1. Dodatak A: Saveti o hardveru i softveru
2. Dodatak B: Instaliranje i podešavanje AutoCAD-a
3. Dodatak C: Šta se nalazi na pratećem kompakt disku
4. Dodatak D: Sistemske promenljive i promenljive za kotiranje

Pošto se neke od komponenata koje čine sistem AutoCAD-a ne mogu naći na običnim personalnim računarima, ovaj dodatak treba da vas upozna sa nekim manje uobičajenim komponentama. Ovde se razmatraju i mogućnosti poboljšanja izvršavanja programa AutoCAD-a pomoću hardvera i softvera.

Treba razmotriti dve stavke koje se odnose na grafički prikaz: rezoluciju i performanse.

Ukoliko imate Windows 95/98 ili Windows NT, verovatno imate i grafičku karticu visoke rezolucije. Ukoliko još niste konfigurisali sistem, onda grafička kartica i monitor moraju imati visoku rezoluciju. SVGA ili XVGA kartice nisu skupe i daju dobar kvalitet prikaza.

Grafičke peformanse zavise od brzine. Da biste ih poboljšali, treba da razmotrite sledeće komponente:

• AGP Bus (magistrala)   Današnje matične ploče koriste AGP magistrale velikih brzina koje pružaju najbrži mogući video prenos. Proverite da li je vaš sistem ovakav.
• U Windowsu 98 možete da koristite i više monitora. Ova opcija je u prošlosti bila popularna među korisnicima AutoCAD-a. Korišćenje više monitora omogućava korisnicima AutoCAD-a da lakše pregledaju više dokumenata.
• Video RAM (memorija)   Ukoliko kupujete video karticu, takođe treba da proverite da li ima 4-8 MB video memorije. Standardne video kartice obično imaju najmanje 4 megabajta video memorije. Više od 32 megabajta obezbediće primetno bolje performanse AutoCAD-a.

Osnovni uređaji za komunikaciju sa računarom pri radu sa programom kakav je AutoCAD jesu tastatura i uređaj za pokazivanje. Najčešće se koristi miš, ali ako još niste nabavili uređaj za pokazivanje, izaberite onaj koji obezbeđuje ujednačeno pomeranje kursora. Kod nekih uređaja lošijeg kvaliteta kursor se kreće skokovito. Kada tražite uređaj za pokazivanje, ne računajući miša, birajte onaj koji daje povratnu informaciju, na primer zvuk "klik" kada izaberete objekat na ekranu. Mnoge jeftine table za digitalizaciju imaju dugmad koja loše reaguju na dodir, što može da d\x89 pogrešan rezultat pri izboru tačaka ili opcija iz menija.

Po pravilu, koristite miša visoke rezolucije ako ne nameravate da se bavite precrtavanjem (engl. tracing). Ako morate da koristite tablu, ili ako znate da ćete precrtavati crteže, nabavite kvalitetnu tablu za crtanje (digitalizaciju).

Ukoliko želite da precrtavate velike crteže, predlažemo vam da nabavite tablu za digitalizaciju. Ona je pravougaonog oblika i ima pero (engl. stylus) u obliku olovke ili pločicu (engl. puck) koja podseća na miša. Tabla ima glatku površinu za crtanje. Uobičajena veličina table je 45 inča, ali ima i većih, sve do 6070 inča. Tabla obezbeđuje prirodan osećaj pri crtanju na računaru, pošto se kretanje pera ili pločice neposredno prenosi na kretanje kursora. Mnoge table za digitalizaciju imaju pero, a kada se radi o pločici, za rad u AutoCAD-u potrebna je pločica sa više tastera.

Pločica table za digitalizaciju često ima funkcijske tastere. Ovi tasteri mogu u AutoCAD-u da se programiraju za pokretanje komandi koje najčešće koristite, što je mnogo brže od pretraživanja menija na ekranu. Komande birate sa površine table ako instalirate masku menija koja se može dobiti uz AutoCAD. Maska menija je ravan komad folije na kojoj su odštampane komande AutoCAD-a. Komande birate tako što ih pokazujete na maski. Ako imate tablu za digitalizaciju, u dodatku B ćete naći uputstvo za instaliranje maske.

AutoCAD podržava Wintab kompatibilne table. Ukoliko vaa tabla ima upravljački program Wintab, možete da je koristite i kao uređaj za precrtavanje (za precrtavanje crteža s table) i kao opšti pokazivački uređaj za biranje stavki iz Windowsovih menija.

Wintab tabla mora da se instalira i konfiguriše iz Windowsa. Proverite da li radi u Windowsu pre nego što je instalirate u AutoCAD-u, jer u suprotnom nećete moći da je koristite i kao uređaj za pokazivanje (miš). Da biste instalirali digitalnu tablu u AutoCAD-u, izaberite Tools \xe4 Options a zatim karticu System. Sa kartice System otvorite padajuću listu Current Pointing Device i izaberite Wintab kompatibilnu tablu ADI 4.2, kompanije Autodesk, Inc.

Izlazni uređaji se međusobno veoma razlikuju po kvalitetu i cenama. Kvalitet i format papira su glavne stavke pri odlučivanju o kupovini plotera ili štampača. Gotovo svi štampači daju precizne crteže, ali neki od njih daju bolji kvalitet linija. Neki od plotera daju samo prihvatljive, dok drugi daju zadivljujuće rezultate i u pogledu brzine, boje i preciznosti.

AutoCAD 2000 može da koristi i sistemski štampač za Windows 95/98 ili NT, te prema tome AutoCAD podržava sve uređaje koje podržava i Windows. U AutoCAD-u postoji i mogućnost direktnog crtanja na izlaznom uređaju iako u Autodesku preporučuju da definišete vaš ploter ili štampač preko Windowsa, a da zatim izaberete uređaj iz grupe Plot Configuration sa kartice Plot Device okvira za dijalog Plot ili Page Setup.

Danas postoji toliko mnogo vrsta štampača da je postalo teško odabrati pravi. U ovom odeljku opisaćemo razne kategorije štampača pogodnih za AutoCAD. Naravno štampače ćete koristiti i u drugim poslovima, kao što su obrada teksta i slika u boji.

• Laserski štampači   Daju visok kvalitet crnobelih strana. Standardni kancelarijski laserski štampač obično je ograničen na papir veličine A4 (210297 mm); ipak, danas se mogu naći i laserski štampači sa formatom papira A3 (297420 mm) za grafičke i CAD radove, i obično se koriste za štampanje probnih otisaka. Rezolucija i brzina su glavne stavke pri odlučivanju o kupovini laserskog štampača. Rezolucija od 300 dpi (tačaka po inču) pruža vrlo prihvatljive otiske, ali rezolucija od 600 dpi postaje standard. Takođe treba da potražite štampač sa dodatnom ugrađenom memorijom da biste smanjili vreme obrade podataka i povećali brzinu štampanja.
• Mlazni štampači   Štampaju brzo i kvalitetno. Neki mlazni (engl. ink-jet) štampači prihvataju i dimenzije papira A2 (420594 mm) i nude PostScript emulaciju do 720 tačaka po inču (dpi). Pošto su relativno jeftini, najbolje su rešenje za štampanje probnih crteža. Veličina papira od A2 (420594 mm) takođe je prihvatljiva za većinu arhitektonskih i tehničkih crteža.
• PostScript uređaji   Ako želite da za štampanje upotrebite PostScript uređaj, najbolji način je komanda File \xe4 Export ili komanda Psout. Te opcije prevode crtež u PostScript datoteku, koju zatim možete da šaljete na PostScript štampač ili slovoslagačku mašinu. Ovo je naročito korisno za PCB raspored kada proizvod treba da bude negativ fotografije. Ako ste arhitekta i treba vam crtež prezentacijskog kvaliteta, upotrebite opciju Encapsulated PS (*.eps) iz okvira za dijalog Export Data. Grafički studiji koji imaju rasterske plotere često mogu da štampaju PostScript crteže velikih formata iz PostScript datoteka. Primena ove opcije je zaista raznovrsna.
• Crtež možete i da izvezete u neki program za crtanje kao što je Adobe Illustrator 8 i da ga tamo dorađujete. Datoteke možete da sačuvate u formatu DXF AutoCAD-a 2000 ili da izaberete opciju File \xe4 Export i da datoteke izvezete u Windowsov format Metafile. Većina programa za crtanje prihvata oba ova formata.

Tehnologija štampača se znatno promenila u poslednjih deset godina, od prvih verzija AutoCAD-a. Ovo se posebno na plotere velikih formata. Izlazni uređaji namenjeni CAD-u nekada su bili uglavnom ploteri koji su koristili pera. Danas se uglavnom koriste ploteri i štampači sa mlaznicom. Ink-jet tehnologija nudi mnogo veću fleksibilnost i brzinu, dajući više opcija za izgled štampanog crteža. Autodesk je potpuno izmenio deo AutoCAD-a o ploterima da bi bio u koraku s ovim novim opcijama. Većinu ovih novih funkcija pronaći ćete na kartici Plot Device okvira za dijalog Plot.

Možete pronaći i laserske ili elektrostatičke plotere, ali po mnogo većoj ceni. Crnobeli ploteri daju najbolje rezultate; brzi su i mnogo su jeftiniji od starih plotera sa perom. Uz malo veći trošak možete se odlučiti za kolor ploter. Crnobeli ploteri mogu štampati rasterske crteže u velikim formatima, takođe mogu štampati šrafure i rastere za isticanje elemenata crteža.

Ukoliko su vam potrebni veliki crteži, a nemate veliki ploter, možete koristiti usluge grafičkih studija pa čak i nekih većih centara za fotokopiranje. To može biti dobra zamena za kupovinu sopstvenog plotera.

Ako otvorite okvir za dijalog Plot ili Page Setup i izaberete karticu Plot Device, videćete opcije koje omogućavaju kontrolisanje rada plotera ili štampača.

Na kartici se nalaze četiri grupe dugmadi:

1. Plotter Configuration
2. Plot Style Table (Pen Assignments)
3. What to Plot
4. Plot to File

Ove grupe dugmadi izgledaju obično ali dve od njih imaju veliki skup opcija koje mogu da zbunjuju. U poglavlju 7 videli ste kako rade opcije Plot Style Table. U ovom odeljku govorićemo o opcijama dostupnim kada pritisnete dugme Properties grupe Plotter Configuration.

Opcije Plotter Configuration omogućavaju da podesite one parametre plotera ili štampača kojima ne pristupate stalno ali ih povremeno treba podesiti. Ovi parametri su prilično tehničke prirode i uključuju stvari kao što su: na kojem je izlazu (engl. port) priključen vaš štampač, kvalitet štampanja bitmapiranih slika, nestandardne veličine papira i kalibrisanje štampača, što omogućava da podesite ploter za bilo koju veličinu štampanog crteža. Većinu ovih parametara nećete koristiti često, ali bi trebalo da znate da postoje, u slučaju da morate da promenite konfiguraciju štampača. Ove opcije možete da koristite da biste napravili više konfiguracija istog plotera kako biste brzo pristupili uobičajenim parametrima.

Trebalo bi da znate da su svi parametri ove grupe smešteni u datoteci tipa .PC3. Možete da sačuvate i pozovete bilo koji broj konfiguracionih datoteka u slučajevima kada su vam potrebni različiti parametri plotera. PC3 datoteke najčešće se čuvaju u direktorijumu Plotters, u okviru glavnog direktorijuma AutoCAD2000.

Grupa dugmadi Plotter Configuration nudi padajuću listu sa koje možete da izaberete štampač ili konfiguraciju izlazne datoteke. Ako za konfiguraciju plotera postoji PC3 datoteka, biće prikazana na padajućoj listi, kao i bilo koji Windowsov sistemski štampač. Kada sa liste izaberete izlazni uređaj, možete da pritisnete dugme Properties da biste pristupili okviru za dijalog Plotter Configuration Editor.

SAVET

AutoCAD možete da konfigurišete tako da bitmapirane slike stvara u najčešćim formatima kao što su TIFF, Targa i PCX, ili da napravi Autodeskov DWF format za Internet. Kada AutoCAD konfigurišete za ove vrste izlaznih jedinica, treba da izaberete i vrstu izlazne datoteke.

U okviru za dijalog Plotter Configuration Editor nalaze se tri kartice. Kartica General prikazuje listu Windowsovih upravljačkih programa koje ova konfiguracija koristi a postoji i prostor za vaše komentare.

SAVET

Parametrima konfiguracije plotera možete da pristupite i da ih menjate bez otvaranja AutoCAD-a. Da biste to uradili, pronađite PC3 datoteku u poddirektorijumu Plotters, glavnog direktorijuma AutoCAD2000 i izaberite je sa dva pritiska na taster miša.

Kartica Ports omogućava da zadate gde će podaci sa plotera biti poslati. Ovde bi trebalo da odlučite da li ćete crtež poslati ploteru na mreži ili ćete napraviti datoteku za ploter. Možete da izaberete i opciju Autospool koja omogućava da crtež koji želite da štampate na ploteru usmerite direktno na neku međulokaciju radi slanja do odgovarajućeg izlaznog uređaja.

Kartica Device and Document Settings je glavni deo ovog okvira za dijalog. Ova kartica nudi opcije koje se kreću od kontrole štampanja crteža, do nestardandnih veličina papira. Glavno polje nudi opcije na hijerarhijskoj listi, sličnoj listi direktorijuma Windows Explorera. Pri dnu okvira za dijalog nalaze se tri dugmeta: Import, Save As i Defaults. Ova dugmad omogućavaju uvoz konfiguracionih parametara iz ranijih verzija AutoCAD-a kao i da tekuće parametre sačuvate kao datoteku ili da parametre vratite na njihove standardne vrednosti.

Lista ima četiri glavne kategorije: Media, Graphics, Custom Properties i Calibration and User-Defined Paper Sizes. Nisu sve opcije ovih kategorija dostupne na svim ploterima. Kada izaberete stavku sa liste, u prostoru ispod liste prikazuju se opcije u vezi sa tom stavkom. Sledi opis svake od kategorija i njenih opcija.

NAPOMENA

Slike koje ćete videti u sledećem opisu odnose se na Xerox Engineering Systems XES8825.

Media

Neki ploteri, poput serije Xerox Engineering Systems 8800, nude opcije za izvor, veličinu i vrstu medija za štampače. Ako je opcija Source and Size dostupna, u okviru za dijalog ponuđena je lista izvorišta (na primer, pojedinačni listovi ili rolne) i veličina lista. Opcija Media Type omogućava da izaberete između bond, vellum, glossy i ostalih vrsta medija koje kontroliše ploter. Kada je dostupna opcija Duplex Printing, kontroliše parametre dvostranog štampanja na štampačima koji podržavaju ovu mogućnost. Kada je opcija Media Destination dostupna, omogućava da izaberete destinaciju štampanih crteža (kao što su collating ili stapling) kod onih štampača koji podržavaju takve mogućnosti.

Ploteri sa perom poseduju osobine koje se razlikuju od tipičnih ili mlaznih štampača ili plotera. Kada su ove opcije dostupne, omogućavaju kontrolisanje načina na koje AutoCAD generiše podatke za plotere sa perom. Evo liste parametara plotera sa perom:

• Prompt for Pen Swapping   Zaustavlja ploter da biste mogli da promenite pero. Ova opcija je prevashodno namenjena za plotere sa jednim perom.
• Area Fill Correction   Govori AutoCAD-u da uzme u obzir debljinu pera pri iscrtavanju ivica oko površine ispunjene ujednačenom popunom, kako bi unete kote ostale tačne.
• Pen Optimization Level   Određuje kako će AutoCAD da organizuje kretanje pera da bi se postigla optimalna brzina. Pre nego što crtež pošalje ploteru, AutoCAD obavi dosta priprema. Ako koristite ploter sa perom, jedna od stvari koje AutoCAD radi jeste optimizacija načina na koji podatke šalje ploteru, tako da ploter ne gubi vreme menjajući pera i pomerajući se sa jednog kraja crteža na drugi samo da bi nacrtao jednu liniju.
• Physical Pen Characteristics   Omogućava da brojeve pera plotera dodelite AutoCAD--ovim bojama, podesite brzinu svakog pera i dodelite debljinu pera.

Ovi parametri omogućavaju kontrolu štampanja vektorskih i rasterskih crteža. Parametri Vector Graphics omogućavaju kontrolisanje rezolucije i dubine boje kao i načina senčenja. Ako štampač želite da konfigurišete za virtuelna pera, izaberite 255 Virtual Pens, opcije Color Depth.

Klizač parametara Raster Graphics omogućava da kontrolišete kvalitet bilo koje bitmapirane slike. Ako je klizač pomeren sasvim ulevo, rasterska slika neće biti štampana na ploteru. Ako klizač pomerite malo udesno, kvalitet rasterske slike se poboljšava, brzina štampanja opada a potrebno je i više memorije. Klizač OLE Settings kontroliše kvalitet povezanih i ugrađenih OLE datoteka. Ako je ovaj klizač pomeren sasvim ulevo, OLE objekti neće biti odštampani. Ako klizač pomerite udesno, povećaće se kvalitet OLE slike i potrebna memorija, a smanjiće se brzina.

Klizač Tradeoff omogućava da izaberete način na koji će klizači Raster i OLE povećavati brzinu štampanja. Možete da birate između niže rezolucije ili boja.

Opcija TrueType Text za štampače i plotere koji podržavaju TrueType fontove, omogućava da birate da li će tekst na ploteru biti štampan kao grafika ili kao TrueType tekst.

Ovo je opcija koja prikazuje dugme Custom Properties u donjem delu okvira za dijalog. Ako pritisnete dugme Custom Properties, pristupićete istim onim parametrima štampača ili plotera dostupnih u parametrima Windowsovog sistemskog štampača. Ovim parametrima možete da pristupite i ako izaberete Opciju Start \xe4 Settings \xe4 Printers a zatim desnim tasterom miša izaberete štampač i opciju Properties.

SAVET

Opcije ponuđene preko dugmeta Custom Properties često su iste u mnogim stavkama ponuđenim na listi Device and Documents. Ako nekoj opciji ne možete da pristupite preko liste Device and Documents, pogledajte opcije ponuđene u okviru dugmeta Custom Properties.

Initialization String

Neki ploteri zahtevaju inicijalizacione kodove, u obliku ASCII tekstualnih nizova koji obezbeđuju da "zadobijete pažnju plotera". Ako imate takav ploter, ova opcija omogućava unošenje takvog niza.

Opcije liste Calibration and User-Defined Paper Sizes nude neke od najvrednijih opcija ovog okvira za dijalog. Posebno korisna za preciznost štampanja može da bude opcija Calibration.

Plotter Calibration   Ako otkrijete da štampač ili ploter ne štampaju precizno, obratite pažnju na opciju Calibration. Ako ploter rasteže ili skuplja sliku u jednom ili drugom pravcu, opcija Calibration omogućava podešavanje širine i visine štampanog crteža. Da biste ovu opciju upotrebili, izaberite listu Plotter Calibration opcije Calibration and User-Defined Paper Sizes.

Pojavljuje se dugme Calibrate Plotter. Pritisnite ovo dugme da biste otvorili čarobnjaka Calibrate Plotter prikazanog na slici A.1.

Čarobnjaka Calibrate Plotter možete da upotrebite da biste na ploteru odštampali pravougaonik određene veličine. Zatim izmerite pravougaonik i uporedite njegove dimenzije sa očekivanim dimenzijama. Ako postoji neslaganje, unesite dimenzije štampanog pravougaonika pa odštampajte još jedan probni pravougaonik. Ovaj proces možete da ponavljate sve dok odštampani pravougaonik ne bude dimenzija koje ste uneli u okvir za dijalog Calibrate Plotter.

Pri kraju rada sa čarobnjakom Calibrate Plotter, od vas će se tražiti da date ime datoteci Plot Model Parameter (PMP) u kojoj će biti sačuvani podaci kalibrisanja. PMP datoteka takođe čuva i sve informacije o prilagođenim (nestandardnim) veličinama papira koje možete da unesete putem opcije Calibration and User-Defined Paper Sizes. Ova datoteka se tada povezuje sa PC3 datotekom koja čuva podatke o konfiguraciji vašeg plotera.

Ako za ploter imate više od jedne PC3 datoteke, PMP datoteku možete da povežete i sa ostalim PC3 datotekama koristeći opciju PMP File Name iz polja za listu Device and Document Settings. Ova opcija je prva stavka ispod kategorije Calibration and User-Defined Paper Sizes.

Da biste PMP datoteku povezali sa PC3 datotekom konfiguracije plotera, sa padajuće liste Name izaberite karticu Plot Device okvira za dijalog Plot. Pritisnite dugme Properties a zatim na kartici Device and Document Settings, izaberite listu PMP File Name. Na dnu okvira za dijalog pojavljuje se opcija PMP. Pritisnite dugme Open File a zatim iz okvira za dijalog Open izaberite datoteku PMP. Pritisnite OK. Videćete da je PMP datoteka dodata listi PMP File Name.

Custom Paper Sizes   Neki ploteri nude nestandardne veličine papira. Ova mogućnost se najčešće nudi za plotere i štampače koje ste podesili tako da koriste AutoCAD-ove upravljačke programe umesto Windowsovih sistemskih upravljačkih programa. Ako vaš ploter nudi ovu opciju, kada izaberete Custom Paper Sizes, videćete polje za listu i skup dugmadi.

Ako pritisnete dugme Add, pojavljuje se čarobnjak Custom Paper Size.

Čarobnjak Custom Paper Size omogućava da definišete veličinu lista i margine, kao i izvor papira. Ovi podaci se zatim čuvaju u PMP datoteci. Od vas se traži da navedete određeno ime za prilagođenu veličinu papira. To ime će biti dodato listi Custom Paper Size.

Kada definišete nestandardnu veličinu papira, možete da je dorađujete ili brišete koristeći dugmad Edit ili Delete iz grupe opcija Custom Paper Size.

Modify Standard Paper Size   Poslednja stavka liste Device and Document Settings jeste opcija Modify Standard Paper Size. Ako je ova opcija dostupna, omogućava podešavanje margina, za standardne veličine papira.

NAPOMENA

Ako koristite stariji ploter sa perima, u polju za listu Device and Document Settings videćete opcije Physical Pen Configuration. Ove dodatne opcije omogućavaju da kontrolišete brzinu i optimizaciju pera i korekcije pri iscrtavanju popunjenih površina.

Dugmad Import, Save As i Defaults

Dugmad Import, Save As i Defaults sa dna editora Plot Configuration, omogućavaju uvoz ili čuvanje parametara plotera kao PC3 datoteka kojima pristupate sa kartice Plot Device okvira za dijalog Plot i Page Setup, što smo već opisali u ovom dodatku. Dugme Import omogućava uvoz PCP i PC2 datoteka iz ranijih verzija AutoCAD-a. Dugme Save As omogućava da tekuće parametre sačuvate pod postojećim ili novim imenom PC3 datoteke. Dugme Defaults vraća standardne parametre tekuće konfiguracije plotera, ukoliko postoje.

AutoCAD pruža korisniku PostScripta priličnu kontrolu nad formatiranjem PostScript datoteka koje se izvoze komandama File \xe4 Export i Psout. Mogućnosti se protežu od mapiranja, zamene fontova do namenskih PostScript Prologue podataka.

Međutim, AutoCAD zahteva da dobro savladate programski jezik PostScript da biste u potpunosti iskoristili prednosti PostScript izlaza iz AutoCAD-a. Najveći deo kontrole se postiže preko datoteke Acad.psf. To je glavna datoteka podrške za komande Psin i Psout. PostScript datoteku napravljenu komandom Psout možete prilagoditi praveći izmene u datoteci Acad.psf. Datoteka Acad.psf je podeljena u odeljke koji se odnose na različite delove PostScript izlaza. Svaki odeljak počinje naslovom ispred koga dolazi zvezdica. Sledi kratak opis ovih odeljaka:

• *fonts   Omogućava kontrolu zamene fontova. PostScript font možete dodeliti AutoCAD--ovoj datoteci sa fontovima ili nekoj .pfb PostScript datoteci koja se koristi u crtežu.
• *figureprologue   Definiše postupke za ugrađivanje slika koji se nalaze u Psin PostScript slikama.
• *isofontprologue   Definiše postupke koji se primenjuju za ponovno kodiranje fontova da bi bili kompatibilni sa skupom znakova ISO 8859 Latin/1.
• *fillprologue   Definiše kôd koji se koristi u Psout datoteci za opisivanje popuna.
• *fill   Odeljak u koji možete da dodate namenske šare za popunjavanje.

Većina odeljaka, izuzev odeljka *fonts, nije od velike koristi prosečnom korisniku; ali ako ste PostScript programer, iskoristite odeljke za prilagođavanje PostScript izlaza.

Treba da upoznate i sistemsku promenljivu Psprolog. Ona daje nalog komandi Psout da određenu naredbu prologa uvrsti u PostScript izlaz. (Detaljnije objašnjenje komande Psout naći ćete u poglavlju 14.) Korisnički prolog se dodaje datoteci Acad.psf preko editora teksta. Prolog treba da počne sa zaglavljem odeljka koje sami definišete. Zaglavlje može da glasi bilo kako, ali mora da počne zvezdicom. Sve posle zaglavlja, do sledećeg zaglavlja ili do kraja datoteke, isključujući komentare, biće isključeno iz datoteke koju pravi komanda Psout. Daćemo primer prologa koji prevodi dodeljenu boju u debljinu linije, slično kao kod plotera sa perom:

*widthprolog

/ACADLayer { pop } def

/ACADColor { pop pop pop dup 0.5 mul setlinewidth pop } def

/ACADLtype { pop

userdict /Linedict known not { /Linedict 100 dict def }if

1 index cvn Linedict exch known not {

mark 1 index { dup 0 eq{ pop 1 72.0 div } if abs } forall

counttomark 2 add ~-1 roll astore exch pop

1 index cvn exch Linedist begin def end }

{ pop } ifelse

Linedict begin cvx exec 0 setdash end } bind def

/bd{bind def}bind def /m{moveto}bd /1{lineto}bd /s{stroke}bd

/a{arc}bd /an{arcn}bd /gs{gsave}bd /gr{grestore}bd

/cp{closepath}bd /tr{translate}bd /sc{scale}bd /co{concat}bd

/ff{findfont}bd /sf{setfont}bd /sh{show}bd /np{newpath}bd

/sw{setlinewidth}bd /sj{setlinejoin}bd /sm{setmiterlimit}bd

/cl{clip}bd /fi{fill}bd

%%EndProlog

Potpuno objašnjenje PostScript komandi Psout i Psin izlazi iz okvira ove knjige. Ako želite da naučite nešto više, pročitajte odeljak o PostScriptu iz uputstva za prilagođavanje AutoCAD-a. Svoje znanje ćete značajno proširiti i pregledanjem PostScript datoteka koje pravi komanda Psout i datoteke Acad.psf, kao i iz sledećih knjiga:

1. Understanding PostScript, David Holzgang, Sybex,1992.
2. PostScript Language Program Design, Adobe Systems Incorporated, Addison-Wesley Publishing Company, Inc., 1990.
3. PostScript Language Reference Manual, Adobe Systems Incorporated, Addison-Wesley Publishing Company, Inc., 1991.
4. PostScript Language Tutorial and Cookbook, Adobe Systems Incorporated, Addison-Wesley Publishing Company, Inc., 1989.

U konfiguraciju za ploter možete da dodate i PostScript ploter. Pošto to uradite, AutoCAD crta crtež na ploteru kao niz vektora, kao i na bilo kom drugom ploteru. Ako imate na crtežu popunjene površine i štampate u PostScript datoteku, vektori koji se koriste za štampanje popunjenih površina prilično povećavaju datoteku crteža i produžuju vreme potrebno za štampanje PostScript datoteke.

Pored procesora računara, memorija ima najveći uticaj na brzinu AutoCAD-a. Koliko je imate i koliko je koristite uticaće na to da li hitne poslove možete da završite u roku ili morate da radite i noću da biste to postigli. U ovom odeljku ćemo rasvetliti osnovna pitanja o memoriji i o tome kako je AutoCAD koristi.

AutoCAD 2000 je sistem koji koristi virtuelnu memoriju. To znači da kada se radna memorija iskoristi do gornje granice, deo podataka iz memorije privremeno se prenosi na disk da bi se oslobodila memorija. Takvo privremeno premeštanje na disk zove se straničenje (engl. paging), koje AutoCAD-u omogućava da nastavi rad kada posao koji obavljate prevazilazi kapacitet radne memorije.

AutoCAD troši memoriju na dva načina. Prvo, programske kodove smešta u radnu memoriju. Koliko će radne memorije biti zauzeto zavisi od toga koliko je otvorenih programa pod Windowsom. Windows raspoređuje memoriju na program, tako da kada se približite gornjoj granici kapaciteta memorije, Windows obavlja straničenje memorije. Pri čuvanju crteža AutoCAD koristi drugi način za popunjavanje memorije. Program uvek nastoji da u radnu memoriju smesti što više podataka o crtežu. Ako količina radne memorije potrebna za crtež pređe raspoloživi kapacitet memorije, AutoCAD će prebaciti deo crteža na disk. Straničenje crteža kontroliše isključivo AutoCAD. Pošto se radna memorija koristi i za programski kôd i za crtež, veličina crteža, broj datoteka otvorenih u AutoCAD-u i broj otvorenih programa u Windowsu uticaće na količinu raspoložive radne memorije. Zato ako vidite da se rad AutoCAD-a usporava, pokušajte da zatvorite ostale otvorene programe ili datoteke koje više ne koristite. Tako ćete osloboditi memoriju za AutoCAD i rad na crtežu.

Primetićete da program usporava rad kada se obavlja straničenje. Ako se to često događa, najbolje je dodati još radne memorije. U tim uslovima rad AutoCAD-a možete da ubrzate i obezbeđivanjem dovoljno prostora na disku, kao i defragmetiranjem i optimiziranjem slobodnog prostora na disku. Defragmentiran disk omogućava brži pristup, čime poboljšava i brzinu adresiranja memorije (straničenja).

U prethodnim verzijama za Windows preporučili smo vam da napravite i trajnu datoteku za razmenu podataka (engl. swap file). Sa Windowsom 95/98 ili NT, ovo nije neophodno. Windows dinamički raspoređuje prostor za trajnu datoteku. Ipak treba da proverite da li ima dovoljno slobodnog mesta na disku da bi Windows mogao da organizuje prostor. Preporučujemo vam da za datoteku za razmenu podataka ostavite četiri puta više mesta u odnosu na kapacitet radne memorije. Ukoliko imate 32 MB RAM-a, treba da na disku ostavite (najmanje) 128 MB za datoteku za razmenu podataka. Ovim će vaš sistem dobiti 128 MB virtuelne memorije.

Posle duže upotrebe AutoCAD-a može se dogoditi da se pojave čudne datoteke sa oznakom .ac$ u direktorijumu \\Windows\\Temp. To su privremene datoteke za čuvanje neupotrebljenih delova crteža. Često se pojavljuju ako je AutoCAD zatvoren na neregularan način. Obično se brišu bez posledica.

Ako ste uklonili sve stare datoteke za razmenu podataka, a vaš disk je i dalje neuobičajeno pun, možda se negde na disku nalaze izgubljeni delovi datoteka. To su zapravo delovi koji ne pripadaju nijednoj određenoj datoteci i koji se često nagomilavaju ako se program zatvori na nedozvoljen način. Da biste ih uklonili i oslobodili prostor na disku, izađite iz AutoCAD-a i pokrenite ScanDisk, koji spada u standardnu Windowsovu alatku.

Konačno, ukoliko nemate naviku da praznite korpu za otpatke (Recycle bin), treba da je steknete. Svaka datoteka koju "izbrišete" koristeći Windows Explorer, zapravo prelazi u korpu za otpatke. Zato redovno treba da je praznite.

Ako redovno koristite Internet, u direktorijumu Internet cache potražite nepotrebne datoteke.

AutoCAD 2000 nudi neke alatke koje će vam pomoći da efikasnije koristite sistemsku memoriju. Indeksi Partial Open i Spacial and Layer, omogućavaju upravljanje korišćenjem memorije kod velikih crteža i u slučajevima kada je otvoreno više datoteka, tako što smanjuju količinu datoteke učitane u memoriji. Ovim alatkama možete da podesite AutoCAD tako da otvara samo one delove datoteke na kojima želite da radite.

Opciju Partial Open iz dijaloga File koristite kada znate da ćete raditi samo na malim delovima ili na određenom skupu slojeva velikog crteža. Izaberite File \xe4 Open, pronađite i izaberite datoteku koju želite da otvorite a zatim pritisnite dugme Partial Open.

Kada pritisnete ovo dugme, pojaviće se okvir za dijalog Partial Open.

Ovaj okvir za dijalog možete da koristite da biste otvorili određene prikaze crteža i to tako što ćete iz liste View Geometry to Load izabrati ime prikaza. U memoriju će biti učitana samo geometrija izabranog prikaza. Ovo vas ne ograničava samo na taj prikaz prilikom dorade crteža. Naredni prikazi učiniće da AutoCAD učita i njihovu geometriju po potrebi.

Količinu slike koja se učitava u memoriju možete još više da ograničite tako što ćete izabrati samo one slojeve na kojima želite da radite. U listi Layer Geometry to Load, izaberite slojeve koje želite.

Kada opcijom Partial Open otvorite datoteku, uvek možete da je još podešavate tako što ćete izabrati File \xe4 Partial Load. Ovim se otvara okvir za dijalog Partial Load koji nudi iste opcije kao i okvir za dijalog Partial Open. Okvir za dijalog Partial Load nije dostupan za datoteke koje otvorite normalnim putem, odnosno, ne koristeći opciju Partial Open.

Indeksi Spatial i Layer zapravo su liste u kojima se čuvaju podaci o geometriji crteža. Indeks Spatial daje listu geometrije crteža u odnosu na položaj geometrije u prostoru. Indeks Layer daje sliku geometrije crteža u odnosu na svojstva dodeljena slojevima. Indeksi nude efikasnije korišćenje memorije i smanjuju vreme učitavanja crteža koji se koriste kao Xref datoteke. Ovi indeksi imaju efekta tek kada se uključi opcija Demand Load (više detalja o opciji Demand Load naći ćete u odeljku Parametri okvira za dijalog Options u poglavlju 6). Indeks Layer omogućava AutoCAD-u da učita samo one slojeve Xref datoteke koji nisu zamrznuti. AutoCAD koristi indeks Spatial da bi učitao samo one objekte Xref datoteke koji su unutar granica isečene Xref datoteke.

Indekse Spatial i Layer za datoteku možete da uključite preko sistemske promenljive Indexctl. Sistemska promenljiva Indexctl može da ima jednu od četiri vrednosti:

1. Standardna vrednost je 0. Ovim se isključuju indeksi Spatial i Layer.
2. Vrednost 1 uključuje indeks Layer.
3. Vrednost 2 uključuje indeks Spatial.
4. Vrednost 3 uključuje oba indeksa.

Da biste upotrebili sistemsku promenljivu Indexctl, upišite IndexctlEnter a zatim na zahtev za unos Enter new value for INDEXCTL <0>:, unesite odgovarajuću vrednost.

NAPOMENA

Opcija Partial Open okvira za dijalog File, uključuje i grupu dugmadi Index Status, koja nudi podatke o statusu indeksa crteža. Ako su na crtežu koji otvarate uključeni indeksi Spatial i Layer, možete da ih koristite tako što ćete potvrditi polje Spatial Index.

Korišćenje opcije Incremental Save Percentage radi očuvanja prostora na disku

Ako vaš disk postaje pretrpan a na njemu morate da sačuvate što više datoteka, možete da smanjite količinu neiskorišćenog prostora u datoteci, tako što ćete podesiti vrednost Incremental Save sa kartice Open and Save okvira za dijalog Options. Ako opciju Incremental Save podesite na nižu vrednost, možete donekle da smanjite veličinu datoteke. Posledica toga je sporiji rad prilikom snimanja datoteka. Više informacija o ovom parametru pronaći ćete u odeljku Kartica Open and Save u dodatku B.

Sličan efekat dobićete i ako isključite opciju .bak koja se takođe nalazi na kartici Open and Save okvira za dijalog Options. Svaki put kada izaberete opciju File \xe4 Save ili File \xe4 Save As, AutoCAD stvara i rezervnu kopiju datoteke tipa .bak. Ako isključite opciju Create Backup Copy with Each Save, .bak datoteke se neće praviti a time se naravno štedi prostor na disku. Ova opcija se takođe nalazi na kartici Open and Save okvira za dijalog Options.

AutoCAD je složen program, pa ne ide uvek sve glatko. Ako naletite na problem, možda ima nade da nije nerešiv. Evo nekoliko saveta šta da radite kada stvari pođu naopačke.

Najčešći uzrok problema sa otvaranjem datoteke jeste nedostatak slobodnog prostora na disku. Ukoliko iskrsnu problemi pri otvaranju datoteka, proverite da li imate dovoljno slobodnog mesta na svim diskovima.

Ako ste skoro instalirali AutoCAD i ne možete da ga pokrenete, možda je problem u konfiguraciji. Pre nego što vas uhvati panika, pokušajte da ponovo instalirate AutoCAD. To neće trajati dugo, pogotovo ako koristite CD verziju (pogledajte dodatak B za uputstva za instaliranje). Pre nego što ponovo instalirate AutoCAD, upotrebite program Uninstal da biste uklonili tekuću verziju AutoCAD-a. Takođe proverite da li su vam identifikacioni serijski broj i CD ključ pri ruci. Proverite da li ste zatvorili sve druge programe dok instalirate AutoCAD, i kao poslednje, isključite i ponovo uključite (restartujte) računar nakon završenog instaliranja.

Hardverske greške mogu dovesti do toga da se datoteke oštete. Kada se to dogodi, AutoCAD ne može da otvori datoteku sa crtežom. Na sreću, i za izgubljene datoteke ima nade. U većini slučajeva AutoCAD će automatski pokrenuti rutinu za oporavak datoteka kada pri otvaranju naiđe na oštećenu datoteku. Ako imate datoteku za koju znate da nije ispravna "oporavićete" je komandom File \xe4 Drawing Utilities \xe4 Recover. Ona otvara okvir za dijalog Select File iz koga birate datoteku koju treba obnoviti. Pošto upišete njeno ime, AutoCAD prelazi na posao. Dobijate niz poruka od kojih većina ne znači mnogo prosečnom korisniku. Zatim se otvara obnovljena datoteka. Možda se izgubi nešto podataka, ali je bolje imati i delimičnu datoteku nego nikakvu, naročito kada je u nju uloženo nekoliko dana rada.

Postoji i mogućnost da izgubljeni crtež pokušate da vratite pomoću datoteke .bak poslednje snimljene verzije pre nego što se datoteka oštetila. Iskopirajte datoteku .bak u datoteku .dwg sa drugim imenom i potom je otvorite. Crtež će sadržati samo ono što je bilo nacrtano kada je poslednji put snimljen.

Ukoliko želite da popravite datoteku na kojoj ste upravo radili, koristite datoteku Auto.sv$. Ovu datoteku AutoCAD koristi za čuvanje crteža tokom automatskih snimanja. Promenite ime datoteke .sv$ u .dwg i otvorite je.

Postoje i situacije kada je datoteka toliko oštećena da ne može da se oporavi. Čestim snimanjem rezervnih kopija smanjićete moguću štetu. Možete razmisliti i o paketu Microsoft Office Plus koji omogućava planiranje rezervnih kopija i proverava i defragmentira diskove u vreme kada nisu aktivni. Programi kao što je Scandisk otkrivaju problematične delove diska pre nego što se problem pokaže.

Kako je AutoCAD veliki i složen program, sigurno je da ćete s vremena na vreme nailaziti na probleme. U ovom odeljku navedeni su najčešći problemi pri radu u AutoCAD-u.

To se događa ako je otvoren prikaz Paper Space umesto Model Space. Da biste bili sigurni da ste otvorli prikaz Model Space, upišite Tilemode Enter, zatim 1 Enter. Ili možete da uključite ikonu UCS upisivanjem Ucsicon Enter On Enter. Ako potom vidite trougaonu UCS ikonu u donjem levom uglu, znači da ste u prikazu Paper Space. Da biste radili na crtežu, morate biti u prikazu Model Space.

Treba da proverite i zaključavanje slojeva. Ukoliko je sloj zaključan, nećete moći da menjate objekte na njemu.

Proverite da li je funkcija Grips uključena (Tools \xe4 Grips). Detaljnije objašnjenje se nalazi u dodatku B.

Proverite da li su opcije Selection podešene na način opisan u vežbama (Tools \xe4 Selection). Detaljnije objašnjenje potražite u poglavlju 2.

Kada radite sa datotekama iz druge firme, nije neobično da u njima sretnete fontove drugih proizvođača koje vi nemate. Fontove koje nemate obično možete zameniti standardnim AutoCAD-ovim fontovima, bez nepoželjnih posledica. AutoCAD automatski prikazuje okvir za dijalog iz koga birate datoteku sa fontovima za zamenu. Možete da izaberete datoteku sa fontovima ili pritisnete taster Esc da zanemarite poruku (u poglavlju 8 pronaći ćete više detalja o datotekama sa fontovima). Ako uradite ovo drugo, možda se deo teksta neće videti u crtežu.

Tokom učitavanja DXF datoteka mogu se pojaviti razni problemi, najčešće pri učitavanju DXF datoteke u postojeći crtež, pre nego pri učitavanju u novi. Pod određenim uslovima DXF datoteke se mogu učitavati u postojeće crteže, ali može se dogoditi da AutoCAD ne može da učita celu datoteku.

Da biste bili sigurni da je čitava DXF datoteka učitana, izaberite File \xe4 Open, a zatim *.DXF iz padajuće liste File Type. Potom učitajte svoju DXF datoteku.

Ako znate da je DXF datoteka koju pokušavate da učitate u ASCII formatu a ne binarnom, pregledajte je u editoru teksta. Ukoliko sadrži redove čudnih znakova, svi su izgledi da je datoteka oštećena ili da sadrži podatke koje AutoCAD ne može da prepozna. Pokušajte da izbrišete čudne znakove i ponovo učitajte datoteku (napravite rezervnu kopiju datoteke pre nego što ovo probate).

Tokom rada sa AutoCAD-om desiće se da se disk brzo napuni. AutoCAD može da generiše privremene datoteke i datoteke za razmenu podataka mnogo veće od datoteke sa kojom radite. To može da vas ostavi bez slobodnog prostora za snimanje datoteke. Ako se to desi, ispraznite korpu za otpatke da biste napravili mesta na disku, ili izbrišite .bak datoteke koje vam nisu potrebne. Nemojte brisati AutoCAD-ove privremene datoteke.

AutoCAD-u je potrebno dosta memorije da bi prikazao prozore viewport u prikazu Paper Space. Zato ograničava broj prozora viewport koje će prikazati u jednom navratu. Čak i kada prozori viewport nisu prikazani, oni su aktivni. Takođe, ako zumirate prazan prozor dok ste u prikazu Paper Space, moći ćete da vidite njegov sadržaj. Sadržaj prozora se vidi zato što ste smanjili broj prozora koji može da se prikaže odjednom.

Broj prozora koje će AutoCAD prikazivati u isto vreme, može da se poveća promenom sistemske promenljive Maxactvp. (Obično je njena vrednost 48.) Unapred vas upozoravamo da će povećavanje vrednosti te promenljive dovesti do toga da AutoCAD troši više memorije. Ako je raspoloživa memorija ograničena, to će značajno usporiti rad AutoCAD-a.

Kao što je navedeno u prethodnom odeljku, AutoCAD brzo troši memoriju kada se dodaju prozori viewport. Ako su sistemski resursi ograničeni, smanjite vrednost sistemske promenljive Maxactvp da bi AutoCAD prikazivao manje prozora u istom trenutku. Tako ćete moći da radite sa crtežom sa više prozora viewport, bez usporavanja računara. Pokušajte da smanjite vrednost sistemske promenljive na 8 i pogledajte rezultat. Zatim povećavajte ili smanjujte vrednost dok ne pronađete optimalno rešenje za datu situaciju. Možete upotrebiti i opciju Mview OFF da biste isključili prozore viewports ako vam nisu potrebni.

AutoCAD će otvoriti i datoteku koja je veća nego što može da podrži radna memorija. Da bi to uradio, nastoji da delove crteža smesti u privremene datoteke na disku. Ako na njemu nema dovoljno mesta, AutoCAD odustaje. Da biste se izborili sa tim problemom, napravite mesta na disku. Nije neuobičajeno da AutoCAD-u treba i 10 MB prostora na disku za svaki MB crteža.

Ako radite na računaru koji ne poznajete dovoljno, moguće je da su na njemu prečice drugačije. Obično se nalaze u datoteci Acad.pgp. Ukoliko ste instalirali meni AutoCAD 2000 Express (u dodatku B su sva uputstva za instaliranje) možete da izmenite prečice na tastaturi koristeći opciju Command Alias Editor iz menija Express. Izaberite Express \xe4 Tools \xe4 Command Alias Editor, ili otkucajte aliasedit. Tada možete dodati, ukloniti ili promeniti kodove prečica. U poglavlju 21 pročitajte više o dodavanju prečica na tastaturi.

Proverite faktor razmere koji ste upotrebili za crtež. Prazan list često znači da je faktor razmere prevelik da bi crtež stao na list papira. Pokušajte sa opcijom Scale to Fit. Ako dobijete nekakav crtež, tada znate da je faktor razmere neodgovarajući. Detaljnije objašnjenje naći ćete u poglavlju 7.

Ako hoćete da promenite orijentaciju crteža na ploteru, a čini se kao da opcije za konfiguraciju plotera ne rade, pokušajte da rotirate UCS da biste dobili odgovarajući prikaz, zatim upišite Plan Enter. Podesite prikaz da pokaže ono što želite na crtežu, zatim upotrebite komandu View (View \xe4 Named Views) da biste crtež snimili. Kada budete spremni da crtate na ploteru, upotrebite opciju View iz okvira za dijalog Plot Configuration i štampajte snimljene prikaze, umesto da rotirate crtež u AutoCAD-u.

Sistemska promenljiva Dimaso je isključena, ili je bila isključena kada je kota napravljena. Sledeća mogućnost je da je kota rastavljena na komponente upotrebom komande Explode. Proverite da li je promenljiva Dimaso aktivna ili otkucajte Dimaso Enter on Enter. Nažalost, redukovana kota, kao i ona koja je napravljena dok je promenljiva Dimaso bila isključena, ne mogu da se prevedu u pravi kotirani objekat. Takve kote morate ponovo da nacrtate.

AutoCAD ne može da pronađe Xref datoteku. Upotrebite okvir za dijalog External Reference (Insert \xe4 External Reference) da biste ponovo uspostavili vezu sa Xref datotekom. Kada je okvir za dijalog External Reference otvoren, odaberite sa spiska datoteku Xref koja nedostaje, zatim pritisnite Browse i pronađite i izaberite datoteku pomoću okvira za dijalog Browse.

Uključena je sistemska promenljiva Blipmode. Isključite je tako što ćete upisati BlipmodeEnter offEnter.

Postoje dve mogućnosti. Prva je da šablonsku datoteku sa atributima niste sačuvali kao običnu ASCII tekstualnu datoteku. To možete da uradite u većini programa za obradu teksta uključujući i WordPad, i to tako što ćete izabrati File \xe4 Save As a zatim sa padajuće liste Save as Type izabrati opciju Text Document. Da biste bili sigurni da će tekstualna datoteka biti tipa ASCII, možete da upotrebite Windowsov Notepad za izradu šablona atributa.

Drugi mogući problem je da na kraju poslednjeg reda teksta u datoteci sa šablonima atributa niste stavili znak Enter.

Ponekada se desi da dobijete datoteku koju ne možete da dorađujete zbog toga što je samo za čitanje. To se često dešava sa datotekama arhiviranim na CD-u. Ako imate takvu datoteku, pokušajte sledeće:

• Koristeći Windows Explorer pronađite datoteku a zatim je izaberite desnim tasterom miša.
• Sa priručnog menija izaberite Properties.
• U okviru za dijalog Properties izaberite karticu General.
• Na dnu okvira za dijalog Properties izaberite polje Read-Only da biste poništili potvrdu.

Proverite da li je uključena opcija AutoTrack. Pogledajte odeljak Konfigurisanje AutoCAD-a u dodatku B da biste saznali nešto više o kartici Drafting okvira za dijalog Options.

Proverite da li su uključene opcije Hyperlink sa kartice User Preferences okvira za dijalog Options.

Proverite da li koristite ispravan standardni stil jedinica za nove crteže. U okviru za dijalog Create New Drawing, pritisnite dugme Start from Scratch a zatim iz grupe dugmadi Default Settings izaberite odgovarajući stil jedinica. Ako koristite stope i inče, izaberite English a ako koristite metrički sistem jedinica, izaberite Metric. AutoCAD će za novi crtež u engleskom sistemu jedinica koristiti šablon Acad.dwt a za crteže u metričkom sistemu jedinica koristiće šablon Acadiso.dwt. Standardni sistem jedinica možete da podesite i preko sistemske promenljive Measureinit.

Podesite sistemsku promenljivu Offsetgap na 0. Sistemska promenljiva Offsetgap kontroliše ponašanje segmenata linije paralelno preslikanih složelih linija. Kada je podešena na 0, pojedinačni segmenti složene linije se produžavaju da bi sastavili jedan kraj sa drugim. Ako je ova sistemska promenljiva podešena na 1, segmenti linije ostaju iste dužine i spajaju se lukom. Ako je pak podešena na 2, segmenti linije ostaju iste dužine i spojeni su segmentom prave linije.

Slidelib.exe je DOS-ova aplikacija, tako da u direktorijumu u kojem se ona nalazi moraju da budu sve njene datoteke i resursi; ili, možete da zadate DOS-ovu putanju ovih resursa. Definisanje putanje za DOS je isuviše komplikovano da bismo ga ovde objašnjavali. Da bismo pojednostavili stvar, proverite da li se datoteke sa slajdovima i vaša tekstualna datoteka koja sadrži listu slajdova nalaze u direktorijumu u kome je i Slidelib.exe. Ako želite, Slidelib.exe možete da premestite u direktorijum u kome se nalaze slajdovi i lista slajdova.

Slika A.1: Čarobnjak Calibrate Plotter omogućava da zadate širinu i visinu crteža koji ćete štampati na ploteru, čime obezbeđujete da crtež bude precizno odštampan.