumentu možete da dodate novu stranu.

Upravljački elementi vam omogućavaju da izdajete uputstva na osnovu kojih će Draw izvršavati zadatke onako kako ih vi budete zadavali. U upravljačke elemente spadaju: usidrene palete, podmeniji, okviri za dijalog i meniji. Draw ima na desetine upravljačkih elemenata i svaki od njih služi određenoj funkciji. Međutim, svi upravljački elementi koji pripadaju određenom tipu rade na isti način. Na primer, sve usidrene palete rade slično, a to isto važi i za okvire za dijalog, podmenije i ostale menije. Što bolje shvatite kako funkcionišu upravljački elementi, to ćete lakše učiti Draw. Informacije o pojedinim upravljačkim elementima nalaze se na više mesta u knjizi.

Usidrene palete (engl. dockers) dobile su ime po mogućnosti da se prilepe za ivice prozora za crtanje. Kao i obične palete, uključujući i palete sa alatkama, i usidrene palete možete da razdvajate, prilagođavate, povećavate i smanjujete i puštate da plutaju, kao što možete i da ih prevlačite nadomak ivice prozora za crtanje kako bi se u tom položaju usidrile. U skladu s podrazumevanim vrednostima, usidrene palete se pojavljuju vezane za desnu stranu prozora za crtanje, ali možete da ih vežete i za vrh, dno ili levu stranu. Svaka usidrena paleta ima jedinstvene odlike koje omogućuju da upravljate određenim vidom dokumenta. Draw 9 sadrži sledeće usidrene palete:

1. Object Manager (Upravljač objektima),
2. View Manager (Upravljač prikazivanjem),
3. Graphic and Text Styles (Stilovi za slike i tekst),
4. Color Styles (Stilovi boja),
5. Symbols and Special Characters (Simboli i specijalni znaci),
6. Internet Bookmark Manager (Upravljač Internet obeleživačima i hipervezama),
7. HTML Object Conflict (Konflikt među HTML objektima),
8. Script and Preset Manager (Upravljač skript datotekama i gotovim modelima),
9. Object Data Manager (Upravljač podacima o objektima),
10. Object Properties (Svojstva objekata),
11. Link Manager (Upravljač vezama),
12. Scrapbook (Zbirka isečaka),
13. Bitmap Color Mask (Maska boja bit mape),
14. Lens (Sočiva),
15. Natural Media (Prirodni mediji),
16. Transformation (Transformacija),
17. Color (Boja),
18. Color Palette Browser (Čitač palete boja).

Usidrene palete su zamenile mnoge pokretne palete u Drawu. Ovi upravljački elementi vezuju se za strane prozora za crtanje i ostvaruju kompromis između povećane radne površine i pogodnosti držanja komandi nadohvat ruke tako što se proširuju kada su u upotrebi, a sklapaju kada se ne koriste.

Sve usidrene palete su slične po ponašanju i za promenu njihovog položaja i upravljanje njihovim izgledom u prozoru za crtanje koriste se iste metode. Ako otvarate više usidrenih paleta, one će se pojaviti jedna ispod druge (slika 1-15). Tabela 1-2 pokazuje kako se u prozoru za crtanje upravlja usidrenim paletama.

Tabela 1-2	Upravljanje usidrenim paletama
Da biste...	Uradite ovo:
Otvorili usidrenu paletu	Izaberite View >> Dockers a zatim izaberite usidrenu paletu koju želite da koristite. Usidrene palete Symbols, Scripts and Presets i Scrapbook možete takođe da otvorite tako što ćete u standardnoj paleti sa alatkama pritisnuti odgovarajuću dugmad.
Aktivirali usidrenu paletu	Pritisnite jezičak sa imenom usidrene palete koja treba da se vidi u prozoru za crtanje.
Promenili veličinu usidrene palete	Postavite kursor na neku ivicu da bi se pretvorio u strelicu sa dva vrha. Zatim ivicu pritisnite i prevlačite da biste promenili veličinu usidrene palete.
Jednu usidrenu paletu pustili da pluta	Najpre aktivirajte usidrenu paletu koju želite da pokrenete, a zatim jezičak sa imenom pritisnite i prevucite prema prozoru za crtanje.
Pustili da plutaju sve otvorene usidrene palete	Pritisnite naslovnu liniju i prevucite je prema prozoru za crtanje. Takođe možete da dvaput pritisnete naslovnu liniju.
Privezali usidrenu paletu za prozor za crtanje	Pritisnite usidrenu paletu i prevucite je ka jednoj od ivica prozora za crtanje.
Uklonili usidrenu paletu	Pritisnite dvostruku strelicu u gornjem levom uglu usidrene palete.
Proširili usidrenu paletu	Pritisnite dvostruku strelicu u gornjem desnom uglu usidrene palete.
Zatvorili jednu usidrenu paletu	Najpre aktivirajte usidrenu paletu koju želite da zatvorite, a zatim je pustite da pluta u prozoru za crtanje. Pritisnite dugme u gornjem desnom uglu da biste usidrenu paletu zatvorili ili desnim tasterom miša pritisnite jezičak sa imenom usidrene palete koju želite da zatvorite i izaberite opciju Close iz menija koji se pojavi.
Zatvorili sve otvorene usidrene palete	Pritisnite dugme u gornjem desnom uglu usidrene palete.

Rad sa okvirima za dijalog

Okviri za dijalog programa Draw sadrže opcije pomoću kojih zadajete način na koji želite da neka komanda promeni ono što je izabrano u dokumentu. Iako je svaki od mnogobrojnih okvira za dijalog u Drawu jedinstven po zadatku koji obavlja, svi okviri za dijalog funkcionišu na isti način. Tabela 1-3 pokazuje vrste upravljačkih elemenata koji se mogu naći u okvirima za dijalog i načine upotrebe.

Mnogim komandama i opcijama koje su dostupne u okvirima za dijalog može se pristupiti i sa palete svojstava.

Tabela 1-3  Korišćenje okvira za dijalog

Upravljački elementi	Naziv	Upotreba
	Liste	Pomeranjem po listi pronađite željeni objekat a zatim ga pritisnite da biste ga izabrali.
	Padajuće liste	Pritisnite strelicu sa smerom nadole a zatim pritisnite stavku da biste je izabrali.
	Kartice	Parametri su na karticama često grupisani po vrsti. Pritisnite odgovarajuću karticu a zatim izaberite opcije koje želite da koristite.
	Polja za prikaz	Neki okviri za dijalog imaju polja za prikaz koja omogućuju da se rezultati pregledaju pre nego što se pritisne dugme OK.
	Dugmad	Izvršite zadatak ili pristupite drugim okvirima za dijalog koji omogućuju zadavanje dodatnih parametara.
	Dugmad za pomoć	Okviri za dijalog sadrže dugmad za pomoć. Da biste dobili pomoć, pritisnite dugme Help kako bi se prikazalo uputstvo za okvir za dijalog. Pomoć takođe možete da dobijete pritiskanjem tastera F1.
	Dugmad OK	Pritisnite dugme OK da biste primenili parametre koje ste izabrali.
	Dugmad Cancel	Otkažite operaciju i vratite se u prozor za crtanje a da pri tom ne napravite nikakvu izmenu.
	Polja za potvrđivanje	Opcije koje se odnose na ova polja birate pritiskanjem polja. Izabrana opcija imaće u polju oznaku za potvrđivanje.
	Radio dugmad	Opcije vezane za ovu dugmad birate pritiskanjem dugmadi. Izabrana opcija biće obeležena tačkom u dugmetu.
	Polja za unos podataka	U polje treba da unesete podatak.
	Okviri za brojčane vrednosti	Pritiskajte strelice usmerene nagore i nadole da biste izabrali određenu vrednost ili istaknite postojeću vrednost i na njeno mesto unesite novu vrednost. Ako se vrednost koju postavljate ne nalazi u okviru ponuđenog opsega, Draw će uneti najbližu važeću vrednost.

Tabela 1-4   Izbor nivoa zumiranja

Podmeni (engl. flyout menu) je podmeni ili meni koji se naglo otvara iz izabrane oblasti. Na primer, ako taster miša pritisnete i nakratko ga držite iznad alatke Pen, pojaviće se podmeni koji omogućuje da izaberete jednu od srodnih alatki. Čim se meni pojavi, taster miša možete da otpustite a zatim da pomerite kursor po izabranom objektu i na njemu ga pritisnete. Ne morate da prevlačite kursor preko celog označenog objekta kao što biste morali kod programa koji rade na Macu.

Draw ima dva osnovna tipa podmenija:

1. Kutija sa alatkama   Ovaj podmeni omogućuje izbor alatki i opcija iz kutije sa alatkama. Drugi tip podmenija služi za pristup podmenijima. Podmenijima u kutiji sa alatkama pristupa se tako što se pritisne alatka sa malim trouglom u donjem desnom uglu i za trenutak drži taster miša. Čim se prikaže podmeni, iz njega možete da birate alatku ili opciju. Ikona za alatku se menja da bi pokazala šta ste izabrali.
2. Podmeni   Ovoj vrsti pomoćnog menija pristupa se postavljanjem pokazivača miša na malu strelicu koja se nalazi na desnoj strani stavke u meniju. Odmah po otvaranju podmenija, pritisnite željenu stavku. Ako izaberete neko podešavanje, kao što je, na primer, komanda za povlačenje objekata, strelica pored imena stavke u meniju pokazaće da je stavka izabrana.

Podmeni možete da prevučete iz palete sa alatkama ili kutije sa alatkama kojima pripada tako što ćete ga prevući na neko mesto na kom taster miša nema dejstvo. Ovim postupkom podmeni neće biti uklonjen iz palete sa alatkama, već će samo biti prikazan kao posebna paleta. Zatvorite pomoćnu paletu sa alatkama i vratite je u normalan položaj tako što ćete pritisnuti polje za zatvaranje sa oznakom u gornjem desnom uglu palete sa alatkama.

Draw 9 obezbeđuje opsežnu interaktivnu pomoć. Informacijama i odgovorima na pitanja koja postavljate u vezi sa Drawom 9 možete da pristupate izborom jednog od programa za pružanje pomoći u meniju Help. Pomoć možete da dobijete dok obavljate neki zadatak, dok koristite neku mogućnost, za pitanja u vezi sa tehničkom podrškom i razumevanjem termina. Svaki od programa za pružanje pomoći funkcioniše na različit način da bi obezbedio informaciju koju tražite. Da biste dobili pomoć, u meniju Help izaberite tip programa za pružanje pomoći.

Ako u meniju Help izaberete opciju Help Topics (Teme za pružanje pomoći), prikazaće se okvir za dijalog Help Topics: CorelDRAW. Ovaj okvir za dijalog nudi tri metoda dobijanja informacija: Contents, Index i Find. Da biste pristupili jednom od njih, pritisnite jezičak kartice svojstava koja mu je pridružena.

Kombinacijom tastera Ctrl + F1 pristupa se okviru za dijalog Help Topics.

1. Contents   Ova kartica sadrži informacije uređene po temama (slika 1-16). Pritisnite jednu od nacrtanih knjiga da biste prikazali podteme na koje se ona odnosi. Izaberite podtemu i pritisnite taster Open da biste prikazali podatke koji se odnose na nju.
2. Index   Ova kartica omogućava korišćenje pretraživača za pronalaženje teme po želji (slika 1-17). Unesite reč ili deo reči u polje za unos podataka. Dok unosite slova u polje za unos, spisak pojmova koji se nalazi ispod menja se i pomera kako bi pronašao traženu informaciju. Zatim iz spiska izaberite temu i pritisnite dugme Display.
3. Find   Ova kartica je još detaljnija u pretraživanju, tako što omogućuje da izaberete reči koje sužavaju pretraživanje (slika 1-18). Da biste otpočeli pretraživanje, u polje za unos teksta unesite početnu reč, a zatim izaberite i njoj odgovarajuće reči kako biste suzili pretraživanje. Rezultati pretraživanja naći će se na listi u polju Topic u donjem delu kartice. Da biste izabrali temu, pritisnite polje za potvrdu pored naziva teme i zatim pritisnite dugme Display.

Pomoć zavisnu od konteksta za bilo koji upravljački element u Drawu, npr. za usidrenu paletu, možete da dobijete ako desnim tasterom miša pritisnete taj element, a zatim odaberete opciju Help u meniju koji se pojavljuje.

Kada u meniju Help izaberete opciju What\xd5 s This? (Šta je ovo?), pokazivač miša postaće znak pitanja postavljen iznad jedne strelice. What\xd5 s This? je program za pružanje pomoći koji reaguje na izabrani element crteža ili interfejsa. Da biste dobili informaciju, dovoljno je da u aplikaciji ili prozoru za crtanje pritisnete neki element.

Pomoću kombinacije tastera Shift+F1 pristupa se programu za pružanje pomoći What\xd5 s This?

Kada iz menija Help izaberete opciju CorelTUTOR, pokrenuće se vežbe u Drawu koje podsećaju na lekcije (slika 1-19). CorelTUTOR je interaktivan komplet lekcija osmišljen s ciljem da vas upozna sa korišćenjem Drawa. Temu lekcije biraćete pritiskom na jedno od ponuđene dugmadi a posle toga biće dovoljno da pratite sugestije kako biste došli do kraja lekcije.

Ako izaberete opciju Hints (Saveti), pristupićete interaktivnom okviru za dijalog koji omogućuje biranje informacija po temama (slika 1-20). Okvir za dijalog ostaje na vrhu Drawa, što omogućava da, dok radite na dokumentu, postupno koristite uputstva.

Kada u meniju Help izaberete opciju Technical Support (Tehnička podrška), pojaviće se okvir za dijalog koji je sličan okviru za dijalog Help Topics. Kao i u okviru za dijalog Help Topics, i ovde možete da pretražujete informacije koristeći kartice Contents i Find.

Ako imate pristup World Wide Webu a posedujete i Web čitač (engl. Web browser), izaberite adresu www.corel.com i povezaćete se sa prezentacijom korporacije Corel. Prezentacija Corela na mreži sadrži obilje informacija o novim proizvodima, tehničkoj podršci, unapređenim verzijama, često postavljanim pitanjima (engl. frequently asked questions, FAQ), tehnologiji u razvoju i drugim temama.

Potrebne su vam informacije o Drawu, o vašem dokumentu, o vašem sistemu. Ponekad su vam one zaista neophodne. Da, da, svi smo prošli kroz to. Desi se, naime, da mašina negde "udari o kamen" pa vam se čini da je program sporiji od puža. A možda i nije u tome stvar. Možda vi jednostavno izgarate od želje da saznate koliko se različitih objekata nalazi na vašem crtežu. Ako iz menija Help izaberete opciju About CorelDRAW, možete da dobijete sve informacije koje želite, kao i sve one koje su vam neophodne (slika 1-21). Ovaj okvir za dijalog pokazuje vaš serijski i PIN broj, omogućava da ove brojeve menjate, nudi podatke o aktivnom crtežu i omogućuje pristup informacijama o vašem sistemu.

Ako pritisnete dugme System Info, možete da dobijete informacije o vašem računaru, operativnom sistemu, monitoru, štampačima, datotekama .exe i .DLL CorelDRAW-a, kao i o vašim sistemskim .DLL datotekama. Sve ove informacije mogu da budu veoma važne ako se nađete u situaciji da pozovete tehničku podršku. Ove informacije možete da snimite i da ih odštampate kao tekstualne datoteke.

Skulptor koji svoje figure radi u drvetu polazi od komada drveta i uklanja parče po parče drveta koje neće biti deo završenog umetničkog dela. Uklanjanje delića drveta tu i tamo je pipav posao, a slično je i sa geometrijskim oblicima. Iako za crtanje složenijih oblika geometrijski oblici predstavljaju dobre gradivne blokove, njihovo menjanje radi dobijanja nepravilnih oblika iziskuje prilično vremena. Ako oblik koji želite da napravite nije sličan nekom geometrijskom obliku, bolje će biti da željeni oblik nacrtate. Draw obezbeđuje tri alatke za crtanje nepravilnih oblika, krivih i pravih linija: alatke Freehand, B\x8e zier i Natural Pen. Svaka alatka ima jedinstvene osobine koje je čine pogodnom za izvođenje specijalnog zadatka.

Alatka Freehand služi tome što njeno ime kazuje. Koristeći ovu alatku možete slobodnom rukom da crtate prave i krive koje slede trag kojim se kretao pokazivač miša. Zavisno od stabilnosti vaše ruke i, u nekom stepenu, od tipa uređaja za pokazivanje koji koristite, rezultati koje postižete mogu biti u rasponu od finih, mekih krivih oblika do grubih koji iziskuju dodatno uređivanje (slika 1-22). Ako umesto miša koristite digitalnu olovku za crtanje (engl. digitizer), rezultati će verovatno biti bolji, ali da biste dobili glatku krivu i dalje treba da vežbate. Najbolja osobina alatke Freehand jeste upravo to što ona omogućava da crtate prave linije dopuštajući vam da pri tom posmatrate položaj i ugao linije.

Tasterom F5 uključuje se, odnosno isključuje, alatka za linije.

Kada crtate pravu liniju alatkom Freehand, u svakom trenutku možete da vidite položaj i ugao linije. Ova povratna informacija omogućava da linije postavljate preciznije usled čega je potreba za kasnijim menjanjem znatno manja.

Da biste crtali prave linije alatkom Freehand, uradite sledeće:

• Izaberite alatku Freehand iz podmenija Curve ako ova alatka nije aktivna.
• Pritisnite mišem početnu tačku na strani za crtanje i otpustite taster miša.
• Premestite se na ono mesto na koje želite da postavite kraj linije i ponovo pritisnite mišem (slika 1-23).

Alatkom Freehand možete crtati uzastopne linijske segmente jedan za drugim. Središnje tačke iz skupa uzastopnih linijskih segmenata poznate su kao prevojne tačke (engl. points of inflection). Prevojna tačka je svaka tačka na pravoj ili krivoj u kojoj linija menja pravac. Ako pritisnete taster Ctrl prilikom postavljanja tačaka, linija se ograničava na priraštaje ugla koje zadajete u okviru za dijalog Options, na kartici General. Podrazumevana vrednost ugla je 15 stepeni.

Više informacija o podešavanju ograničenja linija u okviru za dijalog Options i o prilagođavanju Drawa potražite u poglavlju 14.

Da biste nacrtali uzastopne pravolinijske segmente, izvedite sledeća tri koraka:

• Izaberite alatku Freehand ako već nije aktivna.
• Pritisnite tasterom miša početnu tačku na strani za crtanje i potom otpustite taster.
• Premestite se na drugo mesto i pritisnite dvaput miša kako biste postavili sledeću tačku. Prilikom pomeranja završne tačke linije pokušajte da pritisnete taster Ctrl. Videćete kako se linija lepi za zadati ugao iz prethodnog segmenta linije (slika 1-24).
• Nastavite da pritiskate taster miša po dva puta kako biste postavili više tačaka sve dok linija ne postane kao ona na slici 1-24. Ako pogrešite i želite da izbrišete jedan ili više segmenata, pritisnite Ctrl+Z ili Alt+Backspace za svaki segment koji želite da izbrišete. Imajte na umu da je broj linijskih segmenata koje možete izbrisati ograničen brojem nivoa Undo koji Draw dopušta posle konfigurisanja. Pritisnite dvaput krajnju tačku ovako uređene linije da biste nastavili da crtate segmente.

Više podataka o konfigurisanju Drawa (naročito o broju nivoa za operaciju Undo) potražite u poglavlju 2.

Krive možete crtati slobodnom rukom pomoću alatke Freehand. Međutim, ove krive su obično grube i neophodno je da ih doterate ako želite glatku krivu.

Krive linije se menjaju alatkom Shape, što ćemo pokazati kasnije, u poglavlju 3.

Da biste nacrtali krivu liniju alatkom Freehand, postupite na sledeći način:

• Pritisnite početnu tačku na strani za crtanje.
• Ne otpuštajući taster miša, povucite pokazivač miša kako biste nacrtali krivu kakvu želite (slika 1-25). Dok crtate krivu slobodnom rukom, pritiskanje tastera Ctrl nema efekta.

Možete povezati prave i krive linije da biste ih, dok crtate neku od njih, povezali u jednu liniju. Mogućnost povezivanja dva različita tipa linija proširuje raznovrsnost oblika koje možete nacrtati.

Da biste nacrtali povezanu krivu ili pravu liniju polazeći od jedne postojeće, učinite sledeće:

• Ako linija sa kojom želite da povežete nov linijski segment nije izabrana, izaberite je alatkom Pick.
• Koristeći alatku Freehand, premestite se na kraj segmenta i pritisnite mišem početak novog segmenta linije. Postupajte po prethodnim uputstvima da biste dodavali pravu, odnosno krivu liniju.

Morate pritisnuti do pet piksela od krajnje tačke, inače se dve krive linije neće spojiti. Prag od pet piksela možete prilagođavati menjanjem svojstava alatke Freehand, kako ćete videti nešto kasnije u ovom poglavlju. Ako želite da crtate niz nepovezanih linija koje su jedna blizu druge, može se desiti da slučajno spojite linije. Da biste to predupredili, pritisnite taster Escape pošto završite prethodnu liniju, a pre nego što počnete da crtate sledeću.

Alatka Freehand se koristi i za vektorizaciju bit mapa. Ako je bit mapa izabrana onda kad izaberete alatku Freehand, Draw će automatski preći na režim precrtavanja (engl. trace). Ne smete izabrati bit mapu ako želite da crtate linije alatkom Freehand.

Draw omogućava da, dok crtate, brišete delove krive linije nacrtane slobodnom rukom. Za razliku od pravolinijskih segmenata koji se brišu korišćenjem tastature, krive linije se brišu interaktivno.

Da biste izbrisali deo krive nacrtane slobodnom rukom, uradite sledeće:

• Dok crtate krivu liniju, pritisnite taster Shift i povucite unazad po krivoj liniji. Važno je da zapamtite da ne treba otpuštati taster miša prilikom crtanja ili brisanja dela krive. Kad se taster miša otpusti, Draw pretpostavlja da ste završili crtanje krive.
• Kad ste završili brisanje dela krive koji ste želeli da uklonite sa crteža, možete nastaviti da crtate krivu otpuštanjem tastera Shift. Pazite da ne otpustite taster miša sve dok kriva ne bude gotova.

Kad vučete unazad duž krive linije kako biste je izbrisali, ne morate baš tačno da sledite putanju krive. Da bi se segment linije brisao, dovoljno je da se krećete blizu originalne putanje.

Zatvoren objekat ima zajedničku početnu i krajnju tačku bez prekida na putanji. Postoje dva načina za pravljenje zatvorenih objekata i oni su opisani u narednim odeljcima.

Da biste nacrtali zatvoren oblik alatkom Freehand:

• Izaberite alatku Freehand iz kutije sa alatkama.
• Nacrtajte krivu ili skup uzastopnih linija na strani za crtanje. Završite crtanje linije u početnoj tački, u onoj tački u kojoj ste počeli da crtate liniju (slika 1-26).

Dok je alatka Freehand aktivna, možete pritisnuti i dugme Auto-Close na paleti svojstava da biste zatvorili bilo koji krivolinijski objekat koji crtate. Kad pritisnete Auto-Close, Draw izračunava najkraće rastojanje između početnog i završnog čvora i dodaje linijski segment radi zatvaranja objekta. Zavisno od tipa povezivanja čvorova, ova aktivnost može iskriviti objekat.

Više informacija o korišćenju funkcije Auto-Close i čvorova naći ćete u poglavlju 3.

Alatka za Bezjeove krive (B\x8e zier Curve) omogućava da veoma precizno pravite glatke krive i prave linije. Krive se prave segment po segment, postavljanjem tačaka i ugla za sledeći linijski segment. Draw izvodi računanja za svaki segment linije kako bi se dobila matematički glatka kriva. Kao i linije crtane slobodnom rukom, Bezjeove krive se opisuju preko svojih prevojnih tačaka. Postavljate novu tačku na svako mesto na kom linija menja pravac. Slika 1-27 pokazuje grubi oblik patke crtane alatkom za Bezjeove krive. Ručice koje se pružaju iz svake tačke omogućavaju da se pravac krive prilagođava.

Alatkom za Bezjeove krive možete crtati i prave linije postavljanjem niza tačaka. Za razliku od alatke za crtanje slobodnom rukom, alatke Freehand, prava linija, koja se dobija alatkom za Bezjeove krive, pojavljuje se odmah pošto postavite svaku sledeću tačku. Kad se koristi zajedno sa lenjirima na ekranu ili sa bilo kojom mogućnošću privlačenja, alatka za Bezjeove krive omogućava da crtate linije sa velikom preciznošću. U vežbi koja sledi, pomoću ove alatke nacrtaćete jednostavan objekat. Za vežbu su vam potrebni lenjiri na ekranu koji mogu da se vide u prozoru za crtanje. Ako lenjiri nisu vidljivi, izaberite View >> Rulers.

Za razliku od alatke Freehand, prave linije dobijene Bezjeovom alatkom ne možete ograničiti na određene uglove. Ako treba da linije postavite pod određenim uglom ili u skladu sa priraštajem parametra ugla, preporučujem vam da za crtanje takvih linija koristite alatku Freehand. Linije koje su dobijene alatkom Freehand i Bezjeovom alatkom možete da kombinujete onako kako biste povezivali prave i krive linije crtane slobodnom rukom. Jednostavno označite liniju kojom želite da nastavite crtanje, a potom promenite alatku za crtanje. Nastavite da crtate od krajnje tačke linije.

Da biste alatkom za Bezjeove krive crtali prave linije, uradite sledeće:

• Izaberite alatku za Bezjeove krive iz podmenija Curve.
• Korišćenjem lenjira kao pomoćne linije, pritisnite mišem početnu tačku u preseku koordinatnih linija na 2 i 6 inča. (Zapamtite da, kad god se govori o koordinatama i presecima, prvo se navodi horizontalna koordinata, odnosno vrednost za x osu, a potom vertikalna koordinata, odnosno vrednost za y osu.) Draw vam pomaže da postavite tačku prikazivanjem tačkastih linija preko lenjira kako bi vam pokazao položaj pokazivača miša.
• Pritisnite mišem drugu tačku sa koordinatama 2 i 4 inča da biste napravili prvi segment linije (slika 1-28).
• Postavite treću tačku sa koordinatama 4 i 4 inča, zatim četvrtu sa koordinatama 4 i 6 inča i, najzad, petu tačku sa koordinatama 3 i 7 inča.
• Još jedanput pritisnite mišem početnu tačku da biste postavili završnu tačku i zatvorili objekat (slika 1-29).

U ovom odeljku je, na slici 1-27, prikazana patka koja je crtana Bezjeovom alatkom. Dobijene krive linije nastale su tako što je pritisnut taster miša a zatim se miš povlačio od svake uzastopne tačke da bi se za svaki sledeći segment linije postavio ugao. U vežbi koja sledi koristi se Bezjeova alatka za crtanje jednostavne krive linije, a na slici 1-30 mogu se pratiti odgovarajući koraci za njeno dobijanje. Uporedite vaše rezultate sa onima koji su ilustrovani na slici.

Da biste pravili Bezjeove krive, postupite na sledeći način:

• Izaberite Bezjeovu alatku iz pomoćnog menija Curve.
• Pritisnite mišem početnu tačku na strani za crtanje, a zatim povucite miša u određenom pravcu. Uočite da se, dok povlačite kursor miša, pojavljuju ručice. Otpustite taster i mišem pritisnite neku drugu tačku, koja se nalazi ispod i desno od prve tačke (slika 1-30, korak 1). Ako tokom prevlačenja pritisnete taster Ctrl, ugao ručica će se po polaznom podešavanju ograničavati na priraštaj od 15 stepeni.

Vrednost ovog parametra u stepenima možete da menjate u okviru za dijalog Options ispod opcije General >> Edit settings (pogledajte poglavlje 2).

• Držeći pritisnut taster, povucite miša da biste ga udaljili od druge tačke, a zatim ga pritisnite kako biste postavili i treću tačku (slika 1-30, korak 2).
• Povlačite miša i pritiskajte njegov taster da biste postavili četvrtu i petu tačku, kao što je prikazano u koracima 3 i 4 na slici 1-30.

Bezjeove krive možete da zatvarate na isti način na koji biste zatvorili bilo koji objekat nacrtan jednom od alatki za krive linije pritisnite početnu tačku linije. Kad se objekat zatvori, na njega možete primenjivati popune.

Crtanje krivih Bezjeovom alatkom može biti i nepredvidljivo. Međutim, i ako pogrešite, nećete morati sve da radite iz početka. Otpustite taster miša i u isto vreme pritisnite tastere Ctrl i Z ili tastere Alt i Backspace da biste izbrisali poslednji segment linije koji ste nacrtali. Ukoliko je potrebno, ponavljajte ovaj postupak da biste izbrisali i više segmenata.

Uočite da je broj segmenata linije koje brišete ograničen brojem nivoa komande Undo koji ste s\x89 mi zadali (pogledajte poglavlje 2).

Podešavanjem svojstava za Bezjeovu alatku i alatku Freehand možete zadati način na koji će se linije ponašati dok ih budete crtali. Da biste podesili parametre za svojstva alatki, izaberite Tools >> Options i raširite kategorije Toolbox (slika 1-31). Iz liste alatki izaberite alatku Freehand i Bezjeovu alatku i za podešavanje koristite sledeća uputstva:

Desnim tasterom miša pritisnite alatku u kutiji sa alatkama, a zatim odaberite Properties da biste prikazali parametre koji su dostupni za tu alatku u okviru za dijalog Options. Takođe, možete dvaput da pritisnete alatku da biste prikazali parametre njenih svojstava.

1. Freehand tracking (praćenje linije nacrtane slobodnom rukom)   Vrednost koju upisujete za parametar Freehand tracking treba da odrazi tip uređaja za pokazivanje (engl. pointing device) koji koristite, kao i čvrstinu vaše ruke. Možete uneti bilo koju vrednost od 1 do 10. Crtanje mišem pomalo liči na crtanje ciglom, jer se teško postiže gladak tok linije. Ako koristite miša i podrazumevanu vrednost ovog parametra (5 piksela), krive će izgledati grubo. Povećavanjem ove vrednosti na maksimalnu vrednost, koja iznosi 10 piksela, dobiće se glatkija kriva. Ako umesto miša koristite digitalnu olovku, možda će vam odgovarati vrednost od 3 do 4 piksela. Nikom ne bih preporučila da koristi vrednost 1, osim ako ne želi krivu sasvim grubog izgleda.
2. Autotrace tracking (praćenje linije nastale automatskim precrtavanjem) Vrednost koju upisujete za parametar Autotrace tracking određuje na kojoj će udaljenosti Bezjeova kriva pratiti ivice bit mape tokom vektorizacije. Podrazumevana vrednost za ovaj parametar iznosi 5 piksela, čime se obezbeđuje srednje praćenje linije. Kriva sa nižom vrednošću podešavanja (u opsegu od 1 do 3 piksela) sa većom preciznošću prati ivice bit mape, dok ih kriva sa višim vrednostima podešavanja (od 8 do 10 piksela) prati slobodnije.
3. Corner threshold (prag ugla)   Podešavanje parametra Corner threshold utiče na odnos između alatke Freehand i precrtavanja bit mape. Podrazumevana vrednost ovog parametra iznosi 5 piksela. Manje vrednosti ovog parametra daju uže uglove sa više vrškova, dok veće vrednosti daju glatkije Bezjeove krive. Ako koristite alatku Freehand i želite da pravite glatkije krive, ne bi bilo loše da razmotrite korišćenje većih vrednosti podešavanja.
4. Straight line threshold (prag prave linije)   Pritiskanjem i povlačenjem alatke Freehand nije lako nacrtati pravu liniju. S druge strane, mada se ovom alatkom lako stvaraju krive linije, ako želite da nacrtate neki oblik sa krivama i polupravim linijama, namučićete se dok napravite liniju koja neće izgledati grubo. Prilagođavanje parametra Straight line threshold pomoći će pri rešavanju ovog problema. Podrazumevana vrednost je 5 piksela. Veće vrednosti daju pravije, a manje krivlje linije.
5. Auto-join (automatsko spajanje)   Krajevi linija ponašaju se kao magneti što vam pomaže da objekte lakše zatvorite. Podešavanjem parametra Auto-join moći ćete da prilagodite rastojanje na koje morate prići početnoj tački oblika da biste spojili njegove krajeve i time ga zatvorili. Podrazumevana vrednost je 5 piksela. Ako je podesite na 10 piksela, krajevi linija će se spojiti kada se budu približili na udaljenost od 10 piksela i manje. Ako ovu vrednost podesite na 1 piksel, početnoj tački oblika morate pri crtanju da priđete veoma blizu kako biste taj objekat zatvorili. Ovaj parametar podesite u skladu sa vašim stilom crtanja.

Da li ste nekada poželeli alatku koja se ponaša kao kaligrafsko pero? Ili ste možda poželeli da na liniju primenite kakav preliv ili vektorsku popunu? Alatka Natural Pen omogućava vam da pravite linijske objekte promenljive ili konstantne debljine. Linije dobijene alatkom Natural Pen smatraju se krivolinijskim objektima i lako se menjaju. To znači da na linije dobijene alatkom Natural Pen možete primenjivati iste efekte i izmene kao i na druge objekte. Pa ipak, efekte alatke Natural Pen ne možete primenjivati na postojeće linije budući da se oni dodaju slikama jedino u toku crtanja.

Alatkom Natural Pen teorijski možete da napravite i liniju debljine 450 inča (oko 1,12 m). Tu debljinu treba pomenuti samo zato da bismo pokazali sveobuhvatnost ove alatke, iako je malo verovatno da ćete ikada imati potrebe za linijom koja bi bila deblja od jednog metra. Alatka Natural Pen omogućava da crtate kaligrafske linije promenljive debljine ili linije koje se menjaju kako se menja pritisak pera. Iz niza gotovih modela takođe možete da izaberete oblike pera kojima se dobijaju linije za specijalne efekte. Alatka Natural Pen podržava promenljive debljine linija, što je veoma korisna mogućnost pri crtanju karikatura i skiciranju (slika 1-32).

Da biste koristili alatku Natural Pen, uradite sledeće:

• Izaberite alatku Natural Pen iz podmenija Curve.
• Pritisnite taster miša a zatim ga povucite tako da na strani za crtanje nacrtate liniju. Nije važno šta ovom prilikom crtate; isprobajte pero samo da biste videli kako ono radi. Kada budete otpustili taster miša, linija će postati krivolinijski objekat koji ćete moći da ispunite i menjate po volji.

Svojstva alatke Natural Pen omogućavaju vam da stvarate efekte koji su prikazani na prethodnoj slici, kao i druge efekte koji se mogu postići perom. Podešavanja svojstava određuju tip i debljinu linije koju crtate. Draw vam nudi dve metode za podešavanje svojstava alatke Natural Pen: možete da koristite ili okvir za dijalog Options ili paletu svojstava. Kako budete duže radili sa alatkom Natural Pen, primetićete, ipak, da je bolje zadavati parametre u paleti svojstava nego ih menjati u okviru za dijalog Options.

Da biste zadali parametre alatke Natural Pen, uradite sledeće:

• Izaberite Tools >> Options kako biste otvorili okvir za dijalog Options.
• Raširite kategorije General i Toolbox tako što ćete pored njihovih imena pritisnuti znak plus (+).
• Izaberite opciju Natural Pen Tool da bi se prikazala strana sa svojstvima alatke (slika 1-33). To možete da postignete i na drugi način ako desnim tasterom miša pritisnete alatku Natural Pen u kutiji sa alatkama i potom iz menija izaberete opciju Properties.
• Iz liste alatki izaberite Natural Pen.
• Vrstu pera izaberite koristeći sledeća uputstva:
• Fixed (fiksna debljina)   Pomoću ove opcije stvara se linijski objekat konstantne debljine. Debljinu možete da zadate u polju Maximum Width.
• Pressure (pritisak pera)   Da biste koristili ovu opciju biće vam potrebna tabla za crtanje sa olovkom osetljiva na pritisak. Kako se pritisak olovke (engl. stylus) povećava, tako se povećava i debljina linije. Možete da zadate maksimalnu debljinu koju želite. Ako koristite miša, podešavanja se zanemaruju, te će linije imati fiksnu debljinu.
• Calligraphy (kaligrafija)   Pomoću ove opcije crta se linija slična onoj koja se koristi u kaligrafskom pismu. Za liniju koju crtate možete da zadate maksimalnu debljinu i ugao koje želite.
• Presets (gotovi modeli)   Draw pruža niz pera različitih oblika, zahvaljujući kojima će vaše slike biti zanimljivije. Reč je o oblicima promenljivih debljina kojima možete da zadajete maksimalnu debljinu po želji. Da biste izabrali oblik pera, iz padajuće liste izaberite jedan od datih oblika.
• Zadajte najveću debljinu i ugao ako su takve vrednosti primenljive za izabrano pero. Ako opcija za ugao nije na raspolaganju, njeno ime će u okviru za dijalog biti sivo.

Da biste korišćenjem alatke Natural Pen ostvarili željene efekte, biće vam potrebna praksa. Broj objekata koje ovom alatkom možete da napravite gotovo da je beskonačan. Kao što je to slučaj sa mnogim alatkama za ispisivanje (engl. pen tools), bićete uspešniji ako umesto miša budete koristili olovku

Svojstva alatke Natural Pen možete zadavati i preko palete svojstava onda kada je ova alatka aktivna. Paleta svojstava će vam omogućiti brzu izmenu debljine i tipa alatke Natural Pen.

Da biste zadali svojstva alatke Natural Pen pomoću palete svojstava, uradite sledeće:

• Iz podmenija Curve izaberite opciju Natural Pen. Paleta svojstava će se promeniti kako bi pokazala koju ste alatku izabrali (slika 1-34).
• Iz palete svojstava izaberite tip pera. Ako birate gotov model pera, oblik pera izaberite iz padajućeg menija Natural Pen presets. Sličica oblika pera će vam pomoći da lako izaberete onaj oblik koji vam je potreban.
• Zadajte najveću debljinu i ugao ukoliko se mogu primeniti.

Objekte koje ste crtali alatkom Natural Pen nazivala sam linijama jer se sama ova alatka koristi kao linijska alatka. Ipak, objekti koji se stvaraju alatkom Natural Pen nisu linije. To su objekti kao i svi nepravilni oblici koje ctrtate i menjaju se na isti način kao i drugi objekti. Na objekte koji nastaju pomoću alatke Natural Pen možete da primenite nekoliko tipova popuna koje se ne mogu primeniti na linije. Ova mogućnost je preko potrebna kada treba da nekom drugom objektu dodajete konturu.

Pre verzije 8, korisnici su mogli da primenjuju različite debljine linija na postojeće objekte i linije pomoću elementa koji se zvao Powerlines. Zbog mnogobrojnih zahteva, ova funkcija je poboljšana i dodata u Draw 9. Sada možete da prevodite konturne linije u objekte koji se mogu menjati i da primenjujete različite efekte na linije. Više informacija o ovome potražite u poglavlju 12.

Svaki objekat na svetu sastavljen je od varijacija manjeg broja osnovnih geometrijskih oblika (slika 1-35). Pravougaonici, elipse i trouglovi osnova su složenijih oblika. Geometrijom ste okruženi počev od gracioznih pravougaonika na Partenonu, elipsi koje se vide na njegovim stubovima, do finih trouglova koji se stapaju u morskoj zvezdi. Kombinovanje osnovnih oblika sa pravim i krivim linijama može vam pomoći da pravite slike nalik onima iz stvarnog života, ili da pri stvaranju povlađujete svom unutrašnjem oku. Draw nudi veliki broj alatki za stvaranje i menjanje oblika i krivih linija. Oblik koji ste napravili možete da ispunite to će ga oživeti.

Sada možete koristiti bilo koju alatku Drawa kao alatku za izbor objekata čime ćete smanjiti potrebu da često birate alatku Pick. Kad je aktivna alatka za crtanje ili alatka za tekst, kursor miša koji se nalazi na nekom objektu menja se da bi vam pokazao da možete koristiti tu alatku kao alatku Pick.

Alatka za crtanje elipse (engl. Ellipse tool) omogućava da pravite elipse, krugove, lukove i kružne isečke. Oko elipsi i krugova su nevidljivi pravougaoni granični okviri koji definišu dimenzije oblika.

Pritisnite taster F7 kako biste uključili, odnosno isključili alatku Ellipse.

Da biste nacrtali elipsu:

• Izaberite alatku Ellipse iz kutije sa alatkama. Kad koristite alatku Ellipse, kursor se menja u krstić sa elipsom na donjem desnom kraju.
• Pritisnite mišem ono mesto na strani na kom ste otpočeli crtanje i prevucite pokazivač miša dijagonalno ga udaljavajući od početne tačke (slika 1-36). Pritisnite taster Ctrl da biste elipsu pretvorili u krug. Držite pritisnut taster Shift dok prevlačite miša da biste elipsu nacrtali iz centra.

Ovi oblici mogu se menjati i alatkom Pick i alatkom Shape kako bi se dobili drugi simetrični oblici (pogledajte poglavlje 3).

Alatka za pravougaone oblike (engl. Rectangle tool) omogućava da crtate pravougaonike i kvadrate. Ova alatka radi na sličan način kao i alatka za elipse. Korišćenjem ove alatke možete crtati kvadrate i pravougaonike sa zaobljenim temenima, tako što ćete zadavati svojstva pravougaonika.

Pritisnite taster F6 da biste uključili, odnosno isključili, alatku Rectangle.

Da biste nacrtali pravougaonik, postupite na sledeći način:

• Izaberite alatku Rectangle iz kutije sa alatkama.
• Na strani za crtanje pritisnite mišem mesto na kojem ćete početi i povucite pokazivač miša dijagonalno u odnosu na polaznu tačku (slika 1-37). Pritisnite taster Shift tokom povlačenja kako biste pravougaonik crtali iz centra. Pritisnite taster Ctrl za vreme povlačenja ako želite da umesto pravougaonika dobijete kvadrat.

Računarski grafički programi značajno su usavršeni tokom poslednjih nekoliko godina. Sve do nedavno, crtanje tačnih poligona u programskim paketima za crtanje bilo je zamorno i predstavljalo je pravi izazov. CAD aplikacije, kao što je AutoCAD, omogućavale su da pravite oblike, ali su iziskivale takav nivo matematičkih umeća koji većina nije mogla da dostigne. Alatka Polygon se pojavila najpre u Drawu 6 uveliko olakšavajući crtanje poligona. Koristeći ovu alatku u Drawu, možete napraviti poligon koji ima i do 500 strana. Slično krugovima, poligoni imaju nevidljivi pravougaoni granični okvir koji definiše dimenzije oblika.

Da biste nacrtali poligon, uradite sledeće:

• Izaberite alatku Polygon iz palete sa alatkama.
• Pritisnite mišem početnu tačku i povlačite ga dijagonalno u odnosu na nju kako biste pravili oblik (slika 1-38). Ako taster Ctrl pritisnete tokom povlačenja miša, poligon će biti jednakostraničan a njegove strane će biti ograničavane da bi bile jednake. Ako pritisnete taster Shift tokom povlačenja miša, poligon će biti nacrtan iz centra.

Korišćenjem alatke Polygon, možete crtati i trouglove i zvezde prilagođavajući svojstva alatke Polygon. Ovom alatkom možete crtati samo oštrougle ili jednakostranične trouglove. Oštrougli trouglovi imaju uglove koji nisu veći od 90 stepeni. Jednakostranični trouglovi imaju strane čije su dužine jednake. Trouglove i zvezde crtate na isti način kao i poligone.

Da biste nacrtali trougao ili zvezdu, uradite sledeće:

• Podesite svojstva alatke Polygon.
• Izaberite alatku Polygon.
• Pritisnite tasterom miša početnu tačku i povlačite dijagonalno u odnosu na nju. Ako za vreme prevlačenja pritisnete taster Ctrl, strane poligona će biti jednake, odnosno poligon će biti jednakostraničan. Ako, pak, tokom prevlačenja budete pritisnuli taster Shift, poligon će se iscrtavati iz centra.

Alatkom Polygon ne možete crtati pravougle ili tupougle trouglove, odnosno trouglove čiji su uglovi jednaki ili veći od 90 stepeni. Da biste ovakve trouglove nacrtali, treba da koristite alatku Pen.

Draw vam pomaže da crtate dve vrste spirala: simetrične i logaritamske (slika 1-39). Za bilo koju vrstu spirale možete da zadate broj revolucija između 1 i 100. Simetrične spirale javljaju se sa linijama na podjednakom rastojanju. Logaritamske spirale zasnivaju se na složenijim matematičkim formulama po kojima ovo rastojanje zavisi od vrednosti širenja koju zadajete preko svojstava alatke Spiral.

Da biste nacrtali spiralu, uradite sledeće:

• Pritisnite mišem alatku Polygon i držite kratko pritisnut taster miša kako biste otvorili podmeni.
• Izaberite alatku Spiral. Ikona alatke u kutiji sa alatkama menja se u ikonu spirale.
• Pritisnite mišem početnu tačku na strani za crtanje i povucite miša dijagonalno u odnosu na nju kako biste nacrtali spiralu. Ako tokom povlačenja pritisnete taster Shift, spirala će se crtati iz centra. Ako, pak, pri povlačenju pritisnete taster Ctrl, spirala će biti koncentričnog oblika (slika 1-40).

Za razliku od drugih geometrijskih objekata, prilikom crtanja spirale imajte na umu da je Draw posmatra kao otvorenu putanju. Možete da promenite boju konturne linije. Ukoliko primenite popunu, ona neće biti vidljiva i može da prouzrokuje probleme pri štampanju.

Da li ste ikad nacrtali mrežu kao pozadinu za grafikon ili sliku? Crtanje, umnožavanje i poravnavanje pravougaonika jesu postupci koji mogu potrajati i biti dosadni. Alatka Graph Paper ove zadatke pretvara u jednostavno pritiskanje i povlačenje mišem, slično crtanju pravougaonika. Možete zadati broj redova i kolona koji želite u mreži, do broja 50. Čak i kada ne crtate grafikone, ne bi trebalo da zaobilazite ovu alatku jer se njena korisnost ne ograničava samo na njih. Možete je koristiti kada želite da pravite kalendare po specijalnim zahtevima, da napravite mrežnu pozadinu za druge slike ili da, njenim postavljanjem na sloj sa pomoćnim linijama, doprinesete tačnom poravnavanju drugih objekata (slika 1-41).

Da biste crtali alatkom Graph Paper, uradite sledeće:

• Izaberite alatku Graph Paper iz kutije sa alatkama.
• Pritisnite početnu tačku i povlačite miša dijagonalno u odnosu na nju kako biste nacrtali mrežu. Držanje tastera Ctrl prilikom povlačenja ograničava horizontalne i vertikalne dimenzije na identične veličine, dajući oblik koji liči na kvadrat (slika 1-42). Pritiskanje tastera Shift tokom povlačenja iscrtava mrežu iz centra.

Vi zadajete kako će se ponašati alatka za crtanje geometrijskih oblika. Promenom njenih parametara možete da crtate lukove, zadajete broj strana poligona ili definišete svojstva svake alatke. Iako svaka alatka ima svojstva koja su za nju specifična, parametrima za svojstva svih alatki pristupa se na isti način. Da biste stigli do parametara za svojstva neke alatke:

• Izaberite Tools >> Options da biste prikazali okvir za dijalog Options.
• Proširite kategoriju General tako što ćete pritisnuti znak plus (+) pored nje, a potom proširite kategoriju Toolbox.
• Izaberite alatku kojoj želite da promenite svojstva da bi se ta svojstva prikazala.

Strani sa svojstvima alatke možete da pristupite i tako što ćete desnim tasterom miša pritisnuti tu alatku, a zatim odabrati stavku Properties iz menija.

Menjajući elipse alatkom Shape možete interaktivno stvarati lukove i kružne isečke dijagrama u prozoru za crtanje. Neki crteži, međutim, zahtevaju tačnost koja interaktivno ipak nije raspoloživa. Draw omogućava da takve objekte tačno nacrtate alatkom Ellipse bez potrebe da ih menjate, time što ćete zadati osobine koje elipsa treba da ima. Svojstva alatki zadaju se pomoću okvira za dijalog Options. Svaka alatka ima svojstva koja su jedinstvena za nju. Možete zadavati početne i krajnje vrednosti uglova za dijagrame i kružne oblike.

Sledećim postupcima zadaćete osobine elipse:

• Iskoristite uputstva s početka ovog odeljka da biste prikazali stranu sa svojstvima Ellipse (slika 1-43).
• Na strani sa svojstvima pritisnite radio dugme pored oblika koji želite.
• Unesite vrednosti za početni i krajnji ugao tako što ćete pritisnuti strelice pored tih vrednosti, ili tako što ćete istaći polje za vrednosti i uneti uglove.
• Pritisnite OK da biste se vratili u prozor za crtanje.

Pošto ste zadali parametre elipse, možete koristiti alatku za elipsu da biste iscrtali njen oblik u prozoru za crtanje. Parametri koje ste zadali u okviru za dijalog Options važe sve dok ih ne izmenite i snimaju se zajedno sa dokumentom.

To možete uraditi i na drugi način tako što ćete postaviti uglove za elipsu na paleti svojstava u prozoru za crtanje. Slika 1-44 pokazuje parametre uglova za elipsu na primeru ugla od 270 stepeni.

Pravougaonike sa zaobljenim temenima možete praviti primenom dveju metoda. U prvoj možete koristiti alatku Shape da biste pravougaonik menjali. Druga metoda omogućava da zaobljena temena zadajete na strani sa svojstvima pravougaonika. Ova metoda je naročito korisna onda kada crtate niz pravougaonika sa istom zaobljenošću temena. Zaobljenost ostaje ista bez obzira na veličinu ili oblik pravougaonika.

Više informacija o korišćenju alatke Shape potražite u poglavlju 3.

Da biste zadali svojstva alatke Rectangle, postupite na sledeći način:

• Dvaput pritisnite alatku Rectangle da biste prikazali stranu sa svojstvima kutije sa alatkama (slika 1-45).
• Povucite klizač da biste podesili zaobljenost.
• Pritisnite OK da biste se vratili u prozor za crtanje.

Zaobljenost temena pravougaonika možete podešavati na još jedan način na paleti svojstava u prozoru za crtanje. Slika 1-46 prikazuje podešavanja za pravougaonik čija zaobljenost temena iznosi 25.

Pošto ste zadali osobine koje ste želeli, možete koristiti alatku Rectangle da biste crtali pravougaonik u prozoru za crtanje. Parametri koje ste zadali u okviru za dijalog Options važe sve dok ih ne izmenite.

Kada nacrtate pravougaonik, Draw 9 vam omogućava da pojedinačno zaobljavate njegova temena za različit iznos. Ikona katanca koja se nalazi pored polja za vrednosti zaobljavanja temena na paleti svojstava određuje da li će se temena zaobljavati pojedinačno ili zajedno. Ukoliko je pritisnuta, sva temena pravougaonika se zaobljavaju za isti iznos. Ako pritisnete ikonu katanca da biste je isključili, možete da zadate da se zaobljava samo jedno ili sva četiri temena za isti ili različit iznos. Ovo je korisno kada želite da zaoblite samo jedno ili dva temena pravougaonika.

Pomoću alatke za crtanje poligona možete da napravite mnogouglove sa različitim brojem strana, npr. šestouglove ili trouglove. Slika 1-47 pokazuje samo nekoliko tipova zvezdi i trouglova koje možete crtati koristeći alatku Polygon. Prema potrebi možete menjati oblik i broj strana u okviru za dijalog Options. Možete da crtate gotovo beskonačno mnogo raznovrsnih oblika.

Da biste zadali osobine poligona, izvedite sledeći niz koraka:

• Prikažite stranu sa svojstvima alatke Polygon (slika 1-48).
• Izaberite alatke Polygon, Star ili Polygon as Star prema sledećim uputstvima:
• Polygon (Poligon)   Omogućava da stvarate višestranične oblike, poput šestougaonika i osmougaonika.
• Star (Zvezda)   Pomaže vam da napravite zvezde sa različitim brojem krakova.
• Polygon as Star (Poligon kao zvezda)   Omogućava da pravite zvezdu i da podešavate oštrinu uglova njenih krakova.
• Ako aktivirate alatku Polygon as Star, treba da podesite oštrinu krakova. Dok budete podešavali parametre poligona, okvir sa prikazom poligona na strani sa svojstvima menjaće se da bi odrazio podešavanja.
• Pritisnite OK kako biste prihvatili podešavanja i vratili se na prozor za crtanje.

Ovo možete postići i na drugi način, birajući alatku Polygon i unoseći parametre na paleti svojstava u prozoru za crtanje. Slika 1-49 pokazuje podešavanja za šestokraku zvezdu sa širinom kraka od 25.

Strana svojstava alatke Spiral u okviru za dijalog Options omogućava da izaberete vrstu spirale: simetričnu ili logaritamsku. Osim toga, možete zadati broj namotaja i razmak između linija. Kombinacijom sa drugim funkcijama i efektima, možete crtežu dodati dubinu i napraviti raznovrsne simbole.

• Prikažite stranu sa svojstvima alatke Spiral (slika 1-50).
• Označite tip spirale Symmetrical ili Logarithmic. Ako ste izabrali Logarithmic, koristite okvir za prikaz da vam pomogne pri zadavanju vrednosti širenja u rasponu od 1 do 100. Što je ova vrednost niža, to će spirala, više ličiti na simetričnu spiralu. Više vrednosti širenja će prouzrokovati da spirala, kada se ide ka njenom centru, izgleda gušća.
• Pritisnite OK da biste prihvatili podešavanja i vratili se na prozor za crtanje.

Napomena namenjena tata-matama za matematiku: ako baš želite da znate, logaritamske spirale slične su običnim logaritamskim krivim linijama po tome što za opisivanje sistema obično koriste logaritamsku funkciju sa osnovom 10. Spirala preseca sve svoje zrake pod istim uglom, a tangenta ovog ugla jednaka je modulu iz logaritamskog sistema koji određena spirala predstavlja. Drugim rečima, većini od nas dovoljan je podatak da Draw ume da izračuna sve što je potrebno za crtanje spirale.

Isto možete postići na drugi način, izborom alatke Spiral i unošenjem vrednosti parametara na paleti svojstava u prozoru za crtanje. Slika 1-51 pokazuje vrednosti parametara za simetričnu spiralu sa deset revolucija.

Zadavanje osobina alatke Graph Paper omogućava da definišete broj horizontalnih i vertikalnih ćelija u mreži. Preko mernih jedinica možete zadati broj horizontalnih i vertikalnih ćelija, ali ne i samu mrežu. Alatka Graph Paper, kao i ostale alatke, podešava se u okviru za dijalog Options.

Da biste zadali osobine milimetarskog papira postupite na sledeći način:

• Prikažite stranu sa svojstvima alatke Graph Paper (slika 1-52).
• Pritiskajte strelicu usmerenu nagore, odnosno nadole ili unesite vrednost do 50 u polje Number of cells wide da biste zadali broj kolona.
• Ponovite postupak i za unos vrednosti u polje Number of cells high da biste zadali broj redova.
• Pritisnite OK kako biste dovršili operaciju i vratili se u prozor za crtanje.

Kad aktivirate alatku Graph Paper, paleta svojstava u prozoru za crtanje ažurira se kako bi pokazala šta se za tu alatku može birati (slika 1-53). Možete pritiskati strelice usmerene nagore, odnosno nadole, ili unositi vrednosti u polja da biste zadali broj horizontalnih ili vertikalnih ćelija.

Draw obezbeđuje alatke za biranje objekata, kretanje kroz dokument i upravljanje režimima prikaza dokumenata. Biranje, odnosno označavanje objekata, osnovni je postupak u većini operacija u programu Draw. Na ono što se označi, a to može biti jedan ili više objekata, grupa ili iz grupe izveden objekat (engl. child object), primenjuju se komande. Alatka Pick koristi se za označavanje objekata, kao i za primenu interaktivnih preoblikovanja na ono što se označi.

Više informacija o interaktivnom preoblikovanju objekata alatkom Pick potražite u poglavlju 3.

Program Draw je porastao do zastrašujućih razmera. Sa svim tim alatkama, menijima, usidrenim paletama i drugim stvarima koje držite na ekranu, ponekad je na crtežu teško videti željeni detalj. Alatka Panning će vam služiti za dalje poboljšavanje mogućnosti rada na nekom nivou zumiranja tako što vam omogućava da se lako krećete po crtežu. Kada crtež napravite u grubim potezima, biće vam korisna mogućnost zumiranja određenih delova crteža kako biste oblik objekata mogli da menjate i poboljšavate. Draw omogućava da birate sa nekog nivoa zumiranja gotovih modela ili da deo crteža interaktivno zumirate alatkom Zoom. View Manager omogućava da menjate vrstu prikaza i da snimate različite prikaze slike ili dokumenta.

Objekte možete birati koristeći jednu od dve metode: pritiskom na objekte mišem ili pomoću okvira za izbor (engl. marquee). Od toga šta birate zavisi koja vam je metoda prihvatljivija i koju ćete odabrati. Pritiskanje miša omogućava da sa lakoćom izaberete pojedinačne objekte koji stoje jedan blizu drugog. Biranje pomoću okvira za izbor je prava stvar ako birate više objekata koji su jedan drugom veoma blizu.

Kad birate objekat, informacije o njemu javljaju se na statusnoj liniji. Ako birate više objekata, statusna linija pokazuje koliko ste ih izabrali.

Da biste objekte izabrali pritiskom mišem, uradite sledeće:

• Izaberite alatku Pick iz kutije sa alatkama.
• Da biste izabrali objekat, pritisnite ga mišem. Objekat se pojavljuje u prozoru za crtanje sa kvadratnim ručicama koje identifikuju granični okvir za njega (slika 1-54).
• Ako želite da izaberete više od jednog objekta, držite pritisnut taster Shift dok istovremeno mišem pritiskate objekte koje želite da izaberete. Veći broj objekata koje ste izabrali pojavljuje se sa ručicama koje identifikuju granični okvir oko tih objekata.

Možete birati samo one objekte koji se javljaju u aktivnom prozoru za crtanje. Ako imate višestranični dokument, ne možete istovremeno da birate objekte sa više stranica.

Pritiskanjem tastera Shift možete da birate objekte koji su udaljeni jedan od drugog, odnosno možete lako da birate više pojedinačnih objekata koji su u prozoru za crtanje jedan blizu drugog. Kada je objekat izabran, na njemu se javlja znak da bi pokazao njegov centar. Ako se izabere više objekata, će se nalaziti u centru te grupe izabranih objekata.

Objekte koji se nalaze ispod vršnog objekta možete da označite tako što ćete pritisnuti taster Alt dok birate. Svaki pritisak na taster miša vodiće vas za jedan sloj niže.

Da biste objekte izabrali pomoću okvira za izbor:

• Izaberite alatku Pick iz kutije sa alatkama.
• Pritisnite taster miša i povucite granični okvir oko objekata koje želite da izaberete. Pošto ste to učinili, pojaviće se tačkasti okvir da bi se pokazala izabrana oblast (slika 1-55).

Prema polaznom podešavanju Draw sve objekte uzima kao da su popunjeni, čak i kada ste zadali da nema popune. Prilikom rada sa okvirom za izbor pazite da početna tačka onoga što ste izabrali ne bude na nekom postojećem objektu; u suprotnom ćete objekat pomeriti umesto da ga izaberete. U okviru za dijalog Options možete izmeniti način na koji Draw radi sa nepopunjenim objektima.

Okvir za izbor omogućuje da izaberete više objekata odjednom. Ako želite da izaberete veliki broj objekata u istoj oblasti crteža, a da nekoliko njih izuzmete, možda će vam biti lakše da najpre uokvirite mišem onaj deo crteža koji sadrži objekte. Potom, kako biste izdvojili objekte koji vam nisu potrebni, možete da ih pritisnete mišem držeći taster Shift.

Označavanje objekata okvirom za izbor prilično je teško kada su objekti blizu. Ako prilikom biranja objekata pomoću okvira za izbor pritisnete taster Alt, biće označeni svi objekti koje ste dotakli tačkastim graničnim okvirom.

Alatke Panning i Zoom su deo podmenija sa alatkama koji se nalazi u kutiji sa alatkama. Ove alatke omogućavaju izdvajanje delova crteža ili njihovo premeštanje iz jedne oblasti crteža u drugu.

• Iz podmenija Zoom izaberite alatku Panning.
• Pritisnite kursor i povlačite ga po prozoru za crtanje da biste pomerali pregled.

Alatka Panning je naročito korisna kada detaljno obrađujete crtež pri povećanim nivoima zumiranja. Ako želite da pomerate pregled u većim koracima, pritisnite jednu od strelica na traci za pomeranje sadržaja da biste pregled pomerali u određenom smeru.

Da biste koristili alatku Zoom, uradite sledeće:

• Iz podmenija Zoom izaberite interaktivnu alatku Zoom.
• Pritisnite stranu za crtanje i zatim povlačite miša da biste uokvirili oblast koju želite da prikažete tako da bude zumirana.

Ako u prozoru za crtanje pritisnete neki objekat, Draw će udvostručiti tekući nivo zumiranja. Tekući nivo zumiranja prikazuje se u paleti sa alatkama blizu vrha ekrana. Kada koristite alatku Zoom da biste interaktivno povećali deo crteža, možete precizno da upravljate onim što vidite u prozoru za crtanje.

Taster F2 uključuje, odnosno isključuje, interaktivnu alatku Zoom. Kombinacija tastera Shift i F2 zumira izabrane objekte tako da zauzmu celu veličinu prozora za crtanje. Taster F3 vraća ekran na prethodni nivo zumiranja. Taster F4 zumira tako da svaki objekat stane na stranu.

Na paleti sa alatkama Zoom možete da izaberete nivo zumiranja, kao i da interaktivno koristite alatku Zoom. Da biste u prozoru za crtanje otvorili paletu sa alatkama Zoom, izaberite View >> Toolbars da biste otvorili okvir za dijalog Toolbar. Pritisnite polje koje se nalazi do alatke Zoom da biste uključili paletu sa alatkama i pritisnite dugme OK kako biste se vratili u prozor za crtanje. Paleta sa alatkama Zoom pojaviće se u prozoru za crtanje. Da biste sakrili paletu sa alatkama Zoom, ponovo je označite u okviru za dijalog Toolbar ili pritisnite polje u gornjem desnom uglu palete sa alatkama Zoom.

Paleta sa alatkama Zoom omogućuje vam da označavate nivo zumiranja koji želite. Pritisnite jednu ikonu da biste označili njoj pridruženi nivo zumiranja. Koristite tabelu 1-4 kao pomoć pri izboru nivoa zumiranja.

Kartica Zoom vam omogućuje da zadate način na koji će se ponašati alatka Zoom i način na koji će zadaci koje izvršava miš uticati na nivo zumiranja na slici. Da biste zadali svojstva zumiranja, izaberite Tools >> Options i raširite kategoriju General. Iz liste izaberite alatku Zoom da biste otvorili karticu Zoom (slika 1-56).

Ako uključite opciju Zoom Relative to 1:1, povećaćete preciznost prikaza. Zahvaljujući tome, osiguraćete da se objekti pojavljuju u proporciji sa stvarnim oblicima i veličinama pri nivou zumiranja 1:1. Da biste u potpunosti iskoristili ovu opciju, trebalo bi da kalibrišete ekranske lenjire kao što je prikazano u sledećem odeljku.

Uprkos povećanoj moći programa Draw, interfejs po mnogo čemu krasi svedeni, "jednostavan" izgled čiji je cilj da se ubrza iscrtavanje ekrana. Podmeni Zoom nije izuzetak. U verzijama koje su prethodile verziji 7, sve opcije za zumiranje bile su prikazivane u podmeniju Zoom. U verziji Draw 9 uobičajeni podmeni za zumiranje postao je suvišan. Sada na ekranu možete da zadržite paletu sa alatkama Zoom ako želite da je upotrebljavate ili možete da koristite paletu svojstava Zoom da biste izvršavali iste funkcije kao i sa podmenijem. Ako želite da koristite stariji način prikazivanja, uključite opciju Use traditional zoom flyout.

Jedan od večnih ciljeva proizvođača grafičkih programa je postizanje principa WYSIWYG (što je skraćenica slogana "What You See is What You Get" "Što vidiš, to i dobiješ"). Ali uprkos propagandnim krilaticama koje tvrde suprotno, do sada niko nije postigao ovo savršenstvo. Zbog velikog broja promenljivih (kao što su monitor, štampač ili softver) koji u tom pogledu imaju uticaja, ovaj cilj je veoma teško postići. Pa ipak, stalni napori doveli su do nekih poboljšanja. Strana sa svojstvima Zoom omogućuje pristup ekranu za kalibrisanje lenjira. Cilj kalibrisanja ekranskih lenjira je da jedan inč na ekranu izgleda kao i jedan inč u stvarnosti. Kalibrisanje lenjira je naročito korisno kada crtate pri nivou zumiranja 1:1, pošto vam omogućuje korišćenje stvarnih rastojanja a ne relativnih rastojanja koja zavise od rezolucije ekrana.

Da biste uporedili mere na ekranu sa merama iz stvarnosti potreban vam je čist plastičan lenjir. Taj lenjir treba da koristi iste merne jedinice kao i lenjir u programu Draw.

Da biste kalibrisali lenjire, uradite sledeće:

• Pritisnite dugme Calibrate Rulers na strani sa svojstvima Zoom da biste otvorili ekran za kalibrisanje lenjira (slika 1-57).
• Postavite plastičan lenjir preko horizontalnog ekranskog lenjira tako da možete da pregledate kako mere na ekranu, tako i mere na plastičnom lenjiru.
• Pritiskajte strelicu nagore ili nadole pored polja Horizontal sve dok merna jedinica ekranskog lenjira ne bude odgovarala mernoj jedinici plastičnog lenjira.
• Ponovite postupak za vertikalni lenjir, uz podešavanja u polju Vertical.
• Kada budete zadovoljni rezultatom, pritisnite OK.

Korišćenjem palete svojstava Zoom možete da birate različite funkcije zumiranja. Ovo je lak način za uključivanje i isključivanje različitih nivoa zumiranja i ostalih alatki bez preopterećivanja ekrana dodatnim paletama sa alatkama. Kad iz kutije sa alatkama aktivirate alatku Zoom, paleta svojstava će se promeniti da bi prikazala dostupne opcije zumiranja (slika 1-58). Ostaje da izaberete funkciju zumiranja koju želite.

Ako često radite sa grafičkim programima, znate koliko vremena trošite na podešavanje i ponovno podešavanje različitih funkcija kao što su nivo i prikaz zumiranja. Zumiranjem povećavate mali deo slike da biste tu oblast menjali a zatim taj isti deo smanjujete da biste videli kako promene utiču na sveukupan izgled. Ako želite da se vratite na mali deo da biste ga dalje menjali, morate ponovo da ga označite. A šta ako želite da se prebacujete sa jednog na drugi deo uvećane slike? Pomeranje po prikazu funkcioniše, ali ako treba da menjate nivo zumiranja, tolika uvećavanja i smanjivanja postaju dosadna i dugotrajna. Ovaj problem Draw rešava pomoću View Managera.

View Manager obezbeđuje četiri alatke za menjanje prikaza i nudi mogućnost snimanja različitih prikaza slike ili dokumenta (slika 1-59). Možete lako da se prebacujete sa jednog na drugi prikaz tako što ćete dvaput pritisnuti prikaz koji želite. U istu svrhu možete da označite prikaz koji želite, potom da pritisnete strelicu udesno koja se nalazi blizu vrha palete View Manager i zatim da iz podmenija izaberete opciju Switch to View. Draw snima parametre View Managera zajedno sa dokumentom, tako da ih možete koristiti i u sledećoj sesiji.

U View Manageru možete da menjate način na koji funkcioniše snimljeni prikaz uključivanjem i isključivanjem ikona na kojima su predstavljene strane i lupe. Ako isključite ikonu sa stranom koja se nalazi pored naziva snimljenog prikaza, Draw će se vratiti samo na nivo njegovog uvećanja ali ne i na samu stranu. Ukoliko isključite ikonu sa lupom, Draw će se vratiti samo na datu stranu ali ne i na nivo uvećanja.

Da biste na paleti View Manager dodali prikaz, uradite sledeće:

• Izaberite Window >> Dockers >> View Manager da biste prikazali usidrenu paletu View Manager.
• Koristite neku alatku za zumiranje da biste definisali prikaz koji želite.
• Pritisnite dugme Add Current View (+) u paleti sa alatkama View Manager ili iz podmenija izaberite opciju New.

Prečica Ctrl+F2 otvara u prozoru za crtanje paletu View Manager.

Da biste promenili ime prikaza u paleti View Manager, pritisnite ime koje želite da promenite. Na njegovom mestu pojaviće se istaknut tekst sa graničnim okvirom i trepćućim kursorom. Upišite novo ime i pritisnite taster Enter ili jednostavno pritisnite to novo ime. Takođe, možete da označite ime i da izaberete opciju Rename iz podmenija. Ako vam više ne treba određeni prikaz, možete ga lako ukloniti sa liste.

Da biste iz palete View Manager uklonili prikaz, postupite na sledeći način:

• Izaberite Window >> Dockers >> View Manager da biste prikazali usidrenu paletu View Manager.
• Pritisnite dugme Delete Current View u paleti sa alatkama View Manager ili izaberite opciju Delete iz podmenija.

Sve do sada na objekat nijedanput niste primenili popunu. Sve raznovrsne popune koje su dostupne u programu Draw imaju jedinstvena svojstva koja ih preporučuju za specifične primene. Jedno od najboljih svojstava programa Draw jeste to što vam pruža priliku da se predomislite. Popune možete da menjate sve dok ne pronađete onu koja vam u potpunosti odgovara. Ako stvarate dokument za više vrsta štampanja, jednu jedinu popunu možete da primenite na različite verzije slike da biste zadovoljili zahteve štampanja i zadržali isti dizajn. Najjednostavnije je interaktivno primenjivanje popune pomoću ekranske palete boja.

Više informacija o popunama potražite u poglavlju 12.

Ovaj način je jedan od najbržih i najpopularnijih metoda za primenjivanje popuna. Kada popune primenjujete interaktivno, primenjujete ih direktno na objekat koji se nalazi na ekranu, bez upotrebe okvira za dijalog. Ovaj postupak će se razlikovati, zavisno od vašeg izbora popune. Na objekte interaktivno možete primenjivati ujednačene popune i prelive. Ujednačene popune (engl. uniform fills) jesu popune u punoj boji. One su idealne za tekstualne i ostale jednostavne objekte. Ekranska paleta boja koristi se za interaktivno popunjavanje objekata u prozoru za crtanje. Standardno se prikazuje ona paleta koja odgovara potrebama korisnika. Paletu možete da menjate birajući View >> Color Palette a zatim birajući iz podmenija paletu koju želite. Ujednačene popune se dobro prikazuju na Internetu.

Da biste primenili ujednačenu popunu:

• Alatkom Ellipse u prozoru za crtanje nacrtajte krug. U prozoru za crtanje pojaviće se izabran objekat.
• U ekranskoj paleti pritisnite jednu boju da biste je primenili. Pritisnite boju desnim tasterom miša da biste njom obojili konturnu liniju.
• Aktivirajte alatku Pick i pritisnite bilo gde van kruga kako krug više ne bi bio izabran objekat.
• Pritisnite neku drugu boju i prevucite je iz ekranske palete boja u krug a zatim otpustite taster miša. Boja koju ste izabrali primeniće se na krug.

Prevlačenjem boje u objekat menja se uzorak boje. Dok prelazite preko konturne linije, uzorak se pretvara u graničnik boje koju ste odabrali. Ukoliko otpustite taster miša dok uzorak ima taj izgled, menja se boja konturne linije objekta. Ukoliko je uzorak popunjen bojom, menja se boja popune objekta.

Kada nacrtate objekat, on će biti označen, čak i ako nije aktivna alatka Pick. Ujednačenu popunu možete da primenite a da pri tom ne menjate alatke. Ova mogućnost je korisna ako istom alatkom želite da nacrtate neki drugi objekat.

Ako izaberete polje sa oznakom na levoj strani palete boja, objekat će biti prikazan bez popune. Objekti koji se nalaze ispod aktivnog objekta koji nema popunu mogu da se vide. Ako u ekranskoj paleti boja nema boje koju želite da koristite, pritisnite strelicu udesno na desnoj strani palete da biste pregledali ostale boje. Takođe možete da pritisnete strelicu nagore da biste paletu proširili (slika 1-60). Kada izaberete boju iz proširene palete, paleta se sažima i vraća u prvobitno stanje.

Uvežbavajte rad s paletama boja koristeći primere koji se nalaze na pratećem CD-u da biste proširili znanje o osnovnim alatkama programa Draw.

Ovo poglavlje bilo je posvećeno prikazivanju osnovnih elemenata i alatki programa Draw. Iako ova tema ne spada u najzanimljivije priče o Drawu, važno je da u opštim crtama znate gde se šta nalazi i kako radi. U ovom poglavlju, istraživali smo:

1. pravljenje novih dokumenata i otvaranje postojećih crteža;
2. snimanje dokumenata;
3. zatvaranje i napuštanje Drawa;
4. kretanje po prozoru za crtanje;
5. rad s menijima, okvirima za dijalog i paletama sa alatkama;
6. pristupanje alatkama u kutiji sa alatkama i podmenijima;
7. pronalaženje pomoći;
8. planiranje unapred;
9. označavanje objekata;
10. korišćenje alatki Zoom i Panning;
11. crtanje osnovnih linija i oblika;
12. primenjivanje ujednačenih popuna i konturnih linija pomoću ekranske palete boja.

Kada radite sa programom koji je velik kao Draw, lako se zaboravlja gde se nalaze elementi, efekti, komande i opcije. U odeljku "Linija menija" iz ovog poglavlja ponuđen je referentni podsetnik za sadržaj menija. U poglavlju 2 više ćete raditi sa objektima koje ćete transformisati i raspoređivati na strani za crtanje.

Slika 1-4: Okvir za dijalog Open Drawing omogućuje otvaranje postojećeg crteža.

Slika 1-5: Koristite okvir za dijalog Save Drawing da biste snimali datoteke.

Slika 1-6: Naslovna linija pokazuje ime aktivnog dokumenta.

Slika 1-7: Statusna linija prikazuje informacije o izabranim objektima na crtežu.

Slika 1-8: Trake za pomeranje sadržaja.

Slika 1-9: Paleta svojstava kada nije izabran nijedan objekat.

Slika 1-10: Izaberite paletu svojstava da biste je prikazali, odnosno poništite njen izbor da biste je sakrili.

Slika 1-11: Paleta sa alatkama.

Slika 1-12: Kutija sa alatkama sadrži alatke potrebne za stvaranje crteža.

Slika 1-14: Navigator nudi metod za kretanje kroz višestranične dokumente.

Slika 1-16: Kartica Contents okvira za dijalog Help Topics.

Slika 1-20: Okvir za dijalog Hints.

Slika 1-21: Okvir za dijalog About CorelDRAW 9.

Slika 1-15: Kada je otvoreno više usidrenih paleta, one će se u prozoru za crtanje pojaviti jedna ispod druge.

Slika 1-22: Za crtanje glatke krive alatkom Freehand neophodno je vežbanje. Obično je potrebno da se grubo nacrtane krive dodatno uređuju.

Slika 1-23: Alatkom Freehand možete crtati prave linije.

Slika 1-24: Uzastopni pravolinijski segmenti ograničeni na uglove od 90 stepeni.

Slika 1-25: Koristeći alatku Freehand, pritisnite taster miša da biste postavili početnu tačku, a zatim povucite da biste nacrtali krivu.

Slika 1-26: Napravite zatvoreni objekat počinjući i završavajući liniju u istoj tački. Zaokružen čvor na ovoj slici označava početnu i krajnju tačku krive.

Slika 1-27: Alatka za Bezjeove krive omogućava da veoma precizno crtate glatke krive.

Slika 1-28: Crtanje segmenta linije korišćenjem Bezjeove alatke.

Slika 1-29: Zatvoren objekat koji je, korišćenjem Bezjeove alatke, nacrtan pravim linijama.

Slika 1-30: Koristeći Bezjeovu alatku nacrtajte jednostavnu krivu tako što ćete povlačiti miša i pritiskati njegov taster da biste postavili tačke i uglove za svaki uzastopni segment.

Slika 1-31: Podešavanje svojstava alatke Freehand i Bezjeove alatke.

Slika 1-32: Alatka Natural Pen omogućava da crtate stripove i druge objekte za koje su neophodne linije promenljive debljine.

Slika 1-33: Debljinu, ugao i vrstu pera za alatku Natural Pen možete da zadajete na strani sa svojstvima ove alatke u okviru za dijalog Options.

Slika 1-34: Koristite paletu svojstava da biste zadali parametre alatke Natural Pen.

Slika 1-35: Osnovni geometrijski oblici poput pravougaonika, elipsi i trouglova, kombinuju se da bi se dobili složeniji oblici.

Slika 1-36: Da biste nacrtali elipsu, pritisnite mišem početnu tačku i povucite je idući dijagonalno od početne tačke.

Slika 1-37: Da biste nacrtali pravougaonik, pritisnite mišem početnu tačku i povlačite dijagonalno.

Slika 1-38: Alatkom Polygon crtaju se i pravilni i jednakostranični poligoni.

Slika 1-39: Dve spirale, obe sa 10 revolucija pri čemu logaritamska spirala ima parametar širenja 50.

Slika 1-40: Koncentrična spirala u poređenju sa nekoncentričnom. Pritiskanjem tastera Ctrl dok povlačite miša nastaje koncentrična spirala.

Slika 1-41: Mreže su osnova za crtanje mnogih objekata.

Slika 1-42: Držanjem tastera Ctrl tokom povlačenja miša, horizontalne i vertikalne dimenzije postaju jednake usled čega nastaje oblik koji je sličan kvadratu.

Slika 1-43: Strana sa svojstvima alatke Ellipse dopušta vam da izaberete oblik i ugao objekta koji želite da crtate.

Slika 1-44: Uglove za elipse i kružne isečke možete zadati na paleti svojstava.

Slika 1-45: Zaobljenost temena pravougaonika možete menjati podešavanjem svojstava alatke Rectangle.

Slika 1-46: Zaobljenost temena pravougaonika možete da zadate na paleti svojstava.

Slika 1-47: Primeri trouglova i zvezda koji su napravljeni alatkom Polygon.

Slika 1-48: Strana svojstava alatke Polygon.

Slika 1-49: Podešavanje osobina poligona pomoću palete svojstava.

Slika 1-50: Strana sa svojstvima alatke Spiral omogućuje da zadate vrstu spirale koju želite da nacrtate.

Slika 1-51: Podešavanje osobina spirale korišćenjem palete svojstava.  

Slika 1-52: Na strani svojstava alatke Graph Paper zadajte broj horizontalnih i vertikalnih ćelija koji želite da koristite.

Slika 1-53: Alatku Graph Paper možete podesiti i na paleti svojstava.

Slika 1-54: Izabrani objekti se pojavljuju u prozoru za crtanje sa ručicama koje ukazuju na spoljnu granicu oko svih objekata.

Slika 1-55: Tačkasti okvir pojaviće se oko izabranog područja kad birate objekte pomoću okvira za izbor.

Slika 1-56: Strana svojstava alatke Zoom.

Slika 1-57: Ekran za kalibrisanje lenjira.

Slika 1-58: Opcije zumiranja u paleti svojstava omogućuju vam da po želji izaberete funkcije zumiranja.

Slika 1-59: View Manager nudi četiri alatke za menjanje prikaza.

Slika 1-60: Ekransku paletu boja možete da koristite za brzo bojenje unutrašnjosti ili konturne linije objekta na crtežu.