Izrada više prilago?enih konfiguracija
Konfigurisanje AutoCAD-a pomoću okvira za dijalog Options
Instaliranje i konfigurisanje programa AutoCAD Today
Instaliranje i konfigurisanje AutoCAD-a
nstaliranje AutoCAD-a, koje je nekada trebalo izbegavati, sada je vrlo jednostavno. Samo treba staviti CD u odgovarajuću CD jedinicu i pratiti uputstva na ekranu. Kao i za ostale softvere koji imaju program za instalaciju, pre instaliranja zatvorite sve ostale aplikacije, a naročito antivirusne programe.
Nisam obuhvatila posebne podatke o instalaciji AutoCAD-a na mrežu. Njih potražite pomoću Windows Explorera u direktorijumu \Netsetup na CD-u AutoCAD-a 2002. Pročitajte datoteku Readme.txt koja se nalazi u ovom direktorijumu, pa upotrebite program Setup.exe da biste instalirali AutoCAD na mrežu. Tako?e pročitajte dokument AutoCAD 2002 Network Administrator's Guide, koji se nalazi na CD-u AutoCAD-a 2002 u \Netsetup\support\AdLM\Docs\acad_netguide.chm ili \Netsetup\support\AdLM \Docs\acad_netguide.htm (isti dokument u dva formata).
Postupak instaliranja AutoCAD-a podrazumeva pripremne radnje, samu instalaciju i, najzad, autorizaciju.
Pre nego što instalirate AutoCAD, proverite da li vaš računar ispunjava minimalne (ili preporučene) hardverske i softverske zahteve:
Da biste mogli da instalirate AutoCAD na mrežu, trebaju vam dozvole da snimate u direktorijum u koji želite da instalirate AutoCAD, u sistemski direktorijum i da menjate sistemski registar. U Windowsu NT i 2000 biće vam potrebne dozvole tipa Administrator ili Power User da biste mogli da menjate sistemski registar.
Pre instaliranja AutoCAD-a uklonite instalaciju programskih modula AutoCAD-a 2000i ako ste ih ranije instalirali.
AutoCAD 2002 ne može da funkcioniše uporedo sa AutoCAD-om 2000 ili 2000i. Me?utim, na računaru možete imati instaliranu verziju 14 zajedno s verzijom 2002. Postupkom instalacije možete da nadogradite verzije 2000 ili 2000i. Prilago?ene datoteke koje hoćete da sačuvate, snimite na drugo mesto pre instaliranja, iako se ove datoteke tokom instaliranja automatski premeštaju u direktorijum \Previous Version Custom Files.
Zatvorite sve programe koji su aktivni i isključite antivirusne programe. Dok sam instalirala AutoCAD, program me nije upozorio da treba da isključim antivirusni program, ali u dokumentu Readme se napominje da bi ovo moglo da pravi probleme kasnije. (U načelu, dokument Readme niko ne pročita pre završetka instalacije!)
Da biste datoteku Readme pročitali pre nego što započnete instaliranje, pomoću Windows Explorera otvorite datoteku readme.hlp, koja se nalazi u korenskom direktorijumu CD-a AutoCAD-a 2002.
Tokom instalacije AutoCAD-a, program za instalaciju prikazuje niz prozora. Unesite potrebne podatke ili odaberite šta želite, i pritisnite dugme Next za prelazak na sledeći korak. Evo kako to ide:
Prilago?ena (engl. custom) instalacija omogućava pojedinačno biranje stavki koje ćete instalirati. Ovde ću ih nabrojati, zajedno s potrebnim prostorom na čvrstom disku:
Tipična instalacija (engl. typical ) uključuje:
Kasnije možete da se vratite da biste dodali komponente koje ste izostavili pri instalaciji.
Izaberite odgovarajući tip instalacije, pa pritisnite dugme Next.
Sada izaberite Start ➪ Programs ➪ AutoCAD 2002, da biste videli AutoCAD-ov podmeni, ako ste za programske datoteke izabrali ponu?enu lokaciju. Podmeni AutoCAD-a 2002 sadrži sve ili neke od sledećih stavki:
Ukoliko imate problema sa postupkom instaliranja, ali ipak možete da pokrenete AutoCAD, potražite pomoć u ugra?enom sistemu podrške. Izaberite Help ➪ Support Assistance. Zatim pritisnite Solutions Index. Pritisnite Installation, Configuration i Performance, pa pogledajte možete li da na?ete rešenje za problem koji imate pod stavkom Installation. Pritisnite staku da biste videli odgovor.
Kada instalirate AutoCAD, možete da mu dodate razne mogućnosti sledećim postupcima:
Kao i u ranijim verzijama, Autodesk iz bezbednosnih razloga zahteva da autorizujete AutoCAD u roku od 15 dana od instalacije. (Neki kupci su pošte?eni ove obaveze.) Kada prvi put otvorite AutoCAD, pokrenuće se i Authorization Wizard (čarobnjak autorizacije). Ponudiće da autorizujete AutoCAD ili da ga pokrenete bez autorizacije, dok još čekate na svoj kôd za autorizaciju. Da biste autorizovali (i registrovali) AutoCAD, potvrdite prvu opciju (Authorize AutoCAD 2002) i pritisnite dugme Next. Zatim obavite postupak elektronske registracije, da biste dobili svoju šifru za autorizaciju ili unesite tu šifru da biste autorizovali svoju verziju programa.
AutoCAD možete da autorizujete na četiri načina:
Izaberite metodu autorizacije da biste autorizovali svoju kopiju AutoCAD-a.
Sada možete da koristite AutoCAD. Standardno će vaš AutoCAD biti konfigurisan tako da koristi tekući sistemski ure?aj za pokazivanje i tekući sistemski štampač. Da biste nastavili konfigurisanje AutoCAD-a, izaberite Tools ➪ Options i otvorite okvir za dijalog Options. Taj okvir za dijalog detaljno je opisan kasnije u ovom dodatku.
AutoCAD se konfiguriše pomoću okvira za dijalog Options. Pritisnite dugme Apply da biste primenili postavljene parametre, a okvir za dijalog ostavite otvoren. Pritisnite dugme OK da biste primenili postavljene parametre i zatvorili okvir za dijalog.
Plava ikonica crteža naći će se kraj onih stavki koje se čuvaju zajedno sa crtežom. Ova podešavanja mogu da se promene kada otvorite druge crteže. Ostali parametri se čuvaju u Windowsovom registru i ne menjaju se od crteža do crteža.
Odvojite vreme za prelistavanje svih kartica okvira za dijalog Options, da biste znali šta vam je na raspolaganju. Mnoge od tih parametara menjaćete vrlo retko nakon početnog podešavanja.
Kraćim putem stižete do okvira za dijalog Options kada desnim tasterom miša pritisnete crtež ili komandnu liniju, kad nijedan objekat nije izabran, ili kada odaberete stavku Options.
Slika A-2 prikazuje karticu Files koja omogućava konfigurisanje putanja pretraživanja, kao i zadavanje imena datoteka i njihovih direktorijuma. Verovatno ćete najčešće koristiti putanju pretraživanja pomoćnih datoteka, koja sadrži spisak direktorijuma koje AutoCAD pretražuje da bi našao menije, fontove, tipove linija, šrafure itd. Umesto da dodajete svoje namenske menije, šrafure itd. U direktorijum AutoCAD 2002\Support\, napravite poseban direktorijum za te datoteke i dodajte ga putanji pretraživanja pomoćnih datoteka (Support File Search Path).
Kada pritisnete stavku u glavnom spisku ovog okvira za dijalog, AutoCAD će na dnu dati njen opis. Da biste izmenili stavku, pritisnite znak + levo od nje. Potom možete da pritisnete i uklonite podstavku ili da pritisnete dugme Add i dodate podstavku. Umesto da upisujete putanju do datoteke ili direktorijuma, pritisnite dugme Browse i prokrstarite do nje. Kada završite, pritisnite OK.
Veličinu okvira za dijalog Options možete da promenite, da biste videli, recimo, sadržaj dugačkih putanja.
Kartica Display, prikazana na slici A-3, sadrži parametre vezane za prikaz na ekranu.
Odeljak Window Elements odre?uje hoće li trake za pomeranje i ekranski meni biti prikazani. Možete zadati broj redova teksta vidljivih na komandnoj liniji. Konačno, možete da zadate boje i fontove raznih delova prikaza. Na primer, pritiskom na dugme Colors možete da izmenite boju pozadine okruženja Model ili Layout.
Odeljak Layout Elements sadrži parametre izgleda okruženja Paper Space. Uklonite potvrdu iz polja Show Page Setup Dialog for new layouts da biste sprečili prikazivanje okvira za dijalog Page Setup svaki put kada pritisnete jezičak kartice New Layout.
Odeljak Crosshair size zadaje veličinu končanice u procentima celog ekrana. Ponu?ena vrednost je 5. Nov broj možete da upišete u polje ili da ga zadate povlačenjem klizača. Ako želite da končanica obuhvata ceo ekran, zadajte vrednost 100.
Odeljak Display Resolution zadaje zaobljavanje lûkova i krugova (podešava se i pomoću komande VIEWRES), broj segmenata u složenim linijama (podešava se i pomoću sistemske promenljive SPLINESEGS), zaobljavanje osenčenih objekata (sistemska promenljiva FACETRES) i broj konturnih linija po površini (sistemska promenljiva ISOLINES).
Odeljak Display Performance nudi parametre za povećavanje brzine prikazivanja. Na primer, nekoliko parametara utiče na način prikazivanja rasterskih slika. Možete da isključite FILLMODE, koji šrafurom Solid ispunjava široke polilinije, toruse i šrafirane objekte.
Stepen izble?enja, Reference Edit Fading Intensity, primenjuje se na objekte tokom menjanja spoljnih referenci na njihovom mestu. Ovaj parametar zadaje stepen izble?enja objekata koje ne menjate, upore?eno sa objektima koje modifikujete. Više informacija potražite u poglavlju 19.
Kartica Open and Save, prikazana na slici A-4, sadrži parametre vezane za otvaranje AutoCAD-a i datoteka, kao i za snimanje crteža.
Odeljak File Save zadaje podrazumevani tip crteža i odre?uje da li AutoCAD uvek snima i umanjen prikaz za prethodni prikaz crteža. Ako delite crteže sa korisnicima koji još nisu prešli na AutoCAD 2002, mogli biste da zadate R13 ili R14 kao podrazumevani format snimanja crteža. U ovom odeljku, format datoteke je prikazan kao AutoCAD 2000, jer se on nije promenio u verziji 2002.
Podrazumeva se da AutoCAD snima i umanjeni prikaz svakog crteža, tako da možete da ga vidite u prozoru za prethodni prikaz, Preview, kada otvarate crtež pomoću okvira za dijalog Select File. Ukoliko isključite ovu opciju, snimljeni crteži će zauzimati manje prostora na disku.
Definisanjem procenta delimičnog snimanja (Incremental save percentage) kontrolišete kada će AutoCAD sa delimičnog snimanja (samo izmene koje ste uradili), preći na snimanje celog crteža. Ponu?ena je vrednost od 50 procenata veličine celokupnog crteža, čime se izbegava više dugotrajnih snimanja.
Savetujem vam da u odeljku File Safety Precautions promenite ponu?eno vreme izme?u automatskih snimanja crteža na najviše 20 minuta, jer ćete tako izbeći veće gubitke zbog pada sistema i ako propustite da periodično snimite crtež na kome radite. Direktorijum u kojem se čuvaju automatski snimljene datoteke zadajete na kartici Files okvira za dijalog Options.
Kada snimate novu verziju crteža, podrazumeva se da AutoCAD pravi rezervnu kopiju stare verzije. Te rezervne kopije imaju isto ime kao nove, ali nastavak imena im je .bak. Mada verovatno trošite vreme na brisanje tih kopija sa diska, one vam spasavaju život kada se crtež ošteti. Uvek možete da im promenite nastavak imena na .dwg i da ih otvorite kao svaki crtež. Ovu opciju možete i da isključite. Nažalost, ne možete da birate direktorijum za čuvanje rezervnih kopija.
Potvrdite opciju Full-time CRC validation ukoliko se pri uvozu podataka u AutoCAD oni oštete, a sumnjate na hardver. Ovo je uobičajena softverska provera koja se često praktikuje pri prenosu podataka na daljinu i pomaže pri nalaženju kvara.
Dnevnik rada beleži sadržaj tekstualnog prozora. Kad god radite u AutoCAD-u, novi materijal se dodaje na kraj ove datoteke. Povremeno uredite ove dnevničke datoteke ili obrišite deo materijala iz njih. Da bi ovaj dnevnik počeo da se beleži, potvrdite opciju Maintain a log file. Mesto čuvanja dnevničke datoteke zadajete na kartici Files.
Kao i ostali programi, i AutoCAD pravi privremene datoteke koje postoje samo tokom sesije crtanja. Podrazumevani nastavak imena ovih datoteka je ac$. Promenićete ga u tekstualnom polju File extension for temporary files. Mesto čuvanja privremenih datoteka zadajete na kartici Files.
U odeljku spoljnih referenci (Xrefs) uključujete i isključujete učitavanje spoljnih referenci prema potrebi. Kada je uključen Parametar Retain Changes to Xref Layers, (što je podrazumevano stanje) snima sve vaše izmene u svojstvima i stanjima sloja spoljne reference (kao što je zamrzavanje sloja). Kada ponovo otvorite crtež u kome postoje spoljne reference, sve izmene su sačuvane i prisutne. Konačno, možete podesiti da se tekući crtež menja na svom sadašnjem mestu kada ga neko drugi referencira. Više o tome u poglavlju 19.
U odeljku ObjectARX Applications imate parametre ObjectARX-ovih aplikacija i umetnite grafike izra?ene pomoću ObjectARX aplikacija. ObjectARX je programsko okruženje za izradu aplikacija koje rade sa AutoCAD-om. Ponu?eno je da se aplikacija učitava kada upotrebite neku njenu komandu ili kad otvorite crtež koji sadrži namenski objekat izra?en u njoj. Dalje ograničavanje vremena učitavanja smanjuje količinu zauzete memorije.
U padajućoj listi Proxy images for custom objects kontrolišete kako se prikazuju namenski objekti koje je izradila neka ObjectARX-ova aplikacija. Polje za potvrdu Show Proxy Information dialog box odre?uje hoće li AutoCAD prikazati okvir za dijalog, koji će vas upozoriti da ste otvorili crtež koji sadrži namenske objekte.
Kartica Plotting, prikazana na slici A-5, sadrži parametre vezane za iscrtavanje crteža na ploteru i za štampanje, uključujući i tabelarne parametre stila štampanja. Kako se konfiguriše ploter, objasniću kasnije u ovom dodatku.
U odeljku Default plot settings for new drawings (podrazumevani parametri štampanja za nove crteže), zadajete podrazumevani ploter/štampač za nove crteže, kao i da li će se ponovo koristiti parametri od prethodnog štampanja. Kada zadate parametre štampanja crteža, oni se snimaju zajedno s crtežom. Pritisnite dugme Add or Configure Plotters da biste pristupili čarobnjaku za instaliranje plotera, Add-a-Plotter Wizard, i postojećim konfiguracionim datotekama.
U odeljku General plot options birate hoće li AutoCAD pri promeni plotera pokušati da zadrži veličinu papira zadatu na kartici Layout ili će upotrebiti podrazumevanu veličinu papira tog plotera. Odlučićete i da li će vas AutoCAD upozoriti i izraditi zapisnik o grešci (error log), kada zbog više istovremenih zahteva za štampanje (port conflict) crtež dospe u red čekanja na sistemski štampač.
U istom odeljku možete da zadate kvalitet iscrtavanja OLE objekata. Ponu?eni su kvaliteti Line Art, Text, Graphics, Photograph i High Quality Photograph. Podrazumeva se kvalitet Text. Ako želite najbolji mogući kvalitet prilikom štampanja OLE objekata, potvrdite polje Use OLE application when plotting OLE objects. Potvrdite polje Hide system printers da biste sprečili prikazivanje Windowsowih sistemskih štampača na listi štampača u okvirima za dijalog Plot i Page Setup, i izbeći ćete nehotično štampanje na štampač umesto na ploter.
Cela desna strana kartice Plotting sadrži parametre stilova štampanja. Možete da odaberete imenovane stilove za nove crteže ili stilove koji zavise od boje. Tako?e birate podrazumevanu tabelu stila štampanja. Možete da zadate i podrazumevane stilove štampanja za sloj 0 i za objekte. Pritisnite dugme Add or Edit Plot Style Tables da biste skočili u direktorijum Plot Styles, gde se čuvaju stilovi štampanja. Tamo možete dvaput da pritisnete čarobnjaka Add-a-Plot Style Table da biste izradili novu tabelu stila štampanja ili preuredili staru.
Više podataka o štampanju na ploteru naći ćete u poglavlju 17.
Kartica System sadrži nekoliko parametara koji utiču na rad vašeg računara sa AutoCAD-om, kao i neke opšte parametre. Slika A-6 prikazuje karticu System.
U odeljku Current 3D Graphics Display birate upravljački program (engl. driver) grafičke kartice. Ponu?en je upravljački program HEIDI koji se isporučuje sa AutoCAD-om. Pritisnite dugme Properties da biste mu zadali parametre.
U odeljku Current Pointing Device birate ure?aj za pokazivanje. Ako imate grafičku tablu, izaberite Wintab Compatible Digitizer ADI 4.2; ili možete da birate izme?u prihvatanja ulaza samo sa jednog ure?aja, ili prihvatanja ulaza i sa digitajzera i sa miša.
Ako upravo instalirate grafičku tablu, sledite uputstva proizvo?ača table da biste konfigurisali Windows za upravljački program Wintab. Grafička tabla mora da bude konfigurisana za rad sa Windowsom.
U odeljku Layout Regen Options izabraćete koliko AutoCAD treba da se trudi da izbegava regeneraciju pri prebacivanju iz kartice Model u karticu Layout i obrnuto.
U odeljku dbConnect Options izabraćete da li će se indeks hiperveza baze podataka čuvati zajedno sa crtežom da bi se poboljšale performanse prilikom izvo?enja funkcija Link Select. Tako?e možete da podesite da se tabele baze podataka otvaraju u režimu koji dopušta samo čitanje - da ne biste mogli da ih ure?ujete.
U odeljku General Options možete da:
Kartica User Preferences, prikazana na slici A-7, nudi razne parametre.
U odeljku Windows Standard Behavior možete da onemogućite standardne Windowsove prečice s tastature kao što su Ctrl+C za kopiranje (komanda COPYCLIP). Ako je ta stavka onemogućena, prečica Ctrl+C bi značila isto što i u starim verzijama AutoCAD-a i odgovarala bi pritisku na taster Esc. Možete da isključite i priručne menije koji se pojavljuju kad desnim tasterom miša pritisnete površinu za crtanje ili komandnu liniju. U tom slučaju, pritiskanje desnog tastera miša odgovara pritiskanju tastera Enter. Da biste otvorili okvir za dijalog sa slike A-8, izaberite Right-Click Customization.
U odeljku Default Mode birate Repeat Last Command (ponovi poslednju komandu) da biste desni taster miša upotrebljavali kao u verziji 14. U odeljku Edit Mode izaberite Repeat Last Command da biste onemogućili otvaranje priručnih menija samo kada je izabran jedan ili više objekata, ali nijedna komanda nije u toku. Ako to uradite, pritiskanjem desnog tastera miša automatski se ponavlja poslednja komanda. Ako često birate objekat pre biranja komande, ovaj parametar bi mogao da bude koristan, a priručni meniji ipak nisu potpuno onemogućeni.
U odeljku Command Mode imate tri opcije. Izaberite ENTER da biste onemogućili pojavljivanje priručnih menija kad god je neka komanda u toku. Tada ćete morati da upotrebite tastaturu za izbor komandnih opcija. Izaberite Shortcut Menu: always enabled ako želite da priručni meniji uvek budu dostupni. Izaberite Shortcut Menu: enabled when command options are present ako hoćete da komandne opcije budu prisutne kao me?uopcija - priručni meni je dostupan ako komanda ima opcije, ali kada ih nema, pritiskanje desnog tastera miša isto je što i pritiskanje tastera Enter.
Pritisnite dugme Apply & Close da biste zatvorili okvir za dijalog Right-Click Customization i vratili se na karticu User Preferences okvira za dijalog Options.
U odeljku AutoCAD DesignCenter kartice User Preferences zadajete podrazumevane merne jedinice za umetnute objekte (jedinice za izvorni sadržaj) i crteže (jedinice odredišnog crteža) pri prevlačenju objekata sa AutoCAD-ovog DesignCentera u crtež. AutoCAD koristi podrazumevane merne jedinice kada ne upotrebljavate sistemsku promenljivu INSUNITS (snimljenu sa crtežom) koja to zadaje. AutoCAD automatski skalira umetnuti objekat količnikom tih jedinica i jedinica crteža. Možete da izaberete svaku jedinicu od inča do parseka!
U odeljku Hyperlink možete da onemogućite kursor hiperveze (koji se pojavljuje kada kursorom prelazite preko hiperveze) i priručni meni hiperveze, kao i pomoćni natpis (ToolTip) koji se tako?e pojavljuje kada kursorom prelazite preko hiperveze.
U odeljku Priority for Coordinate Data Entry zadajete šta ima prioritet - unos sa tastature ili stalni OSNAP markeri. Ponu?eno je da unos sa tastature ima prioritet, osim u skriptovima - tako da možete da koristite stalne OSNAP markere pri izboru tačaka na ekranu, ali i da ih prenebregnete unosom koordinata sa tastature.
U odeljku Object Sorting Methods zadajete kada će AutoCAD sortirati objekte redosledom od prvog napravljenog ka poslednjem. Ponu?eno je da se sortira samo izlaz PostScripta i izlaz za izradu crteža na ploteru. Stoga se objekti iscrtavaju na ploteru redosledom od prvog do poslednjeg napravljenog. Ako potvrdite Object selection, na primer, AutoCAD će tokom postupka odabiranja sortirati objekte od prvog napravljenog ka poslednjem. Zato će AutoCAD uvek izabrati noviji objekat ako pritisnete dva objekta koji se preklapaju.
U odeljku Associative Dimensioning izaberite hoćete li da nove kote budu asocijativne, tako da se automatski prilagode promeni dimenzija objekata kojima su pridružene.
Pritisnite Lineweight Settings (podešavanje debljine linije) da biste otvorili okvir za dijalog prikazan na slici A-9.
Ovaj okvir za dijalog upotrebite za zadavanje parametara debljine linija. Više informacija o debljinama linija naći ćete u poglavlju 11.
U spisku Lineweights možete da zadate tekuću debljinu linije. AutoCAD se isporučuje sa tri standardna stila debljine linija - ByLayer, ByBlock i Default. Vrednost Default možete da podesite sistemskom promenljivom LWDEFAULT, koja je prvobitno postavljena na 0.01 inča ili 0.25 mm. Svi novi slojevi imaju podrazumevanu debljinu linije Default. Možete da zadate i specifičnu debljinu linije. U odeljku Units for Listing izaberite mernu jedinicu: Millimeters ili Inches. Podrazumevaju se milimetri, verovatno zato što se debljina pera plotera obično definiše u mm. Potvr?ivanje opcije Display Lineweight ekvivalentno je pritiskanju dugmeta LWT na statusnoj liniji - AutoCAD će prikazivati aktuelne debljine linija objekata. Ako imate više objekata sa debljim linijama, duže će trajati njihovo prikazivanje i regeneracija.
U padajućoj listi Default možete da izmenite podrazumevanu debljinu linija koju AutoCAD automatski koristi za nove slojeve.
Klizačem A•ust Display Scale možete da odredite debljinu linija na kartici Model. (Debljine linija se u okruženju Paper Space prikazuju u stvarnim jedinicama.) Na kartici Model debljine linija se prikazuju u pikselima, pomoću srazmere debljine piksela prema vrednosti stvarnih jedinica. Zavisno od rezolucije monitora, možda će biti potrebno da podesite razmeru prikaza da biste bolje videli debljine linija.
Rezultate svakog podešavanja odmah možete da vidite u spisku Lineweights na levoj strani okvira za dijalog. Prevucite klizač trake za pomeranje nadole do dna, da biste videli razliku na debljim linijama.
Pritisnite dugme Apply & Close da biste zatvorili karticu User Preferences okvira za dijalog Options.
Kartica Drafting, prikazana na slici A-10, sadrži parametre za AutoSnap i AutoTrack.
U odeljku AutoSnap Settings možete da onemogućite simbol (oblik koji vidite za svaki OSNAP marker), magnet (koji privlači kursor karakterističnoj tački objekta) i objašnjenje (ToolTip) koje govori koju ste karakterističnu tačku našli. Ponu?eno je da se prorez ne prikazuje sa AutoCAD-ovim markerima, pošto ta kombinacija može da zbuni. Možete da odaberete i boju za marker AutoSnapa. Ponu?eno je da marker bude žut, što se lepo ističe na podrazumevano crnom ekranu. Ako promenite boju ekrana u belu, verovatno ćete odabrati tamniju boju markera. Povlačenjem klizača menjate i veličinu markera.
U odeljku AutoTrack Settings podešavate vizuelne elemente za automatsko praćenje:
U odeljku Alignment Point Acquisition možete da zahtevate pritiskanje na taster Shift za dobijanje tačaka. Ovo uradite ako vam se dešava da birate tačke slučajno, što daje neželjene i dosadne prateće vektore koji samo smetaju.
Najzad, možete da zadate veličinu proreza koji AutoCAD upotrebljava kada izaberete OSNAP marker. Me?utim, ponu?eno je da se prorez ne prikazuje. (Možete da ga uključite u odeljku AutoSnap Settings, kao što je maločas opisano.)
Kartica Selection, prikazana na slici A-11, sadrži parametre koji upravljaju biranjem objekata.
Opcije u odeljcima Selection Modes i Pickbox Size, koje prilago?avaju AutoCAD-ov način biranja objekata, detaljno su razmotrene u poglavlju 9, u odeljku "Podešavanje postupka biranja objekata". Opcije u odeljcima Grips i Grip Size objašnjene su u poglavlju 10, u odeljku "Podešavanje čvorova".
Kartica Profiles, prikazana na slici A-12, omogućava definisanje profila za više korisnika. Profil je skup parametara okvira za dijalog Options. Možda delite računar s nekim, a svako hoće svoje parametre. Ili hoćete različite parametre za različite projekte. Zato definišite profil, dajte mu ime i pozovite ga kad otvorite AutoCAD.
Svi parametri odabrani u okviru za dijalog Options postaju sastavni deo podrazumevanog profila koji se pokreće pod imenom Unnamed Profile. Evo kako se definiše nov profil:
Da biste izabrali profil koji želite da koristite, izaberite Tools ➪ Options i karticu Profiles. Izaberite profil i pritisnite dugme Set Current. Pritisnite OK da biste se vratili u crtež. Posledice su vidljive odmah. Naravno, neki parametri se ne vide odmah, ali se njihovo dejstvo vidi na drugi način - na primer, klasične AutoCAD-ove skraćenice s tastature, pokretanje AutoCAD-a bez programa AutoCAD Today i izrada dnevničke datoteke.
Da biste otvorili AutoCAD sa odre?enim profilom, profil zadajte pomoću parametara na komandnoj liniji (objašnjeno u sledećem odeljku).
Kada pritisnete ikonicu AutoCAD-a da biste ga pokrenuli, uprkos postojanju Windowsa, izvršavate komandu sličnu onoj koju su korisnici nekada upisivali na DOS-ov zahtev za unos komande. Ovo se zove komanda na komandnoj liniji. Njen podrazumevani oblik je:
C:\Program Files\AutoCAD 2002\acad.exe
Vaša komanda na komandnoj liniji zavisi od toga gde ste instalirali AutoCAD.
Ovoj komandi možete da dodajete parametre, poznate kao switches, i tako upravljate onim što AutoCAD radi kada ga pokrenete. Izme?u komande acad.exe i parametra uvek stavite razmak. Tabela A-1 prikazuje parametre komande na komandnoj liniji koji su vam na raspolaganju i njihove funkcije.
Parametre možete da kombinujete. Na primer, sledeća komanda na komandnoj liniji otvara crtež "Bbrdo aptmni" u prikazu front i pokreće izvršavanje skript datoteke setup.
C:\Program Files\AutoCAD 2002\acad.exe "c:\crteži\Bbrdo aptmni.dwg" /v front /b setup
Najlakši način da izmenite parametar komande na komandnoj liniji jeste da napravite prečicu za AutoCAD na radnoj površini ekrana (Desktop). Da biste to uradili, upotrebite Explorer za pronalaženje datoteke acad.exe (obično je u \AutoCAD 2002). Pritisnite je desnim tasterom miša i iz menija izaberite Create Shortcut. Windows će napraviti prečicu s imenom Shortcut to acad.exe. Prevucite je na radnu površinu i promenite joj ime - npr. u AutoCAD 2002 ili samo AutoCAD.
Na primer, ako obično otvarate nove crteže zasnovane na istom šablonu, a hoćete da počnete crtanje što je pre moguće, probajte ovakvu komandu na komandnoj liniji:
C:\Program Files\AutoCAD 2002\acad.exe /nologo /t "Moj šablon"
Konfiguracijska datoteka nastaje svaki put kad otvorite AutoCAD. To je ASCII datoteka podrazumevanog imena acad2002.cfg, koja uglavnom sadrži podatke hardverske konfiguracije miša i grafičke table. Slika A-13 prikazuje početak te podrazumevane datoteke.
Ako koristite nekoliko ure?aja za pokazivanje - na primer, malu i veliku grafičku tablu - izradite nekoliko konfiguracijskih datoteka da biste olakšali prelazak s jedne na drugu konfiguraciju.
Ne bi trebalo da preure?ujete postojeću konfiguracijsku datoteku; umesto toga, pustite AutoCAD da je napravi. Problem je u tome što AutoCAD pretpostavlja da postoji samo jedna konfiguracijska datoteka i prepisuje novu preko prethodne verzije svaki put kada uradite nešto što utiče na tu datoteku, na primer, kada dodate nov ure?aj za pokazivanje.
Upamtite da možete da koristite parametar komandne linije /c za zadavanje konfiguracijske datoteke. Da biste napravili novu konfiguracijsku datoteku, sledite ove korake:
Sada imate dve konfiguracijske datoteke. (Možete imati i više.) Da biste ih upotrebili, promenite parametre komandi na komandnoj liniji za pokretanje AutoCAD-a, ili primenite jednostavniji način, objašnjen u sledećem odeljku.
U ovom dodatku su razmotrena tri različita načina za zadavanje konfiguracija crtačkih sesija:
Parametre komande na komandnoj liniji koristite za zadavanje profila i konfiguracijske datoteke i za drugačije konfigurisanje AutoCAD-a, na primer, za otvaranje crteža sa šablonom ili za pokretanje skript datoteke prilikom otvaranja crteža.
Ako redovno koristite ove mogućnosti, izradite nekoliko konfiguracija da biste olakšali otvaranje AutoCAD-a na odgovarajući način, i to ovako:
Na primer, evo komandi za pokretanje AutoCAD-a sa komandne linije iz dveju zasebnih prečica:
C:\Program Files\AutoCAD 2002\acad.exe /t acad /nologo
C:\Program Files\AutoCAD 2002\acad.exe /p steva /c steva.cfg /t l u k
Prva komanda za komandnu liniju otvara crteže pomoću šablona acad.dwt i ne prikazuje logotip. Ona koristi podrazumevani profil i konfiguracijsku datoteku.
Druga komanda za komandnu liniju otvara crteže pomoću šablona luk.dwt i prikazuje logotip. Ona koristi profil steva i konfiguracijsku datoteku steva.cfg.
Sa svakom konfiguracijom mogli biste da pokrećete različite skript datoteke.
Pripreme za primenu ovog načina dugo traju, ali kad sve obavite, uštedećete vreme pri pokretanju AutoCAD-a i smanjiće se verovatnoća nastajanja grešaka.
Windows podržava mnoge štampače. Da biste instalirali štampač koji Windows podržava, izaberite Start ➪ Settings ➪ Printers i dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. ätampač koji je tako instaliran zovemo Windowsov sistemski štampač.
Upravljački programi Windowsovih sistemskih štampača su odlični za male stone štampače, pošto im je to i namena, ali nisu optimizovani za plotere s perima ili plotere velikog formata. Zato se AutoCAD isporučuje sa nesistemskim upravljačkim programima. Ti upravljački programi su posebno izra?eni za CAD. Ne možete da ih upotrebljavate sa ostalim Windowsovim aplikacijama.
AutoCAD sadrži Windowsov sistemski upravljački program za DesignJet plotere koje proizvodi Hewlett-Packard.
Da biste konfigurisali nesistemski ploter, upotrebite Plotter Manager. (Njega možete da iskoristite i za prilago?avanje parametara sistemskog štampača.) Postoji nekoliko načina otvaranja Plotter Managera:
Plotter Manager ima čarobnjaka (dvaput pritisnite Add-a-Plotter Wizard) koji će vas voditi kroz postupak konfigurisanja štampača. Sledite uputstva na svakoj stranici, koja se menjaju u zavisnosti od prethodnih izbora.
Više informacija potražite u odeljku "Instaliranje štampača i plotera" u poglavlju 6 priručnika AutoCAD Help Installation Guide. Izaberite Help ➪ Help pa sa kartice Contents izaberite Driver and Peripheral Guide.
Tokom konfigurisanja plotera, možete da uvezete PCP ili PC2 konfiguracijsku datoteku izra?enu za ranije verzije AutoCAD-a.
Rezultat konfigurisanja plotera je konfiguraciona datoteka plotera koja ima nastavak imena .pc3. Te .pc3 datoteke se čuvaju u direktorijumu AutoCAD 2002\Plotters. Konfiguracione datoteke plotera možete da koristite zajedno sa kolegama ili da ih kopirate na drugi računar, npr. prenosivi. Možete da konfigurišete više plotera. I za jedan ploter možete da napravite više konfiguracija. Da biste upotrebili .pc3 datoteku, izaberite je na kartici Plot Device okvira za dijalog Plot.
Na kraju rada sa čarobnjakom Plotter Managera, možete da pritisnete dugme Edit Plotter Configuration da biste izmenili podrazumevane parametre svog plotera. Tako?e možete da pritisnete dugme Calibrate Plotter da biste proverili da li ploter tačno štampa.
Konfiguraciju plotera možete da preuredite i izmenite njegove originalne parametre. Postoji nekoliko načina za pristupanje toj datoteci:
Datoteka .pc3 nije ASCII datoteka. Kada otvorite .pc3 datoteku, videćete okvir za dijalog Plotter Configuration Editor.
Kartica General prikazuje osnovne podatake o ploteru. Ta kartica ne sadrži opcije koje korisnik može da konfiguriše, mada možete dodati opis plotera i njegovih parametara.
Kartica Ports omogućava izbor štampanja kroz neki priključak računara (uobičajeno), putem datoteke spremne za štampu i korišćenjem AutoSpoola za slanje crteža u red čekanja na štampač. Ako imate na raspolaganju više priključaka, izaberite jedan i konfigurišite ga.
Kartica Device and Document Settings sadrži opcije koje zavise od vašeg štampača.
Kada izaberete stavku u gornjem delu Plotter Configuration Editora, odgovarajuće opcije postaju dostupne na dnu okvira za dijalog. Možete da konfigurišete sledeće:
Kada završite s izmenama, pritisnite OK da biste ih snimili u .pc3 datoteku. Možete da pritisnete i dugme Save As da biste napravili novu .pc3 datoteku. Pritisnite dugme Default ako želite da vratite sve parametre na njihove standardne vrednosti.
AutoCAD Today podrazumeva da AutoCAD radi na mreži, što je danas čest slučaj. Administrator mreže ili rukovodilac CAD projekta može da konfiguriše AutoCAD Today pomoću čarobnjaka Network Setup, koji se nalazi u direktorijumu \Netsetup na kompakt disku AutoCAD-a 2002. Ako ste instalirali AutoCAD, već ste upoznati sa ovim čarobnjakom, jer se on koristi i za instaliranje i konfigurisanje mrežne verzije AutoCAD-a. Stranica ovog čarobnjaka koja se bavi programom AutoCAD Today administratorima nudi sledeće mogućnosti:
Da biste ove parametre promenili nakon instalacije, upotrebite program Today Manager (AcTodayMgr.exe), koji ćete naći u korenskom direktorijumu kompakt diska AutoCAD 2002.
